NAVIJACKA LITERATURA, FANZINI, TEKSTOVI...

Dešavanja na svetskoj TIFO sceni
[size=18:21858a8682][b:21858a8682]1. ULTRAS ITALIA [/b:21858a8682][/size:21858a8682]

Italijanski stadioni su sportska borilišta na kojima navijaèi stvaraju najbolju atmosferu u Evropi. Tu ne mislimo na pevanje pesama i navijanje, veæ pre svega na atmosferu potpomognutu zastavama, barjacima, pirotehnikom, koreografijama… Ako je neko majstor da ušareni tribine i od dosadnog kalèo (Calcio) meèa napravi spektakl onda su to svakako ultrasi, kako se u Italiji nazivaju najžešæi navijaèi okupljeni na svojim tribinama iza golova. Mnogi naši navijaèi i ljubitelji fudbala kada gledaju prenos nekog meèa italijanske lige èesto više imaju da vide pre samog poèetka utakmice, zahvaljujuæi dešavanju na tribinama, nego tokom svih devedeset minuta igre. Ako su Englezi sinonim za nerede na stadionima, fenomenalno navijanje i prvrženost klubu i nacionalnom timu, italijanski ultrasi su pioniri navijaèkih koreografija. Sve što se dešava kod nas na stadionima Partizana, Zvezde, Rada, Voše, Zemuna… kao i na ostalim evropskim utakmicama odavno je viðeno širom apeninskog poluostrva, a veæina spektakularnih koreografija koje prireðuju navijaèi Lazija, Rome, Milana, Intera… uvek æe biti nedostižne za sve ostale evropske navijaèe. Zbog rigoroznog zakona koji je veæ dugi niz godina na snazi u Velikoj Britaniji, na ostrvskim stadionima je nezamislivo videti upaljenu baklju, dimnjake, transparente sa nazivima grupa, šetalice ili ogromne barjake (izuzetak je Liverpoolov Kop). Reè navijaè u Italiji se vezuje za termin Ultras. Svuda u svetu ta reè oznaèava nešto agresivno,ekstremno, tako da bi bilo logièno da je u fudbalskoj terminologiji ultra navijaè ustvari huligan, ali nije tako. Ultrasi u Italiji su navijaèi zaduženi za sve što jedan meè èini pravim iz navijaèkog ugla naravno. Po završetku meèa za Ultrase odmah poèinju pripreme za naredni. Oni su ti koji æe na redovnim sastancima odluèiti šta æe se praviti, organizovati odlazak na gostovanje, koreografiju, navijanje, ispisati parole, potuæi se. Od èlanarine, putovanja i prodaje navijaèkih rekvizita finansira se veæina akcija na stadionima. U italijanskom fudbalu termin Ultra takoðe vuèe i politièke korene iz perioda tokom šezdesetih godina prošlog veka. Nakon Drugog svetskog rata, politièki nemiri u Italiji odražavali su se na sve sfere života, pa tako i na sport. U fudbalskom svetu tako su nastale podele na levo i desno orjentisane navijaèe. Laziovi i Interovi su tradicionalno desnièari, dok se njihovi gradski rivali Roma, odnosno Milan izjašnjavaju kao levièari. Sedamdesete godine su kao i na ostrvu bile svedoci brojnih incidenata i okršaja navijaèkih grupa. Nezamislivo je bilo da derbi meèevi u Torinu, Milanu, Ðenovi ili Rimu proðu bez makljaža navijaèa rivalskih timova. Kulminacija je usledila na rimskom derbiju 1979. godine kada je jedan navijaè Lazia nastradao, pošto je pogoðen raketom ispaljenom sa protivnièke tribine.
Ultra pokret u Italiji se širio izuzetnom brzinom tako da je veæ tokom osamdesetih i svaki nižerazredni klub imao svoju organizovanu navijaèku grupu, a ubrzo su u sam navijaèki vrh izbile Ultras grupe "manjih" klubova poput: Atalante, Napolija, Verone, Fiorentine…

Stefano Mangini je dvadesetpetogodišnji navijaè Sampdorie, pripadnik grupe Ultras Tito Cucchiaroni (UTC) i momak zadužen za organizovanje koreografija: "Prva organizovana navijaèka grupa u Italiji osnovana je krajem 1968. godine. Reè je o navijaèima Milana okupljenim u grupu "Fossa dei Leoni" (jazbina lavova). U julu mesecu 1969. godine osnovana je i prva grupa sa nazivom Ultras u svom imenu "Ultras Tito Cucchiaroni". Osnivaèi su bili dva momka i dve devojke, navijaèi Sampdorije, a grupa je iz utakmice u utakmicu imala sve više pristalica i èlanova. Troje ih je i danas redovno na svim utakmicama našeg kluba, dok je jedna ženska osoba nakon duge bolesti preminula prošle godine. Tri meseca nakon osnivanja UTC i navijaèi Torina su oformili svoju grupu "Ultras Granata". Mislim da je njihova zasluga najveæa što se termin Ultras proèuo po Evropi pošto su oni u to vreme, za razliku od Sampdorije, bili redovni uèesnici evropskih kupova na kojima su prireðivali sjajnu atmosferu atipiènu za ostale evropske stadione.

[b:21858a8682]*Zašto baš naziv Ultras Tito Cucchiaroni? [/b:21858a8682]

"Tito Cucchiaroni je bio Argentinac, desnokrilni napadaè Sampdorije, tokom šezdesetih i sedamdesetih i jedan od miljenika navijaèa sa kojima je bio veoma blizak. Ovi su mu se odužili nazvavši grupu po njemu. Danas jezgro èini sedamdeset ljudi, koji ravnopravno odluèuju o svemu, dok na stotine drugih navijaèa plaæanjem èlanarine pomažu rad naše grupe."

[b:21858a8682]*Da li osim UTC postoji još organizovanih grupa navijaèa Sampdorije i kaži nam nešto više o samoj organizaciji. Ima li sukoba meðu vama?[/b:21858a8682]

"Osim nas, postoji i veliki broj drugih grupa od kojih su najbrojniji "Fedelissimi 1961" (najverniji). Da vas ne buni, 1961. oznaèava godinu od kada su momci iz te grupe prisutni na stadionu, a ne kada su osnovani. Tu su još i "Hell's Angels", "Hawks 1991", "Fieri Fossato", "Cani Scolti" (koji su naša casulas ekipa), "Riviera Blucechiata 1985", "Armata Blucerchiata", "Skulls" i brojne druge manje bitne grupe. "Ultras Tito" je nezavisna od drugih grupa i najuticajnija meðu navijaèima Sampdorije. Sami se finansiramo od prodaje rekvizita. Sva gostovanja sami plaæamo, kao i sve koreografije. Na stadionu smo na gornjem nivou južne tribine, koja cela ima 8.500 pretplatnika, što je impozantna brojka. Odnosi sa upravom i igraèima su dobri iako u prošlosti nije uvek bilo tako. Na èelu fudbalskog kluba su predsednik Riccardo Garrone, bogataš, vlasnik naftne kompanije E.R.G. i direktor Giuseppe Marotta jedan od najuticajnih fudbalskih radnika u Italiji, odmah iza Luciano Moggia iz Juventusa. Svakog èetvrtka u podne ili deset uveèe održavamo sastanke na kojima je prisutno voðstvo grupe. Tu dogovaramo šta æe se raditi na utakmici za vikend. Naravno, derbi meèevi se planiraju mesecima unapred. Za poslednji gradski derbi sa Genoom smo izdvojili 3000 evra za koreografiju koja je spremana pune dve nedelje. Sve smo sami finansirali, bez pomoæi kluba. Od prošle sezone UTC izdaje fanzin koji izlazi dva puta meseèno. "Fedelissimi 1961" koji su smešteni ispod nas na jugu takoðe imaju svoj fanzin. Dok je na èelu kluba bio Mantovani, došlo je do sukoba izmeðu nas i njih, pošto je predsednik favorizovao našu grupu. Nakon par godina sve je izglaðeno. "

[b:21858a8682]*Koju bi sezonu izdvojio kao najbolju?[/b:21858a8682]

"To je svakako 1991. godina kada smo predvoðeni Vujadinom Boškovim osvojili titulu i igrali zapaženu ulogu u Evropi. Zvezde tima su bili Luca Vialli i Mancini. Na finalu kupa kupova u Geteborgu nas je bilo najviše. Tada je Vialli postigao oba pogotka u pobedi nad belgijskim Anderlehtom. Prethodna sezona je takoðe bila odlièna. U Rimu nas je bilo preko 3000 na utakmici sa Romom. U poluvremenu je došlo do sukoba sa policijom na stadionu. Na kraju sezone smo na Rominom sajtu proglašeni za najbolju grupu koja je gostovala na olimpijskom stadionu."

[b:21858a8682]*Pomenuo si incident sa policijom u Rimu. Koliko su èesti sukobi na stadionima u Italiji i koja je najžešæa tuèa vezana za vašu grupu?[/b:21858a8682]

"Ranije je bilo mnogo više incidenata, posebno tokom osamdesetih. Navijaèi Atalante su definitivno najgori u Italiji. Njihove grupe "Brigata Neroazzure 1976" (skraæeno BNA), "Supporters Of Dea" i "Wild Kaos" (koji više ne postoje pošto je veæina èlanova u zatvoru) su izazivali nerede gde god su se pojavili. Danas kada god se u medijima pominje nasilje na stadionima u Italiji, sve se uvek poredi sa huliganima Atalante. Zahvaljujuæi njima Atalanta je jedan od najomraženijih klubova. 1998. godine njih 500 je razjurilo ceo plato ispred Rominog juga na kojem je bilo skoro deset hiljada Romanista. Njihovi najljuæi neprijatelji su huligani Brescie "Ultras Brescia 1911". Gradovi Bergamo i Brescia su udaljeni jedan od drugog svega dvadeset minuta kolima, tako da je tu reè o lokalnom rivalitetu i mržnji. I danas su utakmice Brescie, Atalante, Verone kao i klubova sa juga zemlje pune incidenata.
Najveæi incident vezan za utakmicu Sampdorije dogodio se 1998. u Bologni. Trebala nam je pobeda za opstanak, ali smo odigrali samo 2-2 i nakon više od dvadeset godina ispali u drugu ligu, treæi put u istoriji kluba. Po završetku utakmice, iz oèaja i besa smo probili kordon policije i napali domaæe navijaèe na parkingu iza stadiona. Neredi su trajali skoro pola sata. Veliki rivalitet vlada izmeðu nas i navijaèa gradskog rivala Genoe. Na dan derbija 1991. ceo grad je goreo, a tuèe i povreðeni navijaèi oba tima nisu mogli da se izbroje. Nakon tih incidenata policija je pohapsila veliki broj izgrednika, a mi smo sklopili primirje. Sada se ignorišemo, nadmeæemo na tribinama, ali su tuèe reða pojava. Pre tri godine posle utakmice izmeðu Sampdorije i Torina došlo je do tuèe navijaèa na ulicama grada. Bilans sukoba je 20 povreðenih navijaèa, 8 policajaca i 50 uhapšenih. U januaru 1995. godine na utakmici Genoa-Milan, Simone Barbiglia pripadnik Milanove grupe "Fossa dei Leoni" ubio je navijaèa protivnièkog tima Claudia Spagnolu, zadavši mu udarac nožem u leða. Policija je do tri ujutru držala navijaèe Milana na stadionu dok nisu našli ubicu, da bi mu sud odredio kaznu zatvora u trajanju od samo dve godine. Od tog tragiènog dogaðaja više ništa nije isto na navijaèkoj sceni u Italiji, a sve velike grupe su krenule u kampanju iskorenjavanja nasilja sa stadiona."

[b:21858a8682]*Kakva je situacija u Ðenovi? Ko ima više navijaèa vi ili rival? Da li Sampdoria i Geona oduvek igraju na istom stadionu?[/b:21858a8682]

"Klub CFC Genoa je osnovan daleke 1893. godine. Osnovali su ga pomorci iz Velike Britanije. Iako poslednju davno, Genoa je osvojila èek šest titula, i spada u red najtrofejnijih klubova u zemlji. Sampdoria je osnovana tek 1946. godine fuziom dva stara kluba Andrea Doria i Sampierdarense. Sampdoria je poznatija u Evropi, nakon uspeha 1990. i poraza u finalu kupa šampiona od Barcelone dve godine kasnije. Genoa ima više navijaèa posebno starijih, što je i logièno. Za njih važi da su strastveniji od nas. Poslednjih deset godina su u drugoj ligi, i danas imaju tek oko 10.000 pretplatnika, dok Sampdoria ima preko 25.000. Njihova grupa "Fossa dei Griffoni" (jazbina grifona), raspala se 1992. godine nakon sukoba meðu voðama. Pobednièka ekipa osniva novu grupu "Vecchi Orsi", ali ubrzo menjaju ime u "Ottavio Barbieri", u èast legendarnog igraèa. Stadion Luigi Ferraris je najbolji u Italiji. Izraðen je na mestu starog stadiona, po uzoru na one u Engleskoj, u periodu izmeðu 1987. i 1990. godine pred svetsko prvenstvo. Kapacitet je 38.000, što je skoro 20.000 manje u poreðenju sa starim stadionom. Prvih pet godina postojanja Sampdoria je igrala na drugom kraju grada , na stadionu Caienna, koji je danas atletski stadion. Od kraja 1950. godine mi i Genoa igramo na istom stadionu."

[b:21858a8682]*Koliko su navijaèke grupe u Italiji politièki aktivne i ko ima najbolje navijaèe? [/b:21858a8682]

"Ultras Tito je apolitièna grupa. Nas zanima samo Sampdoria. Za razliku od nas ima dosta grupa koje se javno politièki izjašnjavaju. Meðu desnièare spadaju: "Irriducibili" Lazio, "Brigate Rossoneri" Milan, "Brigate Gialloblu" Verona, "Fighters 1977" Juventus… dok su levièari: "Rangers" Pisa, "Brigate Autonome Livornesi" Livorno, "Armata Rossa" Perugia… Opšte je mišljenje da najbolje navijaèe u Italiji imaju Roma, Lazio, Milan i Inter."

Nekoliko grupa Rominih navijaèa ujedinile su se 1977. godine pod imenom "Commando Ultra Curva Sud" (CUCS), sa osnovnim ciljem bolje organizacije koreografije i navijanja. Oni su sigurno jedni od najmaštovitijih navijaèa na svetu kada su koreografije u pitanju. U glavnom gradu ih ima neuporedivo više od Laziala. Pošto se jezgro CUCS nakon petnaestak godina rasulo, na èelo grupe su stupili novi, mlaði momci, pa je 1999. došlo i do promene naziva u jednostvno "Ultras Roma". Sa druge strane navijaèi Lazia, iako u podreðenom položaju u odnosu na gradskog rivala, ni malo nisu zaostajali niti zaostaju za navijaèima Rome po koreografijama. Krajem osamdesetih "Eagles Supporters" prestaju da postoje a vodeæu ulogu na Laziovom severu preuzimaju "Irriducibili". Oni su bili prva italijanska ultra grupa koja je odstupila od klasiènog stila italijanskog navijanja. Izbaèeni su iz upotrebe ogromni transparenti, koji su zamenjeni malim zastavama u engleskom fazonu, a u repertoaru pesama sve više je bilo engleskih melodija.

[b:21858a8682]*Interesantno je da na navijaèkoj sceni u Italiji postoje brojna prijateljstva izmeðu ultras grupa suparnièkih timova. Sa kim ste vi u dobrim, odnosno lošim odnosima?[/b:21858a8682]

"Prijatelji smo sa navijaèima Parme, francuskog Marseja, kao i sa navijaèima manjih klubova poput Catanzara i Spezie, dok je mnogo više onih sa kojima se ne volimo. Na prvom mestu neprijatelja su nam navijaèi Torina (još od najranijih dana dve grupe), Juventusa, Milana, Napolia, Brescie, Bologne i naravno Genoe."

[b:21858a8682]*Prosto je nezamislivo da jedan meè italijanske lige protekne bez pirotehinke. Da li je ona dozvoljena?[/b:21858a8682]

"Baklje je dozvoljeno paliti na stadionima, iako æe vam ih policija oduzeti ako vam ih naðe prilikom pretresa, posebno ako je reè o gostujuæim navijaèima. Zbog paljenja baklji niko ne može biti uhapšen što je najvažnije, sem ako je ne koristite u tuèi sa protivnièkim navijaèima ili sukobu sa policijom. Mi ih na naš stadion unosimo znatno ranije, uglavnom umotane u velike transparente i zastave. U svim gradovima postoje legalne prodavnice pirotehnike, a posebno u lukama poput Ðenove."

[b:21858a8682]*Da li UTC prate reprenzetaciju?[/b:21858a8682]

"Pre nekoliko godina u Italiji je osnovan pokret pod nazivom "Ultras Manifesto" koji je okupio pod istu zastavu navijaèe svih klubova. Osnovni cilj je borba protiv korupcije i fudbalske mafije. Zbog svih sranja koja se dešavaju sa TV pravima, umešanosti politièara i kladionica u voðenje klubova, dogodilo se da klubovi poput Fiorentine i Napolija bankrotiraju i budu izbaèeni u treæu ligu. Prošle godine na skupu u Milanu sastale su se èak 72 navijaèke grupe kako bi izrazili svoj bunt i nezadovoljstvo stanjem u Kalèu. Ove godine isti skup je organizovan u Bolonji kada je dogovoreno da se ide organizovano u Portugal kako bi se bodrila reprenzetacija. Mi nismo išli, ali je ovo prvi put nakon dugi niz godina da su se oko reprenzetacije okupili navijaèi Intera, Vicenze, Torina… Seæam se da su na svetskom prevenstvu u Italiji 1990. godine navijaèi bili mahom okrenuti bodrenjem igraèa koji igraju u njihovom klubu. Napolijevi su navijali iskljuèivo za Argentinu zbog Maradone, dok su opet svi drugi navijali protiv njih. Tako se dešavalo da su na susretu Argentina-Kamerun koji se igrao u Milanu, navijaèi Intera, inaèe desno orijentisani skinhedi, navijali za crnce iz afrièke ekipe."

Prema poslednjim istraživanjima najviše navijaèa na Apeninima ima najtrofejniji klub Juventus, skoro deset miliona. Iza njega su Milan i Inter, koji zajedno imaju koliko Juventus, pa potom slede Roma i danas treæeligaš Napoli sa dva miliona tifoza. Na prvoj utakmici Napolija u treæoj ligi protiv Cittadelle prisustvovalo je preko 50.000 navijaèa! Brojne navijaèe imaju i Fiorentina, Lazio, Bologna, Verona, Torino, Bari, kao i klubovi sa Sicilije odnosno Sardinije, Palermo i Cagliari. Sampdoria je po brojnosti navijaèa tek negde na petnaesetom mestu.

[size=18:21858a8682][b:21858a8682](by Igor Todoroviæ)[/b:21858a8682][/size:21858a8682]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:2d40ec0dec][b:2d40ec0dec]2. NEMCI[/b:2d40ec0dec][/size:2d40ec0dec]

Bliži sve Svetsko prvenstvo u fudbalu u Nemaèkoj. Do poèetka je ostalo još svega tri meseca, a karte za sve utakmice su, prema reèima zvaniènika, rasprodate. Nemci se spremaju punom parom da ugoste stotine hiljada navijaèa iz drugih zemalja i ne sumnjamo da æe sve biti organizovano na vrhunskom nivou. Domaæa javnost u Nemaèkoj oèekuje od svojih reprenzetativaca novu titulu. Iako prema ocenama fudbalskih eksperata jaèu ekipu imaju Brazil, Argentina, Francuska, Italija, Španija, Holandija i Engleska neæe biti iznenaðenje ako baš Švabe ponovo postanu prvaci sveta. Na njih se uvek mora najozbiljnije raèunati, bez obzira sa kakvim timom igrali. Kako jednom reèe bivši engleski reprenzetativac, danas TV komentator, Gary Lineker: "Fudbal je igra u kojoj igraju dve ekipe sa po jedanaest igraèa ali u kojoj uvek pobede Nemci!"
Fudbal koji se igra u Bundesligi nije atraktivan ali su zato nemaèki fudbaleri poznati po upornosti i borbi za svaku loptu do samog kraja. U Nemaèkoj je fudbal definitivno sport broj jedan, a Bundesliga je veæ godinama unazad najgledanija na svetu. Procentualno su nemaèki stadioni, uz engleske, najpuniji s tim što su na ostrvu manjeg kapaciteta tako da su Nemci veæ dugo na prvom mestu po broju navijaèa na fudbalskim utakmicama. Još jedan od razloga zbog kojeg Nemci hrle na utakmice su i jevtine ulaznice. Tako recimo karta za mesto iza gola na stadionu Bayerna košta isto koliko i najjevtinija za utakmicu bilo kog engleskog treæeligaša.
Dok su postojale dve Nemaèke, uvek je opasnije bilo u istoènoj, gde je posebno tokom osamdesetih godina prošlog veka na tribinama bilo mnogo skinheda desnièara. Kada se kod nas pomenu nemaèki navijaèi uvek nam se pred oèima jave debeli, brkati likovi sa repovima, okiæeni od glave do pete u klupske boje i u teksas gornjaku bez rukava prepunom bedževa i prišivaèa. Da nisu baš svi takvi i da u Nemaèkoj nije ni malo bezazleno biti ultra navijaè uverili smo se iz prièe jednog navijaèa Hannovera koji je poznat po nadimku Jimmy The Tulip.

[b:2d40ec0dec]CKM: Bliži se Svetsko prvenstvo. Kako teku pripreme? Poznato je da æe samo iz Engleske u Nemaèku doæi preko sto hiljada navijaèa, a da ne govorimo o Holanðanima, Poljacima...[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Svima je proradio nacionalni ponos. Jednostavno, ne možemo dozvoliti da se nekakvi Englezi, Poljaci, Rusi, Hrvati, Holanðani šire i kurèe po nemaèkim gradovima. Svi smo naoštreni za prvi susret sa Poljacima. Biæe zanimljivo. Policija æe teško moæi da kontroliše šta se dešava po gradovima u kojima se ne igraju utakmice, a realno je oèekivati da više akcije bude onim danima kada nema tekmi nego na sam dan utakmice.

[b:2d40ec0dec]CKM: Da li misliš da je policija dovoljno spremna da se nosi sa tolikim brojem potencijalnih izazivaèa nereda?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Niko precizno ne zna šta panduri spremaju, ali smo upoznati da su im ruke pune "crnih lista" sa imenima huligana. Uoèi Božiæa je uhapšen veliki broj navijaèa razlièitih klubova bez ozbiljnijeg povoda. Kada se pre dve godine održavalo Evropsko prvenstvo u Portugalu, panduri su pozvali veliki broj "obeleženih" navijaèa i oduzeli im pasoše. Na taj naèin su ih spreèili da otputuju na prvenstvo. Osim toga, imali su obavezu da se jave u najbližu policijsku stanicu na dan utakmice. Nemaèka policija veæ nekoliko godina tesno saraðuje sa svojim kolegama iz drugih zemalja, a uoèi prvenstva se oèekuje dolazak velikog broja policijaca iz inostranstva. Primetno je i da je u poslednje vreme na meèevima Bundeslige sve više pandura u civilu na tribinama. Nedavno je uveden i nov zakon o ponašanju na utakmicama po kojem svako ko napravi i najmanji incident, ili je samo sumnjiv policiji, može biti zadržan u pritvoru i do èetiri nedelje. Jedva èekam da poène prvenstvo da vidim kako æe to sve da funkcioniše.

[b:2d40ec0dec]CKM: Koliko pravi navijaèi prate reprenzetaciju i koje bi incidente izdvojio kao najpoznatije kada su u pitanju meèevi nacionalnog tima?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Uvek je uz reprenzetaciju išla i dobra ekipa, posebno na atraktivije utakmice. Najžešæa tuèa koju pamtim odigrala se u Roterdamu 1989. godine protiv Holanðana, kao i godinu dana kasnije na Svetskom prvenstvu u Italiji kada je pre utakmice protiv Jugoslavije došlo do masovne tuèe izmeðu nemaèkih navijaèa i karabinjera, na centralnom trgu u Milanu. Haos je bio i u Poljskoj polovinom devedesetih. Na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998, ponovo pred meè protiv Jugoslavije, grupa nemaèkih navijaèa se sukobila sa policijom kada je jedan policajac udaren štanglom u glavu. Dugo vremena je ležao u komi, a cela grupa huligana je uhapšena. Interesantno je da je prvooptuženi, navijaè Hannovera, moj dobar prijatelj s kojim sam jedno vreme bio cimer u iznajmljenom stanu. U Hannoveru je nakon tog incidenta policija izvršila pravu raciju i pohapsila veliki broj huligana. To je bio poèetak kraja jedne od najjaèih fudbalskih bandi u zemlji.

[b:2d40ec0dec]CKM: Koliko nemaèki mediji prenose realnu sliku o dešavanju u svetu navijaèa?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Ne pamtim da sam ikada proèitao u novinama ili èuo na TV realan izveštaj u vezi nekog incidenta. Bez obzira da li se desilo veliko sranje ili beznaèajan incident u medijima se od svega pravi Treæi svetski rat!

[b:2d40ec0dec]CKM: Kakva je situacija na nemaèkim stadionima danas i da li možeš da je uporediš sa dešavanjima od pre deset, dvadeset godina?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Sve se mnogo izmenilo. Velika veæina huligana ima zabrane odlaska na utakmice, tako da ja na stadionima uglavnom bezbedno. Panduri manje više sve znaju i nisu više glupi kao pre, iako to teško priznajem. Ne pamtim kada se za vreme neke utakmice Bundeslige dogodila tuèa na tribinama. Bude jurnjave oko stadiona, tenzije kada se pojave gostujuæi navijaèi, kamenovanja, ali je to sve smešno u poreðenju sa dešavanjima s poèetka devedesetih godina. Danas se tuèe huliganskih bandi planiraju i ugovaraju nedeljama unapred. Odredi se mesto dešavanja, negde daleko od stadiona i centra grada, po moguænosti u nekom predgraðu ili parku, èak i danima kada se ne igra fudbalska utakmica. Veæina huligana koja uèestvuje u tim ugovorenim tuènjavama više ni ne ide na utakmice, zbog izreèenih zabrana od strane policije.

[b:2d40ec0dec]CKM: Ko ima najjaèu ekipu?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: To je teško reæi, pošto se na primer èesto deševa da okršaj dogovore ekipe klubova koji se takmièe u razlièitim rangovima. Lepzig danas igra u nekoj "beton" ligi, ali æe njihovi huligani uvek biti jaèi od Bayernovih iako Bayern ima neuporedivo više navijaèa. Ekipu za respekt ima i Dresden. Da nije tih dogovorenih tuèa oni se verovatno nikada ne bi ni sreli sa bandama klubova iz Bundeslige.

[b:2d40ec0dec]CKM: Ko vodi glavnu reè u tim dogovorenim tuèama, kako to sve izgleda i koliko uopšte ima sve to veze sa fudbalom?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Meðu pet najjaèih ekipa, ili da kažem onih koji su, u poslednje vreme, odneli najviše pobeda u dogovorenim makljažama spadaju: Dynamo Berlin (oni veæ godinama uopšte ne idu na utakmice), Hamburg, Manheim, Stuttgart i Dresden. Tuèe se dogovaraju mobilnim telefonima, obièno uèestvuje podjednak broj ljudi na obe strane i poštuje se dogovor o nenošenju nikakvog oružja.
Sve lièi na okršaje pravih uliènih bandi a ne fudbalskih navijaèa. Da budem iskren malo je to sve zastranilo. Nema više onog starog navijaèkog šmeka kada kreneš na tekmu sa drugarima, putuješ, piješ, pevaš, pobiješ se... Do pre par godina u Nemaèkoj je bio jak ultra pokret, pa je èesto dolazilo do svaðe, a neretko i tuèe, izmeðu navijaèa istog tima, izmeðu onih koji su bili u huliganskom fazonu i onih koje to nije zanimalo. Huligani su danas svet za sebe.

[b:2d40ec0dec]CKM: Kakva je situacija sa navijaèima Hannovera?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Poèetkom osamdesetih osnovana je prva organizovana grupa navijaèa Hannovera - Rote Woelfe (crveni vukovi), koja je bila potpomognuta brojnim lokalnim skinhedima, èija se banda zvala Freundskreis (krug prijatelja). Krajem osamdesetih dosta likova je poèelo da fura "casual" fazon i to je bilo zlatno doba nemaèke ultra scene. Stotine ljudi je putovalo na svaku utakmicu svog tima prvenstveno sa željom da se potuèe sa domaæim navijaèima. Tada smo sklopili prijateljstvo sa navijaèima Hamburga koje traje i dan danas. Dešavalo se da èesto putujemo zajedno na važnije utakmice, pogotovo kada smo bili u razlièitim ligama.

[b:2d40ec0dec]CKM: Koju æeš sezonu pamtiti kao najuspešniju za klub i navijaèe Hannovera?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Najsjajnija je svakako 1992. godina kada smo kao drugoligaši osvojili kup, pobedom nad favorizovanom Borussiom. Par sezona kasnije Hannover se nakon duže vremena vratio u Bundesligu. Tih nekoliko godina u gradu je vladala opšta euforija i sve do 1998. bili smo jedna od jaèih navijaèkih grupa u Nemaèkoj.

[b:2d40ec0dec]CKM: Koju bi tuèu izdvojio kao najžešæu?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Pošto smo prijatelji sa navijaèima Hamburga, nas pedeset je otišlo sa njima na utakmicu u Frankfurt. Putovali smo avionom, uspeli da izbegnemo policijsku kontrolu na aerodromu, a potom naleteli da domaæe navijaèe u centru grada. Punih pet minuta je trajala tuèa. Tih pet minuta izgleda kao veènost kada ste u ulozi uèesnika. Žestoko je bilo i protiv Werdera u Hannoveru. Mislim da nikada ni jedna velika ekipa nije dobila takve batine od nas kao tada Werderovi navijaèi.

[b:2d40ec0dec]CKM: Da li je bilo situacija kada si bio primoran da bežiš ili si dobio batina?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Dva puta sam gadno najebao u Leipzigu. Tamo je uvek bilo zeznuto. I danas ima dosta desnièara u istoènoj Nemaèkoj, ali oni nisu više toliko aktivni na utakmicama kao pre. Prvi put je nas pet uspelo da se odvoji od ostatka ekipe i policijske pratnje. Napali smo grupu od desetak domaæih navijaèa i razjurili ih. Mislili smo da je tu sve završeno, ali se nakon nekoliko minuta pojavila njihova prva ekipa. Bilo ih je pet puta više od nas. Nismo uspeli da pobegnemo. Odvalili su nas. To su bile najžešæe batine koje sam ikada dobio. Par godina nakon toga, ponovo je Leipzig bio koban. U Nemaèkoj se tokom zimske pauze održavaju turniri u malom fudbalu. Napravili smo rusvaj u sali, a kada je uletela policija i poèela da hapsi, ja sam uspeo da šmugnem sa nekoliko durgara. Bilo nas je sedam-osam. Pošto je sala u kojoj se turnir održavao nalazila van centra grada, morali smo da hvatamo lokalni voz da bi smo došli do centralne železnièke stanice. Bilo je mirno i ništa nije slutilo da može da bude sranja. Ali, na sledeæoj stanici dok se voz zaustavljao videli smo kroz prozor ekipu od èetrdesetak navijaèa Leipziga. Pojurili smo ka vratima s namerom da ih zaustavimo i ne dozvolimo im da uðu unutra. Isukali smo kaiševe i èim su se vrata otvorila poèeli smo da ih udaramo. Dobro smo se držali neko vreme, ali je njih bilo previše, a voz je i dalje stajao na stanici. Prošlo mi je kroz glavu da neæemo izdržati ako ne krene istog momenta. Na sekund mi je popustila koncentracija. Mala nepažnja i neko me je povukao. Pao sam dole. Šutirali su me nogama, udarali rukama, a potom me je neko gurnuo pod voz, baš u trenutku kada se zaèuo zvižduk i kada je trebao da krene. Pomislio sam, gotovo je! Na moju sreæu, mašinovoða je primetio da je neko ispod voza pa je ostao u stanici, a u meðuvremenu se pojavila i policija. Tako sam samo zahvaljujuæi Bogu, iako izubijan, ostao živ.

[b:2d40ec0dec]CKM: Èije navijaèe najviše mrzite?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Nakon onakvih batina najviše mrzim Leipzig naravno. Tradicionalno je veliki rivalitet izmeðu Hannovera i Eintrachta iz Braunschweiga, pošto je razdaljina izmeðu gradova ispod pedeset kilometara. Oni su sada u ligi ispod nas i veæ tri godine se nismo sretali, ali smo u poslednjih par okršaja izlazili kao pobednici.

[b:2d40ec0dec]CKM: Kakva je danas situacija meðu navijaèima Hannovera?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Veæina glavnih likova i voða koji su bili aktivni pre deset i više godina danas su porodièni ljudi. Nakon racije na navijaèe koju su panduri izvršili nakon Svetskog prvenstva u Francuskoj dosta momaka se povuklo. Kada si klinac bez obaveza, ne interesuje te baš mnogo hoæe li te uhapsiti i držati u pritvoru dan ili dva, ali kada doðeš u godine kada moraš da brineš kako da prehraniš porodicu ko je lud da rizikuje da izgubi posao zbog nekakvog sranja na fudbalu. To ovi mlaði navijaèi Hannovera danas nerazumeju, tako da postoji netrpeljivost izmeðu generacija.

[b:2d40ec0dec]CKM: Koliko navijaèi u Nemaèkoj poklanjaju pažnju modi i da li si upoznat sa navijaèkim dešavanjima u Srbiji?[/b:2d40ec0dec]

Jimmy The Tulip: Niko ne voli "Kuttens", kako zovemo nakiæene navijaèe, a generalno najpopularnije marke na tribinama su Lonsdale i Hooligan. Prava ekipa je u "casuals" fazonu i nose se sve te marke koje sreæete i na stadionima u Engleskoj (Stone Island, Burberry, Paul And Shark, Lacoste...) Bio sam vše puta u Srbiji i o srpskim navijaèima imam visoko mišljenje. Mislim da su trenutno navijaèi iz istoènih zemalja najluði u Evropi. Tu pre svih spadaju Rusi, Poljaci, Bugari i Srbi. Naravno, Englezi, Italijani i Grci æe uvek imati jaku navijaèku kulturu.
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:c313b99edd][b:c313b99edd]3. NAVIJAÈKA SCENA U GRÈKOJ[/b:c313b99edd][/size:c313b99edd]

Kada se prièa o navijaèima, uglavnom se kao primeri navode dešavanja na stadionima u Engleskoj i Italiji. Ako su ovi prvi pioniri fudbalskog huliganstva, onda su Žabari svakako doktori za koreografiju i pirotehnièke spektakle. U poslednjih nekoliko godina veliku pažnju javnosti skrenuli su na sebe i navijaèi istoèno evropskih klubova, pre svih Poljaci, Rusi, Bugari... Ovaj put spustiæemo se na jug Evrope, u zemlju aktuelnog fudbalskog i košarkaškog evropskog prvaka. Fudbal je u Grèkoj uvek bio popularan sport, ali ni klubovi ni reprenzetacija nikada nisu postizali znaèajnije rezultate. Grci su sve do polovine devedesetih godina jednostavno bili treæerazredna fudbalska zemlja u Evropi, a naši timovi su bez muke izlazili na kraj sa bilo kojim grèkim klubom. Tada je u fudbal kod naših bivših južnih komšija uletela velika lova, i fudbal je krenuo uzlaznom putanjom. Danas je gotovo nezamislivo da u ligi šampiona ne i dva grèka tima, a kada je prošle godine pod trenerskom palicom nemaèkog struènjaka Ota Rehagela, grèka reprenzetacija osvojila prvenstvo Evrope u Portugalu, postalo je jasno da su Grci izrasli u ozbiljnu fudbalsku naciju. Poznati po svom vrelom, južnjaèkom temperamentu, grèki navijaèi na utakmicama stvaraju paklenu atmosferu, a retko kada se jedan derbi meè završi bez tuèe i incidenata. Iako nikada nisu pridavali veliku važnost izgledu transparenata i koreografijama, Grci pale pirotehniku bar koliko i Italijani, a tuku se više i od Engleza. Još polovinom sedamdesetih, u Novom Sadu je gostovao atinski AEK, èiji su navijaèi u velikom broju doputovali na tu utakmicu i zauzeli gotovo celu zapadnu tribinu stadiona Vojvodine. Zvezda je u svom pohodu na Uefa kup par sezona kasnije prošla kroz pravi pakao Atine, pa je umesto crveno belih u finalu zaigrao Panatinaikos. Prièalo se da su Zvezdini igraèi bili otrovani hranom, ali su Grci najviše zahvaljujuæi neverovatnoj buci sa tribina i velikom pritisku na sudije uspeli da nadoknade minus od tri gola iz prve utakmice. Starijim navijaèima još uvek je u seæanju i invazija navijaèa Panatinaikosa na Zvezdinu Marakanu polovinom osamdesetih, kada su dva tima ponovo ukrstili koplja u jednom evropskom takmièenju. Grka je bilo preko deset hiljada na južnoj tribini, i to je verovatno i najbrojnija strana navijaèka grupa koja je ikada gostovala na ovim prostorima. Interesantno je da se na toj utakmici pojavila i grupa navijaèa Olimpijakosa, koji su navijali za Zvezdu. Za to su postojala dva dobra razloga. Prvi je velika mržnja izmeðu navijaèa dva atinska kluba, a drugi èinjenica da su Olimpijakos i Crvena Zvezda klubovi iste boje. Navijaèi solunskog Arisa preplavili su Halu sportova na Novom Beogradu 1988. pa su se košarkaši Partizana oseæali kao da igraju u gostima. I dok je u Atini prilièno zamršena situacija oko toga koja grupa drži primat u gradu, u Solunu je jasno da je PAOK-ova armija navijaèa broj jedan. Interesantno je pomenuti i da postoji veliki rivalitet izmeðu gradova Soluna i Atine. Razgovarali smo sa Iliasom, vatrenim navijaèem Panatinaikosa i pripadnikom navijaèke grupe "Gate 13". Da kažemo i to, veæina navijaèkih grupa u Grèkoj se zove po sektorima na kojima se okupljaju na stadionu ("Gate 4", "Gate 7", "Gate 13"...)

[b:c313b99edd]* Možeš li nam reæi nešto o poèecima organizovanog navijanja u Grèkoj i navijaèima Panatinaikosa?[/b:c313b99edd]

Ilias: Prva organizovana navijaèka grupa u Grèkoj nastala je u sezoni 1966/67. i to baš na stadionu Panatinaikosa. PAO (skraæeno od Panatinaikos) je bio veoma popularan klub, tako da stadion kapaciteta od 27.000 mesta nije mogao da smesti sve one koji su želeli da prisustvuju utakmicama. Navijaèi su se organizovali prevashodno da bi lakše dolazili do ulaznica. U to vreme huliganizam nije postojao, mada je uvek bilo sitnijih incidenata. Navijaèi su gaðali protivnièke igraèe i sudije svim i svaèim, ali nije bilo ozbiljnijih nereda. Tek desetak godina kasnije dolazi do pravog navijaèkog buma u Grèkoj. Pao je u to vreme imao najorganizovanije navijaèe, nazvane "Union of Gate 13 fans". Krajem sedamdesetih iz grupe Gate 13 izdvojila se ekipa huligana pod nazivom N.O.P.O. (skraæenica znaèi neonacistièka organizacija navijaèa Panatinaikosa), koji postaju strah i trepet za sve protivnièke navijaèe i definitivno su najjaèa huliganska ekipa koja je ikada postojala u Grèkoj. Ta ekstremna ekipa nije imala svoje sedište, nikom nisu govorili svoja prva imena i delovali su u ilegali, kao duhovi. 1981. godine Panatinaikos preuzima novi gazda koji zabranjuje aktivnosti svih neoficijelnih navijaèkih grupa i osniva fan klub koji æe biti potpuno pod njegovom kontrolom. Uprkos tome, huliganski element nije istrebljen. U Atini su i prve navijaèke grupe imali i Olimpijakos i AEK, s' tim što su navijaèi AEK-a dugo vremena bili totalno neorganizovani. U isto vreme na severu Grèke u Solunu, glavnu reè su vodili navijaèi PAOK-a, koji po svojim brutalnostima nisu ni malo zaostajali za navijaèima iz Atine. Druga dva kluba iz Soluna Aris i Herkules imali su takoðe brojnu armiju navijaèa, ali ni blizu nasilne kao PAOK. Do 1982. godine sva dešavanja na tribinama grèkih stadiona dovoðena su u vezu sa navijaèima Panatinaikosa, Olimpijakosa i PAOK-a. Navijaèi drugih klubova nisu vredni pomena. Pomenuo bih još da je 1988. godine osnovana grupa navijaèa Panatinaikosa "Green Cockneys" koji su punih sedam godina bili najbolje organizovana navijaèka grupa u zemlji.

[b:c313b99edd]*Koje bi tuèe izdvojio kao najpoznatije kada su u pitanju navijaèi u Grèkoj?[/b:c313b99edd]

Ilias: Još daleke 1964. godine na starom stadionu Panatinaikosa igran je veèiti derbi PAO- Olimpijakos. Postojale su sumnje da je meè namešten, pa su i jedni i drugi navijaèi iz besa poèeli da ruše sve pred sobom, uništavaju stadion i tuku se sa policijom. Poèetkom 1981. godine izbili su neredi na utakmici AEK-Olimpijakos. Uspanièena masa poèela je da beži ka izlazima, ali su naleteli na zatvorene kapije. 21 osoba je izgubila život. Masovna tuèa odigrala se i u samom centru Atine pre utakmice finala kupa izmeðu Panatinaikosa i Olimpijakosa 1988. godine u kojoj je uèestvovalo preko dve hiljade navijaèa. Godinu dana kasnije navijaèi Panatinaikosa poèistili su sve pred sobom ispred AEK-ovog stadiona i umalo uspeli da provale na tribinu najvatrenijih navijaèa AEK-a "Original 21". Slièna tuèa odigrala se i 1990. ali su sudbinu AEK-ovih navijaèa umalo doživele pristalice Olimpijakosa "Gate 7". Ipak, jedna od najluðih tuèa odigrala se 1992. godine. Navijaèi Panatinaikosa vraæali su se sa košarkaške utakmice iz Soluna. Oko dva sata iza ponoæi naših deset autobusa napadnuto je u selu Neos Panteleimonas. Veæina navijaèa je spavala, kada su poèela da pucaju stakla na autobusima. Neredi su trajali punih sat vremena, celo selo je ustalo na noge, a seljaci su da bi zaštitili svoju imovinu pucali iz lovaèkih pušaka. Naši autobusi su bili poptpuno uništeni. Za navijaèe PAOK-a svaka utakmica protiv atinskih klubova predstavlja odlazak u rat. Dve najbrutalnije tuèe kada su u pitanju susreti navijaèa Olimpijakosa i Panatinaikosa na košarkaškim utakmicama odigrale su se na neutralnom terenu, dve godine zaredom 1994, i 1995. Oba puta je u pitanju bio "Final Four" na koji su se plasirale obe ekipe. U Tel Aviv je 1994. godine doputovalo nekoliko brodova punih huligana obe ekipe, koji su se bez prestanka sukobili tri dana. Luka je bukvalno bila u plamenu prilikom uplovljavanja dva broda sa protivnièkim navijaèima. Sledeæe sezone scenario je bio još brutalniji, a mesto dešavanja španska Saragosa. U razmaku od petnaestak minuta na aerodrom u Barseloni sleteli su naš i avion pun navijaèa Olimpijakosa. Preko 600 ljudi se mlatilo, na pisti, u aerodromskoj zgradi, na prakingu. Vladala je opšta anarhija. Veliki broj letova je kasnio, putnièke torbe i koferi su bili razbacani, izlozi free shopova razbijeni. Navijaèi su bacali jedni na druge saksije cveæa, stolice, pepeljare, a španskoj policiji je trebalo više od sat vremena da uspostavi red i mir. Sledeæeg dana grupa od 300 navijaèa Panatinaikosa uspela je da izmakne policijskoj pratnji i domogne se hotela sa protivnièkim navijaèima. I poslednjeg dana odigrala se velika tuèa kada su navijaèi Olimpijakosa napali dvoje kola sa navijaèima Panatinaikosa na jednoj benzinskoj pumpi nedaleko od Saragose. Na njihovu nesreæu nakon par minuta na istu pumpu je pristigao i pun autobus protivnièkih fanova. Došlo je do opšte makljaže, u kojoj su navijaèi crveno belih dobili neviðene batine. Španska policija je uhapsila oko 250 navijaèa od kojih je oduzeta velika kolièina suzavaca, noževa i drugog hladnog oružja.
Pomenuæu još jednu veliku tuèu koja se odigrala nedavno. U kvalifikacijama za svetsko prvenstvo 14. septembra 2004. godine Grèka je poražena od Albanije u Tirani sa 2-1. Nakon utakmice hiljade Albanaca, uglavnom ilegalaca, izašlo je na ulice grèkih gradova da proslavi veliku pobedu. Bio je to znak za uzbunu. Navijaèi svih grèkih klubova od Soluna do Krita nisu mogli to da dozvole tako da se u celoj zemlji za svega nekoliko sati na ulicama tuklo hiljade navijaèa. Policija se udružila sa navijaèima i krenula u poteru za Albancima. Rezultati nereda su bili užasavajuæi: dvojica Albanaca su ubijena, dvadeset i jedan izboden noževima, preko 400 ih je završilo u bolnicama, a broj zapaljenih automobila i prodavnica èiji su vlasnici takoðe Albanci bio je blizu hiljadu.

[b:c313b99edd]*Koje je gostovanje za vas, navijaèe Panatinaikosa najopasnije?[/b:c313b99edd]

Ilias: Derbi meèevi protiv Olimpijakosa tradicionalno su puni tenzije i mržnje, a mogu slobodno da kažem da su košarkaške utakmice mnogo opasnije od fudbalskih, pošto je u opticaju manji broj navijaèa. Jednom prilikom smo dobili svega 200 karata za gostovanje u Pireju protiv Olimpijakosa, èijih je navijaèa u hali bilo 13000. Ne znam kako smo uspeli da izvuèemo žive glave. Takoðe, naše svako gostovanje sa košarkaškim klubom u Solunu protiv PAOK-a više je nego opasno. Kada ideš u Solun, moraš da budeš spreman na sve.

[b:c313b99edd]*Da li možeš da uporediš navijaèku scenu u Grèkoj danas sa onom od pre deset, dvadeset godina?[/b:c313b99edd]

Ilias: Atmosfera na grèkim stadionima je uvek dobra, ali je policija danas mnogo organizovanija nego pre. Na svim stadionima su uvedene kamere koje snimaju navijaèe, veliki je broj policajaca u civilu, tako da su se tuèe premestile sa tribina na ulice. Moram da napomenem da je danas malo onih pravih tuèa u kojima se navijaèi tuku "na ruke" kao nekada, i sve se više koriste noževi, lanci, motke, Molotovljevi kokteli, baklje... U Grèkoj i dalje važi zabrana na organizovan odlazak gostujuæih navijaèa na sve bitnije utakmice.

[b:c313b99edd]*Da li bi pomenuo još neke navijaèe iz drugih gradova osim Atine i Soluna?[/b:c313b99edd]

Ilias: Ovde se veæina stvari dešava u Atini. Od drugih gradova, Larissa ima dobre navijaèe, ali su oni nešto mirnije prirode. Kalamata, Joannina i OFI sa Krita takoðe nisu loši, kao i navijaèi svih timova iz malih mesta, za koje uglavnom navijaju lokalci. PAOK je definitivno najjaèa navijaèka grupa van Atine. Seæam se kada su igrali protiv Napolija. Otišli su u velikom broju u Italiju. Maradona nije mogao da izvede korner punih deset minuta pošto su ga navijaèi PAOK-a gaðali svim što im je bilo na dohvat ruke. I navijaèi Arisa su dobro organizovani u grupu "Super 3", dok treæi solunski klub Iraklis ima najslabije fanove.

[b:c313b99edd]*Kakva je situacija sa ostalim klubovima u Atini?[/b:c313b99edd]

Ilias: Atina ima dosta prvoligaša. Osim nas, Olimpijakosa i AEK-a, tu su i Panionios, Ionikos, Egaleo, Atromitos. PAO i Olimpijakos u najjbolji u svemu. To su dva najtrofejnija kluba u zemlji. Imaju najviše navijaèa u zemlji i najbolje su organizovani. Mada moram da priznam da meðu navijaèima Panatinaikosa trenutno vlada mala anarhiènost. Postoje èetiri ravnopravne grupe, s' tim što su "Athens Fans" i "The Independent" dve najveæe koje imaju èlanove širom zemlje, Evrope i sveta.

[b:c313b99edd]*Da li i koliko navijaèi u Grèkoj poklanjaju pažnju modi? Da li se i kod vas nose Burberry kaèketi, Stone Island, Henri Lloyd i ostale "casuals" etikete?[/b:c313b99edd]

Ilias: U Grèkoj je malo navijaèa koji nose "casuals" odeæu. Ovde je u poslednje dve godine ponovo pomama za starim navijaèkim spitfajer jaknama.

[b:c313b99edd]*Poznato je da grèki navijaèi u velikom broju prate svoje klubove na gostovanjima po Evropi. Koje takvo gostovanje æe tebi ostati u najlepšem seæanju i da li si možda bio u Beogradu 1986. kada je tvoj tim igrao protiv Crvene Zvezde?[/b:c313b99edd]

Ilias: Stariji navijaèi se rado seæaju gostovanja u Liverpulu 1985, kada nas je bilo preko pet hiljada. Najbolju atmosferu smo priredili u Amsterdamu protiv Ajaxa 1996. godine. Bilo nas je 8000, pevali smo tokom cele utakmice i na kraju proslavili veliku pobedu. Odlièno je bilo i dve godine kasnije u Londonu protiv Arsenala. Ta utakmica se zbog velikog interesovanja igrala na Wembleyu, a Panatinaikos je imao podršku od preko 15000 navijaèa. Iako smo izgubili, navijanje je bilo fenomenalno i u potpunosti smo nadglasali Engleze. Bio sam i u Beogradu kada je Panatinaikos igrao protiv Zvezde 1986. Došao sam sa æaletom, pošto sam tada bio još uvek klinac da bih putovao sam. Atmosfera na celom stadionu je bila sjajna, a mi smo se uspešno nosili sa domaæim navijaèima pošto nas je bilo skoro 15000.

[b:c313b99edd]*Da li navijate za reprenzetaciju?[/b:c313b99edd]

Ilias: Naša reprenzetacija nikada nije beležila znaèajnije uspehe. Retko kada je uspela i da izbori plasman na završna takmièenja, tako da su navijaèi uglavnom bili okrenuti svojim timovima. Mnogi ljudi ovde i dalje nisu svesni da je Grèka postala prvak Evrope u Portugalu prošle godine. To je svakako prvorazredno iznenaðenje. Za razliku od fudbalera, naši košarkaši, a u poslednje vreme i odbojkaši i vaterpolisti tradicionalno beleže dobre rezultate, tako da je i atmosfera na dvoranskim sportovima grèkih reprenzetativaca mnogo bolja nego na fudbalskim meèevima nacionalnog tima.

[b:c313b99edd]*Kakvi su odnosi navijaèa Panatinaikosa sa upravom kluba, policijom, medijima?[/b:c313b99edd]

Ilias: Kao što sam veæ rekao, navijaèi Panatinaikosa su podeljeni u èetiri grupe, tako da neki imaju odliène odnose sa upravom koja im izlazi u susret sa raznim beneficijama. Sa policijom nikada nije bilo dobrih odnosa. Da je po njihovom, navijaèi bi na stadion dolazili u odelima. Šta reæi o medijima, osim da su majstori da napumpaju stvari i da od najsitnijeg incidenta naprave veliki skandal.

[b:c313b99edd]*U poslednje vreme Uefa ozbiljno preti svim klubovima ukoliko doðe do navijaèkih ispada na rasnoj osnovi. Kakva je situacija u Grèkoj?[/b:c313b99edd]

Ilias: Ovde na tribinama nema organizovanih levièara i desnièara kao na stadionima u Italiji ili Španiji. Grci su tradicionalno veliki nacionalisti, a u Solunu na primer ima dosta neonacista. Navijaèi Panatinaikosa važe za rasiste i desnièare, dok su na primer AEK-ovi anarhisti, ali ponavljam opet... nema organizovanih grupa.

[b:c313b99edd]*Pratiš li i druge sportove osim fudbala, koliko zanš o navijaèima u Srbiji i ko su po tebi najbolji navijaèi u Evropi?[/b:c313b99edd]

Ilias: Panatianikosovi navijaèi osim fudbala idu i na košarku, odbojku, vaterpolo. Redovni smo èak i na ženskoj košarci i odbojci. Pratimo naše sprotske ekipe i kuæi i na strani. O navijaèima u Srbiji znam dosta, pošto držim prodavnicu u Atini koja prodaje èasopis "Srpski navijaè", tako da imam dosta kontakata sa navijaèima kod vas. I ostali navijaèi u Grèkoj znaju dosta o dešavanjima na tribinama u Srbiji. Olimpijakosovi su u bratskim odnosima sa Delijama. Mislim da su navijaèi grèkih klubova možda i najjbolji u Evropi, a siguran sam da se mnogi slažu samnom. Englezi i Italijani su uvek u vrhu. Dobri su i Španci, dok su u velikoj ekspanziji poslednjih godina navijaèi iz istoène Evrope.

Najbolje navijaèke grupe svih vremena u Grèkoj po mišljenju Iliasa su: Olimpijakosovi "Misfits" i "Porto Leone", Panatinaikosovi "N.O.P.O." i "Cockneys", AEK-ovi "Getto Club" i PAOK-ovi "Gate 4"

PAOK je najveæi grèki klub izvan Atine. Zovu ih i "loši momci" nacionalnog fudbala najviše zbog "ludih" navijaèa. Klub su 1926. godine osnovale grèke izbeglice iz Istanbula, a poslednju titulu klub je osvojio daleke 1985. godine. U novembru 1998. navijaèi su ueleteli u teren i prekinuli meè protiv Olimpijakosa, sa kojim su se borili za prvo mesto. Klub je kažnjen sa pet utakmica igranja pred praznim tribinama što je svakako najviše uticalo na to da titula ostane u Atini. PAOK je u više navrata kažnjavan i od strane Uefa zbog ispada svojih navijaèa. Tokom osamdesetih godina košarkaši PAOK-a su igrali protiv Crvene Zvezde. Na utakmici u Beogradu grupa navijaèa Partizana navijala je za Grke. U znak zahvalnosti PAOK-ovi fanovi su im poklonili barjak koji se dugo godina vijorio na utakmicama beogradskih crno belih. Glavni razlog za ovo prijateljstvo je èinjenica da su klubovi iste boje, a navijaèi dva tima iste, pravoslavne veroispovesti. Tokom devedesetih, zbog rata u našoj zemlji dolazi do prekida odnosa, koji se obnavljaju u Solunu 1997. godine na košarkaškoj utakmici izmeðu Partizana i Kroacija Osiguranja, kojoj je prisustvovala i veæa grupa PAOK-ovih "Gate 4". U znak zahvalnosti grupa Grobara odlazi na utakmicu kupa Uefa PAOK–Spartak Trnava. Od tada, navijaèi dva kluba se meðusobno poseæuju u manjem ili veæem broju. Tako su Grobari bodrili PAOK u Debrecinu, Bukureštu, Solunu protiv Olimpijakosa, Panatinaikosa, Štutgarta, Makabija... dok su Grci dolazili u Beograd na Real, derbije sa Zvezdom i još nekoliko manjih utakmica.

Navijaèi Crvene Zvezde ostvarili su prve kontakte sa svojom grèkom braæom po boji još 1986. godine na utakmici protiv Panatinaikosa. Kada je Zvezda ponovo igrala protiv istog protivnika 1992. navijaèi Olimpijakosa su se pojavili na stadionu u Atini sa trnsparentom na kojem je pisalo: "Good luck Red Star – Gate 7", što je izazvalo oduševljenje meðu prisutnim Delijama i bes domaæih navijaèa. Nakon ukidanja sankcija Zvezda je prvu evropsku utakmicu odigrala baš protiv Olimpijakosa u Beogradu kada su Delije razvile transparent sa natpisom: "Welcome Orthodox brothers". Delije su bodrile Olimpijakos na brojnim evropskim gostovanjima (Torino, Liverpool, Madrid, Monako...), kao i u utakmicama protiv Panatinaikosa, Arisa... dok su "Gate 7" dolazili u Beograd na derbi meèeve sa Partizanom, a sa Delijama su bodrili Zvezdu i u Bonu na košarci kao i u Švajcarskoj protiv Young Boysa.

Za vreme sankcija Partizan je dobio poziv da odigra prijateljsku fudbalsku utakmicu u Atini protiv AEK-a. Poseta je uzvraæena èetiri godine kasnije. AEK je došao u Beograd i pod sirenama za vazdušnu opasnost, u aprilu 1999. odigrao meè sa crno belima koji je prekinut pri rezultatu 1-1 pošto su obe grupe navijaèa ušle na teren, i zajedno skandirali protiv bombardovanja i Nato pakta. Godinu dana ranije Partizan i AEK su igrali na košarkaškom "Final four"-u u Barseloni. Kada se grupa Grobara sukobila sa španskom policijom prvi su u pomoæ priskoèili navijaèi grèkog tima. Ipak to prijateljstvo je bilo samo trenutno, a navijaèi AEK-a su 2003. godine u ligi šampiona bodrili francuski Olimpik iz Marseja protiv beogradskih crno belih.

[size=18:c313b99edd][b:c313b99edd](by Igor Todoroviæ)[/b:c313b99edd][/size:c313b99edd]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:ba0e5196b7][b:ba0e5196b7]4. FOOTBALL RIOTS[/b:ba0e5196b7][/size:ba0e5196b7]

Polovinom decembra 2003. godine u industrijskom gradu Barnsley gostovao je lokalni rival Sheffield Wednesday, nekada veliki klub, koji se veæ drugu sezonu takmièi u drugoj diviziji (treæoj ligi). Pošto je rivalitet dva tima veliki a udaljenost izmeðu gradova svega dvadesetak kilometara, preko šest hiljada Sheffieldovih navijaèa okupiralo je Barnsley. Policija je radi predostrožnosti, pojaèana sa dvesta specijalaca, ogranièila radno vreme pabova i lokala u centru grada. Ipak neredi su poèeli veæ dolaskom prvih Sheffieldovih navijaèa. Polupano je nekoliko izloga u blizini stadiona a prva tuèa izbila je ispred gostujuæeg sektora. Policija je ipak uspevala da situaciju drži pod kontrolom pre utakmice, ali se zato pravi ulièni rat dogodio nekih pola sata po završetku lokalnog derbija, kada je grupa od preko 300 Barnsleyevih huligana (od kojih polovina nije ni bila na stadionu) nasrnula na kolonu Sheffieldovih navijaèa koji su išli ka stanici. U opštem haosu nije se znalo ko koga udara, a najdeblji kraj izvukao je èetrdesetšestogodišnji policajac koji je na nosilima hitne pomoæi izdahnuo od posledica srèanog udara. Ovaj incident podigao je veliku prašinu na ostrvu. Veæ narednog jutra policija je sprovela raciju i privela preko tridest lokalnih huligana za koje se sumnja da su uèestvovali u neredima. Istog popodneva sud u Sheffieldu izrekao je kazne zatvora dvanaestorici huligana Sheffield Uniteda zbog tuèe sa gradskim rivalom – Wednesdayem, par nedelja ranije, a sve je uticalo i na sud u Hempshireu koji je ubrzao proces i presudio navijaèima Lutona i Watforda koji su se tukli na utakmici izmeðu dva tima pre više od godinu dana. Njih èetrnaest je takoðe završilo iza brave.
Pre par nedelja istog vikenda igrana su tri velika ostrvska derbija: Southampton-Portsmouth, Cardiff-Millwall i Ipswich-Nowich. Policija je izdala jedinstven proglas za sva tri meèa: '' Ni jedan gostujuæi navijaè neæe moæi da uðe u grad osim u aranžmanu oficijalnog kluba navijaèa '', preko kojeg opet ne možete dobiti ulaznicu niti mesto u autobusu ako vam dosije nije èist. Blokirane su sve autbuske i železnièke stanice kao i drumski ulazi u gradove odigravanja riziènih meèeva. Tako su vrlo uspešno spreèeni najavljivani incidenti.
Krajem oktobra u treæem kolu liga kupa sastali su se londonski rivali Tottenham i West Ham. Domaæi tim je otišao dalje posle pobede u produžecima, ali su dešavanja na terenu ostala u senci velikih nereda koje su izazvali navijaèi, uglavnom West Hama na svom putu od stanice ka stadionu White Heart Lane. Uporište domaæih fanova, pab '' Cockeral '' je potpuno demoliran, kao i još nekoliko lokala u nizu, a jedan navijaè Tottenhama je u besvesnom stanju prevežen u bolnicu. Policija je uhapsila èak devedesetsedam navijaèa West Hama!
Ovi poslednji incidenti samo govore o tome da su fudbalski huligani i dalje izuzetno aktivni na ostrvu, i demantuju sve laike koji uporno ponavljaju kako su neredi u Engleskoj isèezli uvoðenjem zakona o ponašanju na fudbalskim utakmicama.

Još tokom petnaestog i šesnaestog veka fudbal, koji tada nije lièio na današnji, je zabranjivan u Londonu, Liverpoolu, Manchesetru i Cambridgeu zbog makljaža izmeðu uèesnika samih dogaðaja i posmatraèa. 1843. godine, dve decenije pre osnivanja lige i fudbalskog saveza, preko dvesta vojnika jedva je izašlo na kraj sa zaraæenim stranama Prstona i Sunderlanda.
Prvi incidenti u zvaniènim ligaškim takmièenjima vezuju se za meè Aston Villa - Preston kada je domaæa publika prekinula utakmicu uletanjem u teren i napadom na gostujuæe igraèe. 1905 godine u neredima za vreme lokalnog derbija izmeðu Prestona i Blackburna policija je uhapsila više desetina navijaèa oba tima meðu kojima i sedamdesetjednogodišnju pijanu staricu koja ih je gaðala kamenjem.
Prva veæa tragedija na stadionima u Engleskoj dogodila se 9. marta 1946. godine na stadionu Boltona kada je zbog gužve pao zid jedne tribine i usmrtio tridesettri gledaoca.
Svi meèevi na kojima su prisustvovali navijaèi oba tima ( a retki su oni na kojima gostujuæih nije bilo) decenijama su bili puni naboja. Millwall na primer, konstantno ima problema sa svojom publikom. Fudbalski savez je još davne 1920. godine prvi put izrekao zabranu jednom klubu da mora da igra bez prisustva publike zbog nereda njegovih navijaèa. Millwall je potom bio kažnjavan i 1934, 1947, 1950, 1978... Oni su prvi na ostrvu morali da postave visoku ogradu koja je razdvajala gledaoce od terena, kada su navijaèi prekinuli meè protiv Aston Ville, daleke 1967. godine, i bukvalno linèovali sudiju okrivljujuæi ga da je svirao nepostojeæi penal za goste. Tih godina na stadion se ulazilo bez kontrole, pretresa, i mogao si slobodno da se šetaš tribinama jer nisu postojale ograde koje su razdvajale istok od severa ili jug od zapada. Tako su navijaèi bili izmešani a incidenti su se uglavnom dešavali prilikom postizanja golova, kada bi prvi do tebe skoèio da proslavi voðstvo svoga tima a ti ga poklopio šakom preko face.
Pojavom prvih organizovanih odlazaka na gostovanja strasti su se maksimalno uzburkale. Engleska je tokom sedamdesetih podrhtavala od tuèa navijaèa. Bukvalno se nije moglo zamisliti da neka utakmica, bilo kog ranga, proðe bez opšte makljaže navijaèa. Navijaè Barnsleya i moj prijatelj Boyce sa setom prièa o starim vremenima: '' Seæam se sezone 1975-76, Barnsley je tada igrao u staroj èetvrtoj ligi a ja sam imao dvanaest godina. Stric i njegovo društvo su poèeli da me vode na utakmice. Na gostovanju protiv lokalnog rivala Huddersfielda imali smo karte za domaæu tribinu, a ja sam u poèetku mislio da ih je stric greškom kupio. Ipak veæ nakon desetak minuta sve mi je bilo jasno kada su se stric i trojica njegovih ortaka pobili sa gomilom domaæih ludaka. Nisam mogao da verujem. U istom trenutku sam oseæao veliki strah i uzbuðenje. Strah æe me ubrzo napustiti, a zameniæe ga neopisivo ludilo kojim je bila zaražena veæina mojih vršnjaka. Nije bilo utakmice te sezone na kojoj sam bio a da je prošla bez incidenata. Dve godine kasnije poèeo sam na utakmice da idem sa drugarima iz kraja. U sezoni 1980-81. u našem gradu vladalo je opšte ludilo. Barnsley je izborio ulazak u drugu ligu. Svaka utakmica pretvarana je u pravi rat izmeðu nas i gostujuæih navijaèa. West Ham, Portsmouth, Blackburn, Leicester, Bolton, Chelsea, Newcastle, Cardiff,... velike huliganske bande gostovale su Barnsleyu, a mi smo se samo trudili da ih u maniru velikih domaæina ugostimo kako dolikuje vodeæim huliganskim ekipama u to vreme! ''
Sve te tuèe su bile manje više bezazlene dok navijaèi nisu poèeli da koriste i razna pomagala poput motki, kamenja, lanaca i pre svega noževa. Stanley britva je tih godina bila najomiljenija navijaèka alatka. Koliko je navijaèko ludilo na ostrvu uzelo maha dovoljno govore i podaci da je iz nedelje u nedelju broj povreðenih i uhapšenih navijaèa bivao sve veæi, a pale su i prev žrtve!
1971. godine u neredima tokom gradskog derbija Celtic – Rangers, poginulo je èak šezdesetšest ljudi, a nekoliko stotina ih je povreðeno. Ipak toj nesreæi nije dat veliki publicitet, jer je bila lokalnih razmera, a vlada nije želela da samo još više pospešuje mržnju izmeðu katolika i protestanata. Veæ naredne sezone Glasgow Rangers osvaja evropski kup kupova, a njegovi navijaèi luduju Barselonom i tako bivaju prvi na ostrvu zbog kojih æe jednom klubu UEFA izreæi jednogodišnju zabranu igranja u evropskim tekmièenjima.
Dve godine kasnije i Tottenham je morao da pauzira godinu dana zbog nereda njegovih navijaèa u Roterdamu protiv Fejenorda, a 1977. Manchesterov Red Army sravnio je francuski grad Sent Etjen, da bi klub bio kažnjen samo sa jednom utakmicom igranja 300 km van Manchestera.
Svi dogaðaji tokom sedamdesetih bili su uvertira u još žešæe i krvavije obraèune naredne decenije. Kada je West Ham kao drugoligaš osvojio FA kup fudbalski zvaniènici su se uhvatili za glave. Èekiæare ja na svim gostovanjima pratio veliki broj navijaèa, a ozloglašeni Inter City Firm samo je potvrdio svoju reputaciju i na kontinetu. U utakmici protiv španske Castille domaæa policija imala je pune ruke posla èitavih pet dana koliko su West Hamovi huligani divljali ulicama Madrida, pa je revanš u Londonu na Upton Parku odigran bez publike.
1982. godine u svom pohodu na titulu evropskog prvaka i navijaèi Aston Ville imali su svoj šou program gde god su se pojavili. Manji incidenti protiv Bajerna u roterdamskom finalu kao i tuèa sa policijom u istoènom Berlinu ostali su u senci velikih nereda koje su Englezi napravili u Briselu na utakmici polufinala protiv Anderlehta.
1983. godina pamtiæe se po rušilaèkom pohodu Engleza ulicama glavnog grada Luxemburga. Engleska je u odluèujuæoj utakmici kvalifikacija za evropsko prvenstvo pobedila, ali joj to nije bilo dovoljno da se plasira na završni turnir pošto je i reprenzetacija Dnaske slavila u Atini. Po završetku utakmice besni navijaèi sa ostrva rasturili su sve lokale i prodavnice u užem centru grada, a jedna grupa je èak upala i u staraèki dom gde su svoj bes zbog eliminacije iskalili na bespomoænim starcima.
Zbog èestih poseta Engleza Brisel kao da je postao ukleti grad. Veæ naredne sezone i Tottenhamovi huligani zadavali su mnogo problema belgijskoj policiji, a svega sedam dana kasnije u finalu kupa šampiona Rim je pretvoren u bojno polje. Navijaèi Rome i Liverpoola ganjali su jedni druge sve dok policija nije i poslednjeg Engleza poslala kuæi... a potom se dogodio Heysel!
Finale kupa šampiona u maju mesecu 1985. ostaæe upamæeno kao najkrvavije fudbalsko finale, pošto je u okršajima navijaèa Liverpoola i Juventusa na samom stadionu, pred TV kamerama, živote izgubilo tridesetdevet navijaèa ( ni jedan Englez). Fan Liverpoola Jeff koji je tada imao devetnaest godina poveo je svog starijeg brata od tetke na finale u Brisel: '' Brat mi je bio šizofrenièar i tetka nije htela da ga pusti samog. Platila je put obojici i zamolila me da se ne odvajam od njega. Putovali smo autobusom, a preko kanala ferijem. Sišao sam u bar po piæe i dok sam èekao u redu ispred mene su dvojica navijèa vodili razgovor. Jedan je èak navijao za Tottenham, ali je prièao kako neæe propustiti ni jednu priliku da ode u Brisel i osveti se belgijancima zbog toga što je godinu dana ranije jedan barmen, uoèi utakmice Anderleht – Tottenham, iz pištolja ubio navijaèa londonskih petlova bez ikakvog povoda. Veæ tada mi je bilo jasno da æe u Brisleu biti ludo, ali niko nije mogao slutiti šta æe se kasnije dogoditi. Po dolasku u grad èuli smo prièe da je jedna grupa Engleza opljaèkala nekoliko robnih kuæa i zlatara. Italijana je bilo neuporedivo više na ulicama, ali veæih tuèa sa njima nije bilo. Ušli smo na stadion dosta ranije. Prostor izmeðu nas i navijaèa Juventusa, koji je trebao da ostane prazan, bio je pun. U njemu je bilo izmešano i naših i njihovih, ali su veæinu èinili Italijani, kao uostalom i na celom stadionu (od 70.000 više od dve treæine su bili navijaèi crno belih). Dvojica Engleza izvedeni su razbijenih glava iz tog sektora u kojem su sitnije èarke konstantno trajale. Onda su sa naše tribine poleteli projektili ka Žabarima, i tako je sve poèelo. Ovi su uzvratili, da bi se Englezi potom zaleteli na ogradu koja je pod pritiskom mase pukla. Italijani prestravljeni naletom engleskih huligana, poèinju da beže. Neki su se branili motkama od zastavi. Jedni spas pokušavaju da naðu na terenu, ali u toj jurnjavi i pritiskanju popušta betonska ograda, pa je one u nižim redovima pregazio ljudski stampedo. Bilo je grozno sve to gledati. Ljudi su ležali zgnjeèeni ispod ograde. Neki su èak spas pronašli u skaknju preko tribine van stadiona. Policija je sve nemo posmatrala. Potom su poèeli neredi na celom stadionu. Besni navijaèi Juventusa sa drugih tribina tukli su se sa policijom. Povreðenih je bilo na stotine. Ja i brat smo sve vreme posmatrali šta se dešava i sve nam je izgledalo nekako daleko od nas, kao da smo gledali TV prenos. Takve jurnjave i zaletanja jednih navijaèa na druge, kao što su na Heyselu Englezi krenuli na Italijane, bile su uobièajena pojava na ostrvskim stadionima. Ne opravdavam nikoga, ali je definitivno da su propust organizatora i policije, koji su dozvolili da se izmešaju suparnièki navijaèi, veliki kao i da je iznenaðujuæi strah i panika brojnijih navijaèa Juventusa uèinili svoje. Nisam mogao da verujem da su nakon svega što se desilo zvaniènici UEFA dozvolili da se utakmica odigra. Juventus je pobedio 1-0 golom iz penala, nakon prekršaja koji je napravljen bar pet metara izvan šesnaesterca. ''
Samo par nedelja pre tragedije na Heyselu na stadionu Bradford Citya došlo je do velikog požara. Od baèenog opuška zapalila se stara drvena tribina. Nastardalo je pedesetšest domaæih navijaèa. U istoj sezoni na utakmici Luton – Millwall, koju je nacionalna TV direktno prenosila, gostujuæi navijaèi su izlomili na stotine stolica i uleteli u teren. Sukobili su se sa policijom i izašli kao pobednici, isteravši sa stadiona sva uniformisana lica. Velika tuèa izbila je i izmeðu navijaèa Birminghama i Leedsa u kojoj je jedno lice izgubilo život. Sva ova dešavanja uticala su da reaguje britanska vlada. Uvedene su rigorozne mere za navijaèe a UEFA je, zbog tragedije na Heyselu, engleskim klubovima izrekla petogodišnju zabranu igaranja u evropskim kupovima. Gazda Chelsea je èak uveo i elektriènu ogradu kako bi zaustavio huligane u sluèaju da krenu u teren, ali je ona ipak vrlo brzo morala da bude skinuta zbog bojazni da bi i neko nevin mogao da nastrada. Narednih nekoliko godina policija je hapsila navijaèe ne pitajuæi koliko je ko bio kriv! Rasformirane su mnoge huliganske ekipe, poput Chelsea Headhuntersa, West Hamovog ICFa, Leedsovog Sevice Crewa, Manchester Cityevih Guvnorsa..., a voðe su završile iza rešetaka. Sve te mere uticale su da se na utakmicama bitno smanji broj gledalaca. Stadioni su postali bezbedni, a navijaèke aktivnosti su se prenele na ulice. 1986. godine manja grupa navijaèa West Hama sukobila se sa Manchester Unitedovim navijaèima na feribotu koji je iz Engleske išao za Holandiju gde su oba tima igrala prijateljske utakmice. Sukob je bio toliko žestok da je kapetan broda bio primoran da se vrati u polaznu luku. Kada su policajci ušli na brod prosto nisu mogli da veruju da niko nije nastradao, pošto je krvi bilo na sve starne, a povreðeni navijaèi su ležali na svakom koraku.
Maja meseca 1988. godine Chelsea je na svom stadionu igrao odluèujuæu utakmicu za prvoligaški status sa Middlesbroughom. Gosti su pobedili sa 2–1 poslavši tako londonski tim u drugu ligu. Poslednji sudijski zvižduk bio je znak za navijaèe Chelsea da preko terena krenu ka gostujuæoj tribini. Usledilo je polusatno gaðanje dve grupe navijaèa svim i svaèim. Dvadesetdva lica su povreðena (meðu kojima i dva policajca), a preko sto ih je uhapšeno. Iste godine na Wembleyu u prijateljskoj utakmici su se sastale reprenzetacije Engleske i Škotske. Neredi u kojima je povreðeno preko devedeset navijaèa trajali su èitav dan a broj uhapšenih bio je dvostruko veæi. Najveæa tragedija dogodila se po povratku škotskih navijaèa kada je jedan pijani navijaè ispao iz voza i poginuo. U septembru mesecu tukli su se navijaèi Stockporta i Burnleya a kada je došla policija, zaraæene strane su se udržile protiv nje. Od ukupno dvadesetšest povreðenih samo trojica su bili navijaèi.
15. aprila 1989. godine, dogodila se najveæa tragedija na engleskim stadionima. Utakmica polufinala FA kupa Liverpool - Nottingham Forest prekinuta je kada je na tribini sa navijaèima Liverpoola došlo do pravog masakra. Veliki broj navijaèa došao je bez karata stvorivši gužvu na ulazu. Policija je pokušavala da uspostavi red ispred stadiona ali su navijaèi navaljivali da uðu kako ne bi propustili poèetak utakmice. Masa je poèela da se stiska ka ulaznim kapijama, i u tom trenutku policija pravi najveæu grešku. Otvaraju se široka izlazna vrata kroz koja su navijaèi nagrnuli i u stampedu zgazili pred sobom stotine drugih potisnuvši donje redove ka ogradi. Devedesetpet navijaèa Liverpoola nastardalo je tog dana na stadionu Hillsborough u Sheffieldu.
Ponovo je reagovala vlada uklanjanjem visokih ograda koje su delile publiku od terena, ali i uvoðenjem zakona u kojem je taèno navedeno kakva kazna oèekuje navijaèa koji kroèi na teren. U borbu protiv huligana zajedno su krenuli i klubovi. Ulaznice su iz sezone u sezonu bivale sve skuplje. Pretplatnu kartu danas ne može da kupi niko ko ima dosije u policiji, a za odlazak na gostovanja prvenstvo pri kupovini ulaznica opet imaju provereni èlanovi klubova i vlasnici pretplatnih karata. Zbog svih tih mera, veliki broj navijaèa kojima je skupo da potroše po pedeset funti za ulaznicu i par pinti piva, okrenuli su se malim lokalnim timovima. Prilikom posete Engleskoj prièao sam o ovome sa Andrewom iz Durhama, navijaèem Newcastlea: '' Ja naravno navijam za Newcastle, ali jako teško uspevam da nabavim kartu za St. James Park. Imao sam porodiènih problema kada sam otkazao svoju pretplatnu kartu pre sedam godina. Danas i da hoæu da je ponovo uzmem ne bi došao na red, a i nemam toliko para. Nije mi preostalo ništa drugo nego da poènem da redovno pratim lokalni amaterski tim Tow Law F.C. U ekipi nas ima èetrdesetak, redovni smo na svim utakmicama. Veæina nas smo navijaèi Newcastlea. Njih nekoliko je dobilo doživotne zabrane odlaska na St. James Park zbog huliganstva. Na utakmicama nižih liga (od konferencije naniže) lakše dolazi do kontakta sa protivnièkim navijaèima. Nema policije, nema kamera, nema numerisanih karata i ostalih sranja kao na utakmicama Premijer lige. Pre dve sezone igrali smo protiv Bedlington Terriersa sa kojima je došlo preko sto navijaèa. Jedan deo njihove ekipe navija Middlesbrough, naše smrtne neprijatelje. Tuèa koja je izbila na parkingu ispred stadiona podsetila nas je sve na stara dobra vremena! '' završio je svoju prièu Simon pokazavši mi vizit kartu na kojoj pored onog uobièajenog '' èestitamo dobili ste batina od Tow Law huligana '' u potpisu stoji '' Tow Law Misfits – podgrupa Newcastleovih Gremilina. ''
Ipak i pored svih mera prdostrožnosti i rigoroznog zakona strasti su se poèetkom devedestih samo malo primirile. 1993. godine u kvalifikacijama za odlazak na svetsko prvenstvo u Ameriku Engleska je poražena u Holandiji, a navijaèi sa ostrva su tri dana pravili nerede u raznim gradovima. Blizu hiljadu ih je uhapšeno a preko èetiristotine deportovano. Do tuèe izmeðu huligana i policije došlo je èak i u aerodromskoj zgradi. Naredne godine Millwall je igrao baraž protiv Derby Countya za ulazak u najviši rang. Mnogi navijaèi i danas veruju da je Derby morao da dobije tu utakmicu jer fudbalska javnost jednostavno ne želi Millwall i njegove navijaèe u premijer ligi. Poraz Millwalla propraæen je neredima na i oko stadiona uz veliki broj povreðenih i uhapšenih. U narednoj sezoni Millwall je gostovao na Stamford Bridgeu u FA kupu i uspeo da iz daljeg takmièenja izbaci favorizovani Chelsea. Konjica je morala da interveniše na samom stadionu i potisne domaæe huligane ka svojoj tribini nakon njihovog pokušaja da se domognu Millwallovih navijaèa.
Prijateljska utakmici izmeðu Irske i Engleske odigrana 1995. godine u Dublinu prekinuta je u dvadesetsedmom minutu nakon voðstva domaæe reprenzetacije pošto su engleski navijaèi poèeli da lome stolice i bacaju ih na Irce koji su se nalazili na sektoru ispod njih. Jedan stariji navijaè je preminuo od posledica srèanog udara, a preko pedeset ih je povreðeno kao i desetak policajaca. Incidenti su poèeli još u ranim jutarnjim satima dolaskom u Dublin prve grupe engleskih huligana, nastavljeni su na stadionu veæ pri izlasku ekipa na teren kada su Englezi zviždanjem propratili intoniranje irske himne. Policija je uz krajnje napore nekoliko sati nakon utakmice konaèno mogla da odahne kada je i poslednji Englez napustio Irsku. U polufinalu kupa iste sezone koje je igrano u Birminghamu došlo je do velike tuèe izmeðu navijaèa Manchester Uniteda i Crystal Palacea, na parkingu nedaleko od Villa Parka. Tuklo se preko trista ljudi, bilo je mnogo krvi, a kada je policija stigla pobegao je samo onaj ko je mogao da stoji na nogama. Tridesetpetogodišnji navijaè Palacea Paul Nixon pao je pod toèkove jednog automobila i poginuo.
Neredi na Trafalglaru posle poraza od Nemaèke u polufinalu evropskog prvenstva 1996, pa sa Italijanskim navijaèima i policijom u Rimu, tuèe sa arapskim življem u Marseju na svetskom prvenstvu dve godine kasnije, pa sa Nemcima u belgijskom gradu Šarloa i policijom u Briselu 2000, pogibija dvojice navijaèa Leedsa u Istambulu, pravi ulièni rat u Kopenhagenu pre finala kupa kupova izmeðu navijaèa Galatasaraja i Arsenala, tuèa sa policijom na stadionu u Bratislavi i mnogi drugi incidenti svima su i dalje u seæanju. Momci obuèeni po poslednjoj modi u skupocenoj odeæi sa Burberry ili Aquascutum kaèketima i dalje haraju ostrvskim stadionima svesni kazni koje ih èekaju u sluèaju da budu uhapšeni. Tuèe se zakazuju mobilnim telefonima na mestima udaljenim od oèiju javnosti i policije. Stare ekipe se ponovo okupljaju što dokazuje i reaktiviranje stare garde West Hamovog Inter City Firma. Na BK televiziji u direktnom prenosu prošle sezone imali smo priliku da vidimo rat na tribinama izmeðu lokalnih rivala na utakmici Aston Villa – Birmingham, a prašina koja se podigla posle nereda na utakmicama Cardiff – Leeds, Engleska – Turska, Ajax - Celtic kao i u baražu za ulazak u premijer ligu Millwall – Birmingham , odnosno kavlifikacijama za odlazak na prvenstvo u Japan u Minhenu izmeðu Nemaca i Engleza još uvek se nije stišala. Stoga ne èudi što se fudbalska javnost Engleske kao i UEFA veæ hvataju za glavu nakon izvlaèenja kvalifikacionih grupa za odlazak na svetsko prvenstvo u Nemaèku 2006. Naime Engleze oèekuju po dva meèa sa: Severnom Irskom (može li neko da zamisli koliko æe Engleza promarširati Belfastom? ), Velsom ( Cardiffov Soul Crew ne može da doèeka dolazak engleskih huligana u njihov grad), Poljskom ( èiji su navijaèi možda i najluði na kontinentu i kod kojih se u gostima veæ godinama niko nije lepo proveo, a i sami Englezi još uvek pamte poslednji odlazak u Poljsku pre par godina), a ni gostovanja u Beèu odnosno Azerbejdžanu neæe biti ni malo naivna.


[b:ba0e5196b7]Huliganske ekipe premijer lige i zvanièan broj uhapšenih u sezoni 2001-2002 [/b:ba0e5196b7]

Arsenal FC – Gooners ( broj uhapšenih 63)
Aston Villa FC – Villa Youth i Steamers (62)
Birmingham City FC – Zulu Warriors ( Meðu navijaèima Birminghama tokom sedamdesetih bilo je dosta obojenih navijaèa pa nije ni èudo otkud ime Zulu) (63)
Blackburn Rovers FC – Blackburn Youth (25)
Bolton Wanderers FC – Tonge Moore Slashers i Mongoose Cuckoo Boys (43)
Charlton Athletic FC – B-Mob (17)
Chelsea FC – Headhunters (103)
Everton FC – Hyuton Baddies ili generalizovano za sve navijaèe iz Liverpoola - Scallies (naziv za barabu izveden od Scouser, kako se zovu svi stanovnici koji su roðeni i žive u Liverpoolu. Scouse je u stara vremena bila lokalna sirotinjska èorba/kaša.) (7)
Fulham FC – Thames Valley Travellers (12)
Leeds United FC – Leeds Service Crew (uvoðenje specijanih '' service '' vozova za navijaèe inspirisalo je Leedsovu ekipu prilikom odreðivanja imena ) (100)
Leicester City FC – Baby Squad (krajem sedamdesetih jedna od retkih ekipa koja nije odlazila na gostovanja bili su navijaèi Leicestera. Zbog toga su ih ostali prozivali kao i da nemaju petlju da stanu na crtu protivnièkim huliganima. Onda je u Leicesteru svima pukao film i odluèili su da masovno odu na vruæ teren u Leeds i pokažu zube. Mesec dana su se spremali i stari i mladi, ali kada je došao dan utakmice u ugovoreno vreme na stanici pojavili su se samo klinci, njih oko stopedeset. Bez obzira što su ih stariji navijaèi izneverili nisu odustali. kasnije je Leedsov Service Crew priznao da im godinama niko nije zadao toliko muka kao Leicesterov Baby Squad tog dana.) (71)
Liverpool FC – nekada su imali ekipu Inter City Jibbers, a danas se zovu The Urchins, ili poput navijaèa Evertona – Scallies. (108)
Manchester City FC – Guvnors (174)
Manchester United FC – Inter City Jibbers ( izraz '' To Jib '' znaèi putovati svuda sa što manje love u džepu ili bolje reèeno besplatno, bez plaæene karte) (146)
Middlesbrough FC – Frontline (55)
Newcastle United FC – The Gremlins (132)
Portsmouth FC – 657 Crew ( tokom osamdesetih navijaèi Portsmoutha, koji se nalazi na jugu Engleske, putovali su na skoro sva gostovanja preko Londona. Jutarnji voz za London polazio je sa stanice u Portsmouthu taèno u 6 èasova i 57 minuta.) (47)
Southampton FC – Inside Crew (52)
Tottenham Hotspur FC – Yiddos (129)
Wolverhampton Wanderers – Bridge Boys ili Subway Army (77)

[b:ba0e5196b7]Od ekipa koje je neophodno pomenuti a takmièe se u nižim ligama izdvajamo: [/b:ba0e5196b7]

Sheffield United FC – Blades Business Crew (3)
Sheffield Wednesday FC – Owl's Crime Squad (99)
Nottingham Forest FC – Naughty Forty ( nekada su se zvali Red Dogs i Executive Crew ) (4)
West Ham United FC – Inter City Firm (odlasci na gostovanja Inter City vozom inspirisali su West Hamove huligane prilkom osnivanja svoje grupe) (73)
Millwall FC – Bushwackers ( nekada F-Troop. Izraz Bushwacked znaèi prepasti nekoga i dobro ga ispretamburati. Postoji i manja ekstremna ekipa Treatment 28, koliko su imali i èlanova pri osnivanju. 28 je bio i broj ulaza oko kojeg su se okupljali na stadionu.) (142)
Cardiff City FC – Soul Crew ( osnivaèi su bili veliki fanovi soul muzike) (129)
Stoke City FC – Naught Forty ( ekstremna grupa od èetrdesetak ljudi nastala u vreme kada je na ostrvu, zbog policijske potere za navijaèima bilo veoma opasno baviti se huliganskim aktivnostima, pa su se momci kretali u manjim ekipama) (152)
Derby County FC – Derby Lunatic Fringe (30)
West Bromwich Albion FC – Section Five (policijska šifra za narušavanje javnog reda i mira) (46)
Sunderland FC - Seaburn Casuals (131)

Ovi nazivi datiraju s' poèetka osamdesetih, a veæina grupa prestala je da postoji pod tim imenima poèetkom devedesetih godina. Ipak danas se sve više ponovo pominju, pošto su se mnoge ekipe reaktivirale.


[size=18:ba0e5196b7][b:ba0e5196b7](by Igor Todoroviæ)[/b:ba0e5196b7][/size:ba0e5196b7]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:9e3be86672][b:9e3be86672]5. FOOTBALL BABYLON[/b:9e3be86672][/size:9e3be86672]

Fudbal bez navijaèa definitivno ne može. Možda je ova fraza otrcana i veæ hiljaditi put reèena, ali to je tako. Navijaèi svuda u svetu predstavljaju žilu kucavicu i pokretaèku snagu svakog kluba. Jedino u našem fudbalu glavonjama iz uprava i fudbalskog saveza odgovara da su stadioni što prazniji jer tako imaju manje svedoka za prevare i muvanja kojima su vièni! Kup utakmica izmeðu Aston Ville i Liverpoola prošle godine kasnila je skoro èitav sat, pošto zbog kolapsa u saobraæaju nisu svi navijaèi mogli da stignu na vreme! Niko se naravno nije bunio. Igraèi su trèkarali nešto duže nego obièno, ali su se svi složili da je red da saèekaju da se stadion napuni.
Neko jednom reèe: '' Možeš promeniti posao, kuæu, devojku ili ženu, ali tim za koji navijaš nikada! '' Možda zvuèi ludo, ali je definitivno tako i nikako drugaèije! Šta su navijaèi spremni da urade i èega sve da se odreknu za boje svog tima, teško je objašnjivo, ali i razumljivo kada su oni u pitanju! U Engleskoj navijaèi su svetinja. Oni su ti koji bez obzira na rezultat i važnost takmièenja uvek svoje ljubimce ispraæaju aplauzom. Naravno, bitno je samo da (ako si igraè) se trudiš, ne moraš puno da znaš. Georgi Hristov, makedonski internacionalac koji je polovinom devedesetih igrao za Partizan, a potom otišao na ostrvo u Barnsley, koji je baš tada izborio svoje prvo uèešæe u Premier ligi, bio je šokiran dajuæi izjavu nakon debakla svoje ekipe na startu prvenstva protiv Chelsea. '' Primili smo šest komada. Chelsea nas je rasturio. Mi smo odigrali ispod svih moguænosti. Kada je sudija oznaèio kraj navukao sam trenerku preko glave i potrèao u svlaèionicu kako bi izbegao gaðanje, pljuvanje i psovke sa tribina. Nakon nekoliko trenutaka ukapirao sam da sam jedini u svlaèionici. Nešto je bilo èudno, pa sam se vratio u hodnik, na kojem me je doèekao pomoæni trener. Rekao mi je da se smesta vratim na teren. Kada sam izašao prizor je bio zapanjujuæi. Moji saigraèi trèali su poèasni krug i odpozdravljali navijaèima! ''
U našem fudbalu veæ je postalo smešno kada novinari pitaju novajliju u Zvezdi ili Partizana za koga navija. Nema tog igraèa koji neæe reæi da je od roðenja crno ili crveno beli, da je odrastao na severu odnosno jugu. Pa jeli moguæe da su u Zvezdi oduvek igrali samo najzadrtiji Zvezdaši, a u Partizanu okoreli Partizanovci?
Alan Shearer, dugogodišnji kapiten engleske reprenzetacije i jedan od najboljih strelaca u istoriji engleskog fudbala je prošao put od Southamptona, preko Blackburna (sa kojim je osvojio i titulu) da bi se na iznenaðenje cele javnosti obreo u Newcastleu, umesto u Manchesteru, Liverpoolu, Arsenalu, Barceloni, Juventusu. Shearer jednostavno nije mogao da odbije ponudu kluba iz rodnog grada za koji navija od roðenja. Pomirio se sa èinjenicom da se u Newcastleu neæe naosvajati trofeja, ali je zato izrastao u istinskog heroja kluba i grada i zaslužio da se njegov lik veoma èesto tetovira na raznim delovima tela navijaèa crno belih! Jedan drugi, ne toliko poznati, fudbaler koji je takoðe ceo život maštao da baš sa Newcastleom osvaja trofeje je i Lee Clarke veznjak londonskog Fulhama. Ponikao je u Newcastleu, ali ga je sudbina naterala da nakon devet sezona preðe u redove najljuæeg rivala Sunderlanda, gde je bio standardan dve sezone pre nego što je stavljen na transfer listu. Razlog? Nije se pojavio na treningu pošto je ceo dan proveo sa društvom. Pripit i obuèen od glave do pete u crno bele boje Newcastlea, obreo se u Londonu na Wembleyu gde je u ulozi navijaèa bodrio svoj tim u finalu FA kupa protiv Arsenala. Lee Clarke je svesno rizikovao dalju karijeru, ali je ubrzo prešao u Fulham gde je veæ èetvrtu sezonu.
Koliko je samo primera u kojima su navijaèi osnivali fondove i davali priloge i tako odigrali kljuènu ulogu u spašavanju svojih timova od ispadanja iz lige i bankrotiranja. Da postoje i obrnuti sluèajevi najbolji primer je Wimbledon, nekada tim iz južnog Londona, kojem su njegovi navijaèi postali najveæi protivnik. Wimbledon je svoje meèeve do 1991. godine igrao na svom Plough Laneu, kada je stadion zbog oèajnog stanja u kojem se nalazio privremeno zatvoren. Tim je na neko vreme preseljen u komšiluk na Crystal Palace, gde umesto tri koliko je bilo prvobitno zacrtano, provodi punih dvanaest godina. Stari stadion je u meðuvremenu totalno propao, pa je gazda kluba odluèio da ga proda jednom graðevinskom preduzeæu koje æe ga srušiti i na njegovom mestu izgraditi stambeni blok, a za dobijeni novac kupljeno je jeftino zemljište u Milton Kaynesu (skoro 100 km severno od stare lokacije u južnom Londonu) na kojem je nikao novi stadion. Wimbledon se od ove sezone preselio na novu lokaciju, ali je ostao bez podrške navijaèa. Još pre dve sezone kada je navijaèki bord izgubio parnicu sa vlasnikom kluba i kada je postalo jasno da klub definitivno napušta London, navijaèi su masovno okrenuli leða svom Wimbledonu. U nekoliko navrata organizovani su masovni protesti ulicama južnog Londona i na Selhurst Parku, ali ništa nije pomoglo. Poèetkom prethodne sezone apel navijaèa da se ne kupuju pretplatne karte urodio je plodom. Uprava kluba je uzalud vapila i molila navijaèe da se vrate na stadion, ali nije vredelo. Na veæini meèeva brojniju podršku imao je gostujuæi tim nego Wimbledon, da bi negativni rekord bio postavljen u liga kupu prošle sezone protiv Rotherhama kada je prodato svega par stotina karata (664 da budemo precizni)! Ipak navijaèi su naèinili još jedan korak napred u borbi protiv ljudi koji su im odselili i rasturili klub. Odluèili su da urade sve kako bi ga ugasili. Klub koji ima svega hiljadu, dve prodatih karata teško da može da opstane i u èetvrtoj ligi. Wimbledon je trenutno ubedljivo poslednji na drugoligaškoj tabeli sa velikim izgledima da ispadne u niži rang i igra pred slabo popunjenim tribinama u Milton Kaynesu. Njegova buduænost ni malo nije svetla i prognoze su da æe se uskoro vratiti u Konferenciju, tamo gde se nalazio do polovine sedamdesetih kada je usledio nagli uspon. U isto vreme u Combined Counties ligi (jednoj od najnižih) od prošle sezone se takmièi Wimbledon Athletic, tim koji su osnovali nezadovoljni fanovi. Njihov novi tim je ubedljivo prvi i bez muke æe u viši rang, a svoje meèeve kao domaæin igra u komšiluku na Kingsmeadowu, stadionu Kingstoniana koji je kapaciteta oko šest hiljada. Na utakmicama Wimbledon Athletica je na svakoj utamici proseèno oko tri hiljade navijaèa, a klub je preko noæi osvoji simpatije i mnogih drugih fanova. Nemojte se zato iznenaditi ako za desetak godina Wimbledon Athletic pretekne po rangu takmièenja svog starijeg brata. Slièna sudbina æe možda zadesiti i Barnsley, ali je tamo situacija ipak nešto povoljnija! Ovaj primer je samo jedan od brojnih koji pokazuje na šta su navijaèi sve spremni. Pojedinaènih sluèajeva ima i previše i beleže se iz nedelje u nedelju. Verni fan Newcastlea Graham Edmondson je jedan od onih koji ne pitaju šta košta kada je u pitanju utakmica njegovih crno belih. Pre nekoliko godina Graham se sa porodicom odseliu u Dallas u Texasu gde i danas živi. Ipak to ga nije udaljilo od voljenog kluba. Dva puta meseèno on putuje avionom u Englesku kako bi uživo na St. Jamesu gledao svoj tim. Ni jedan let ga nije izašao do sada ispod petsto evra.
Alison Saxby, tridesetpetogodišnja navijaèica Barnsleya putuje na svaku utakmicu koju njen tim igra kao domaæin iz mesta u kojem trenutno živi u Francuskoj. Ona u pola dva ujutru na dan utakmice kreæe kolima ka luci kako bi uhvatila najraniji feribot za Englesku. U Doveru je u šest odakle seda na voz za London, iz kojeg joj voz za Doncaster kreæe u pola jedanaest. Tamo je èeka otac s kojim odlazi kolima na utakmicu u Barnsley, a potom joj sledi isto putešestvije u suprotnom pravcu. '' Kada u nedelju stignem nazad kuæi u Francusku odmah se stropoštam premorena u krevet. Ljudi misle da sam luda, ali mene to ispunjava. Tih stopedeset evra koliko me košta taj moj blic izlet su najbolje moguæe potrošene pare. Ja volim Barnsley. Tamo sam roðena i na stadionu se oseæam kao kod kuæe. '' izjavila je Alison jednom prilikom. Putovati iz Evrope u Englesku zbog fudbala još je i razumljivo, ali kako naæi objašnjenje za fana Wolverhamptona koji neretko iz Australije prevaljuje milje i milje ne bi li gledao svoj tim. Ipak Christos Konospiris ceo život æe pamtiti maler koji mu se dogodio poseldnjeg dana sezone 1995/96. Platio je hiljadu dvesta evra povratnu avionsku kartu kako bi gledao Wolvse protiv Charltona u borbi za ulazak u Premijer ligu. Kada je došao pred stadion kapije su bile zakljuèane. Utakmica se igrala dvesta kilometara južnije u Londonu, na stadionu Charltona, a ne u Wolverhamptonu, kako je u rasporedu prvenstva greškom bilo napisano. Za nepun sat koliko je ostalo do poèetka meèa Christos nikako nije mogao da stigne. Slièan maler zadesio je i grupu turista, fudbalskih fanatika iz Južne Afrike koji su 1996. doputovali u Englesku kako bi gledali finale FA kupa na Wembleyu izmeðu Liverpoola i Manchestera. Njihove karte za stadion bile su iz bunta koji je naknadno nestao i tako je ceo proglašen nevažeæim. Kada su došli pred kapije stadiona redari su ih bez raspravljanja udaljili, pa je cela grupa utakmicu finala gledala na TV u obližnjem pabu, što su naravno mogli i za mnogo manje pare da su ostali kuæama.
U poslednjih nekoliko godina svaka treæa muška beba koja se rodi u Manchesteru a èiji roditelji navijaju za United dobija ime David, Roy ili Paul (po Beckhamu, Keaneu, Scholesu). U Newcstleu je ne mali broj dece koja se zovu Keegan, prezimenom ljubimca njihovih tata (po legendarnom Kevinu Keeganu naravno). Ipak nije redak sluèaj da navijaèi i sami odluèe da promene svoje prezime iskazujuæi tako svoju privrženost omiljenom fudbalskom klubu. Dave Burnley, je od aprila 1974. godine do danas propustio samo jedan!!! meè svog Burnleya, i to kada je zbog zaleðenog terena utakmica u Newcastleu bila odložena za naredni dan. Dave je svoje prezime promenio još 1976. što su tada objavile gotovo sve novine. Slièan primer je i Mick Derby koji je za dvadeset i neku godinu koliko prati Derby County propustio takoðe samo jedan meè popularnih Ovnova. '' Igrali smo u Newportu. Voz se pokvario u Gloucesteru i kasnio je puna tri sata, kada sam ukapirao da æe, i ako stignem, utamica veæ biti gotova. '' opravdao je Mick jedini izostanak sa utakmica svog tima.
Èetrdesetdvogodišnji navijaè škotskog Inverness Caledonian Thistlea Ker Campbell bio je na svakom prvenstvenom, kup, liga kup i prijateljskom meèu od 1995. godine kada su se Inverness Caledonian i Inverness Thistle fuzionisali i napravili jedan klub. Da sve bude još luðe Ker živi stopedest kilometara od Invernessa tako da je za njega i svaka domaæa utakmica gostovanje.
Swansea fanatik Mark Evans našao se sa prijateljima u pabu za Božiæ 1987. Uz nekoliko pinti piva pao je dogovor oko odlaska na sutrašnju utakmicu koju je njihov tim igrao u gostima sa Crewe Alexandrom. Ipak Božiæno opuštanje se odužilo tako da su se Mark i ekipa dobro zapili. Zaspao je za šankom u pabu, a kada se probudio bilo je pola deset narednog jutra. Tek tada je ukapirao da mu je voz za Crewe pobegao, a dva organizovana autobusa otišla punih sat vremena ranije Pojurio je mamuran na autobusku stanicu, ali ni tu nije imao sreæe. Jedino rešenje mu je bilo da plati taksi sto funti i njime ode na utakmicu. Stigao je na vreme i ušao na stadion. Tada je usledio novi šok. Jedan autobus sa prijateljima i rodbinom igraèa je stigao na vreme, ali drugi u kojem su bili njegovi prijatelji navijaèi se negde usput pokvario i nije ni došao.
U martu 1988. godine u pripremama za evropsko prvenstvo u fudbalu u Nemaèkoj Engleska se na Wembleyu sastala sa Holandijom. Michael Ireson je pobegao sat ranije sa posla kako bi stigao na tekmu. Pošto je saobraæajna gužva bila veæa nego obièno, trebalo mu je puna dva sata da se probije do Wembleya. Uspeo je da naðe parking i požurio da se sretnee sa prijateljem koji ga je veæ èekao sa kartom. U momentu kada je ugledao svog prijatelja ovaj je upravo prodavao kartu drugom navijaèu. '' Èekao sam te više od sat vremena i bio sam siguran da se neæeš pojaviti. Pošto mi se æerka razbolela ni ja neæu na utakmicu pa sam prodao i svoju kartu.'' izvinuo mu se prijatelj i otišao kuæi. Kada je Michael došao do blagajni sve karte su veæ bile rasprodate. Tada mu je bilo jasno da nema izbora nego da sedne u kola i požuri kuæi kako bi stigao na TV prenos. Kada je stigao do parkinga nije mogao da veruje svojim oèima. Njegov auto bio je zagraðen sa svih strana. Tako je proveo u kolima puna tri i po sata. Slušao je prenos na radiju i huk sa stadiona ispred kojeg se nalazio. Kada je napokon stigao kuæi u jedanaest uveèe na TV je išla odjavna špica snimka utakmice.
Da postoji i tužnija prièa primer je navijaèa Grimsbya Mikea Rowella, koji je na treæu rundu FA kupa u januaru 1996. godine protiv West Hama u Londonu krenuo biciklom. Kada je Rowell došao do Upton Parka kapije stadiona su bile zatvorene pošto je utakmica koji sat ranije odložena zbog zaleðenog terena. Slièna sudbina zadesila je Andrewa Wordena, navijaèa Crystal Palacea. Andrew je studirao u Southamptonu. Dan pre utakmice odustao je od odlaska na studentsku žurku gde je malo pivo toèeno za svega deset penija kako bi ujutru poranio da stigne na prvi voz za London, pošto je utakmica poèinjala u podne. Sve je teklo po planu, dok voz zbog poplave na jednom delu pruge nije morao da stane. Svi putnici su upuæeni da putovanje nastave autobusima što Andrewu nije odgovaralo, pošto je autobuska stanica u Londonu, bila znatno udaljenija od železnièke. Kada je konaèno stigao u London imao je taman toliko vremena da sedne na taksi i požuri na stadion, pošto je do poèetka utakmice ostalo manje od pola sata. Dok je plaæao raèun taksisti video je kroz prozor velike plakate na kapiji stadiona: '' Crystal Palace-Reading odloženo zbog poplavljenog terena! '' Ipak je izašao iz vozila, neverujuæi svojim oèima, ali mu je prvi redar samo potvrdio ono što je pisalo na plakatima. Andrew je bio oèajan. Kada je veæ došao u London a nije mogao da gleda svoj Palace odluèio je da ode na neku drugu utakmicu. Kupio je novine da pogleda raspored prvenstva i ponovo se razoèarao. Millwall koji mu je bio najbliži poèinjao je u pola jedan, a još jedini tim koji je taj dan igrao u Londonu bio je Barnet, èetvrtoligaš koji se nalazi na krajnjem severu i do kojeg mu je trebalo sigurno dva sata da bi stigao. Odluèio je da više ne rizikuje. Potišten, seo je na voz i vratio se u Southampton.
Gostujuæi navijaèi u veæini sluèajeva u Engleskoj èine manjinu na stadionu, a Steve Mc Kevitt fan Wigana nije ni sanjao da æe skoro celo prvo poluvreme utakmice Mansfield-Wigan Athletic biti '' sam protiv svih ''. Ovo je njegova kratka prièa: '' U sezoni 1994/95. takmièili smo se u èetvrtoj ligi, a ja sam zbog preseljenja u Sheffield proredio odlaske na domaæe utakmice. Ipak koristio sam svaku priliku da gledam Wigan, a Mansfield je bio idealna šansa za to pošto je na svega dvadesetak minuta od moje kuæe. Èuo sam se sa prijateljima i dogovorio da se vidimo u odreðenom pabu nedaleko od stadiona. Pošto sam malo kasnio nisam ih zatekao tamo pa sam se uputio ka gostujuæoj tribini. Utakmica je taman poèinjala kada sam ušao na stadion. Nisam mogao da verujem... bio sam jedini navijaè Wigana! To ne bi bilo toliko loše da me nisu primetili domaæi navijaèi. Naravno nisu mi pretile batine, ali narednih pola sata i nešto više bili su prava psihièka tortura za mene. Prvo je poèeo da skandira domaæi kop, a potom su se prikljuèile i ostale dve tribine. Kakav je to samo bio repertoar prozivki i uvreda na moj raèun: '' Dobrodošao pederu! '', grmelo je stadionom. '' Gde si parkirao skejtbord? '', '' Kako izgleda kada nemaš prijatelja? '', nastavljene su prozivke na moj raèun. Pokušavao sam da ih ne slušam, ali nije bilo šanse. Bivali su sve buèniji i napaljeniji. Pratili su svaki moj pokret. '' Znamo ko si, ubiæemo te! '' u jednom momentu vikalo je svih pet hiljada ljudi na stadionu. Vreme je prolazilo presporo, a ja sam toliko bio zbunjen da se ne seæam ni jednog momenta utakmice. Ustao sam i uputio se u WC. Èak i tamo sve je zvonilo od njihove pesme: '' Pederu, pederu gde si se sakrio? '' U holu mi je jedan redar rekao kako ima informaciju o kvaru autobusa s ' Wiganovim navijaèima i da nije siguran da li æe uopšte stiæi na utakmcu. Jel moguæe? Zapitao sam se. Po povratku iz toaleta na tribinu kupio sam pitu, a kada sam se ponovo pojavio na svom mestu, to je meðu domaæim navijaèima izazvalo erupciju oduševljenja. Svi su upirali u mene i na raèun pite koju sam jeo skandirali '' Ti, ðubre debelo, ti ðubre debelo! '' Primetio sam da su se èak i pojedini igraèi osvrtali ka meni da vide o èemu je reè. Napokon, pred kraj prvog poluvremena moje patnje su završene. Autobus Wiganovih navijaèa, a sa njima i moji prijatelji, ipak je stigao.

Dok se Millwall nije preselio sa starog Dena, taj stadion je za sve gostujuæe navijaèe predstavljao pakao. 1991. godine trojica fanova Leicestera skupila su hrabrost da odu na utakmicu svog tima u južni London. Pošto je Leicester zvanièno najavio da neæe dovoditi svoje navijaèe, ni fudbaslki klub Millwall nije obezbedio poseban gostujuæi sektor. Trojica hrabrih fanova Leicestera su tako morali da redovno kupe karte na blagajnama i smeste se meðu domaæu publiku. Naravno provaljeni su još dok meè nije ni poèeo, pa je i njihovo šikaniranje odpoèelo pre prvog sudijskog zvižduka. Nisu dobili batine, ali kako su kasnije prièali na sudu bilo bi im lakše da jesu i da su ih Millwallovci izbacili napolje. Ovako, njih trojica su morali da sede devedeset minuta i trpe uvrede, pljuvanja, æuške i ismevanje i uz sve to nisu videli ni jedan jedini minut meèa pošto su svi oko njih stajali i navijali. Nakon preživljene torture hrabra trojka je tužila fudbalski klub Millwall koji je morao da im nadoknadi sve novèane troškove (vozne karte i ulaznice) i da im plati nadoknadu za pretrpljeni strah.

Koliko su problema imali muzièki bendovi zbog isticanja svoje pripadnosti nekom klubu najviše je primera u pank muzici. Klubove iz Manchestera, Londona i sa severa Engleske krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina pratile su i prave armije skinheadsa. Policija je veoma èesto ispred ulaza na tribine izuvala sve one koji su na stadion dolazili u Dr. Martens èizmama, kako bi se na vreme spreèile krvave tuèe i šutiranja. Navijaèi bi provodili puna dva sata na hladnom betonu samo u èarapama. Po završetku tekmi dolazilo je do jurnjave i gužve oko gomile obuæe, a najbrži i najjaèi su se kuæama vraæali sa oèuvanijim i novijim parom èizama na nogama.
Red Alert, pankeri iz Sunderlanda, ne kriju privrženost lokalnom klubu. Roi '' Millwall '' Pearce, pevaè Last Resorta, nema sluèajno baš taj nadimak. Suggs, voða legendarnog ska benda The Madness ne krije da je fan Chelsea. 1997.godine zajedno sa nekoliko drugih muzièara i fudbalerima sa Stamford Bridgea snimio je himnu '' Blue Day ''.
Cockney Rejects, poznati londonski oi bend izdao je singl sa himnom West Hama '' Forever Blowing Bubbles '' uoèi finala kupa 1980.godine. Cock Sparrer su u spotu za pesmu '' We Love You '' ubacili i sekvence sa West Hamovog osvajanja tog trofeja. Još jedan poznati londonski pank oi bend The Business takoðe nikada nije krio svoje simpatije prema èekiæarima. Zanimljiva prièa vezana je za njihovu turneju iz 1982. godine i koncert u Middlesbroughu. Istog dana Chelsea je igrao protiv Boroa, a njegovi huligani su napravili ršum na stadionu i u gradu. Jedna grupa je odluèila da ode i na koncert The Business. Na samoj svirci nije bilo nereda, ali su oni usledili po završetku koncerta kada je publika poèela da se razilazi i napušta klub. Navijaèi Middlesborugha, znali su da æe jedan broj Chelsea skinheadsa ostati i na koncertu, pa su odluèili da im još jednom požele sretan put! Kamenicama su zasuli fanove The Businessa èim su ovi izašli iz kluba. Došlo je do opšte tuèe u kojoj je pevaèu benda Mickey Fitzu razbijena glava. Kada je prebaèen u bolnicu dežurna doktorica je u poèetku odbijala da mu zašije ranu rekavši da nema nameru da krpi Cockneyevsko ðubre, misleæi pri tom da je on Cheslea huligan. Ipak nakon ubeðivanja i saznanja da je Mickey u Middlesbrough došao zbog koncerta a ne fudbala, nevoljno je pristala da mu pruži prvu pomoæ.

Nekoliko naših novina nedavno je objavilo podatke zanimljive ankete sprovedene meðu navijaèima u Engleskoj. Najomrženiji tim na ostrvu svakako je Manchester United. U prvih pet ubrajaju se i Chelsea, Leeds, Arsenal i Burnley. Sve možemo da prihvatimo, ali zašto Burnley koji je po omraženosti na drugom mestu odmah iza zvaniènog šampiona? Raspitali smo se na nekoliko strana i dobili gotovo identiène odgovore. Anketa je pravljena uglavnom u Lancashireu kojem je pripadao i Manchester dok grad nije dobio svoj okrug Greater Manchester. Lancashire je vrlo gusto naseljena oblast pa se tu nalazi i veliki broj timova. Osim oba Manchestera tu su još i Bolton, Blackburn, Preston, Burnley, Oldham, Stockport i da ne nabrajamo dalje. Burnley je dugi niz godina tokom sedamdesetih igrao sa svim ovim timovima u istim ligama a njegovi navijaèi svojim ponašanjem doprineli su da ih svi ostali mrze i stavljaju na listu omraženih odmah iza Manchester Uniteda.
'' Nema razloga da neko danas toliko mrzi Burnley, osim navijaèa lokalnih rivala. United, Arsenal, Leeds i Chelsea sa punim pravom zaslužuju da se naðu na toj tabeli s' tim da za prvih pet mesta ravnopravno konkurišu pre svih Millwall i West Ham. Kada bi ste anketu sproveli na jugu Engleske verovatno bi se tu našli i Plymouth, Brighton ili Portsmouth kao najomraženiji lokalni timovi. '' objasnio nam je novinar Dave iz Brightona.


[size=18:9e3be86672][b:9e3be86672](by Igor Todoroviæ)[/b:9e3be86672][/size:9e3be86672]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:23d54fdaca][b:23d54fdaca]6. FOOTBALL CASUALS[/b:23d54fdaca][/size:23d54fdaca]

Moda na stadionima, meðu navijaèima? Kada bi ste postavili takvo pitanje bilo kome ko se ne razume u fudbal i onima koji njime nisu zaluðeni uslediæe logièno pitanje/ odgovor: Pa zar to postoji? Veæina '' normalnog '' sveta navijaèe smatra barabama, ulièarima, probisvetima...bar je takvo stanje kod nas. Pitajte bilo koju žensku osobu šta misli o navijaèima, verovatno æe vas samo popreko pogledati... '' a da to su oni što se tuku po stadionima, što i dalje furaju fajerke, trenerke, brze patike i šalove oko vrata...'' Kod nas je možda tako, a i bilo bi bezveze prièati o modi na našim stadionima kada na njima nema nikoga osim šaèice onih redovnih najvernijih.
O modi na nemaèkim stadionima takoðe nema šta da se puno kaže pošto je situacija tamo i dalje slièna onoj na koju smo veæ navikli: repovi, brèiæi, tri šala oko vrata, dva oko struka, traka oko èela, prišivaèi po prslucima od teksasa... Èast izuzecima, a to su uglavnom likovi odrasli na punk muzici ili skinhead kulturi pa nije retka pojava i velikog broja fanova u Fred Perry, Lambretta, Ben Sherman, Lonsdale, Hooligan i sliènoj streetwear odeæi.
Žabari naravno uglavnom idu kao manekeni i na utakmice. Boène tribine na stadionima u Rimu, Torinu ili Milanu mirišu na najnovije parfeme; kožne jakne, džemperèiæi, ulje u kosi... redovna su pojava meðu tifozima.
Engleska je meðutim nešto sasvim drugo...

April 2002, Charlton-Southampton... Sedeo sam sa prijateljima Englezima u pabu nedaleko od Grenwicha. Taj deo uglavnom navija za Charlton Athletic. Dva sata pre poèetka utakmice zazvonio je Neilov mobilni. '' Tišina momci '' povikao je Neil. Svi su se uæutali i pažljivo slušali šta glavni meðu njima prièa. '' Ok, koliko vas ima? Gde ste? Maze Hill stanica... stižemo za deset minuta... '' Neil je završio kratak razgovor a potom se obratio ostalim momcima: '' Zvali su Saintsi...ima ih devetnaest, nisu naoružani i èekaju nas! Neka se izdvoji jednak broj ljudi koji idu... biæe ferka! '' Ja sve vreme ne verujem. On je 'ladno prièao mobilnim sa navijaèem Southamptona i ugovorio je tuèu nedaleko od paba u kojem se nalazimo. Ja sam bio dvadeseti, jer kako mi rekoše, ako neæu da uèestvujem niko me ne tera, a u sluèaju da krene naopako mene neæe niko dirati pošto nemam na sebi '' Casual odeæu ''. Njih devetnaest, i ja kao posmatraè, krenuli smo ka Maze Hill stanici dve ulice dalje od paba. Nikom nije palo na pamet da uzme bilo kakvu flašu ili motku jer je dogovor bio '' na ruke ''. To tamo prolazi, pomislio sam... kod nas bi jedna strana sigurno zajebala. Stižemo na dogovoreno mesto. Dvadesetak metara ispred nas stajala je grupa navijaèa Southamptona spremna za okršaj sa Charltonom. Bez reèi zaleæu se jedni na druge... bam, bam... sevaju pesnice, noge, šake... i to traje ni dva minuta kad neki lik uleæe na plato i vièe: '' Bež' te! Panduri! '', i sve stade. Jeni na jednu, drugi na drugu stranu. Neverovatno! Na stanici je osim dve grupe koje su se mlatile bilo još obiènih ljudi koji su najnormalnije èekali voz kao da se ništa ne dešava. A da stvar meni bude još nejasnija pobrinula su se i èetvorica navijaèa Southamptona u crveno-belim dresovima koji su takoðe sve samo posmatrali sa strane. Na njih se niko nije ni osvrnuo samo zato što su bili obièni navijaèi obuèeni u klupske boje, koje po pravilu niko ne dira!
A kako su onda bili obuèeni huligani ili kako da ih nazovem da bi ih razdvojio od navijaèa? Niko na sebi nije imao nikakvih jasno vidljivih oznaka pripadnosti jednom ili drugom klubu. Eventualno na kragnicama košulja ili na kaèketima stajao je mali bedž i to je sve. U jednom momentu kada su se izmešali nisam imao pojma ko su koji. Na njima su bile polo majice, karirani kaèketi i košulje, farke i uglavnom cipele. Kada sam se malo bolje zagledao u sve njih ukapirao sam da svaki na sebi ima nekoliko stotina funti odeæe.
'' Vidiš, na meni je Stone Island džemper od 200 funti, ispod je majica Henri Lloyd koju sam platio svega 40-tak. Farmerice su Armani, cipele Lacoste, a kaèket Aquascuttum. On me je koštao 30 funti! '' ,objašnjavao mi je Neil. Ja sam do tada o svemu tome èitao u fanzinima i slušao od UK prijatelja. Na evropskom prvenstvu u Belgiji 2000. godine video sam veliki broj engleskih navijaèa u odeæi ne toliko poznatih koliko na ostrvu popularnih etiketa. Nakon nereda protiv Nemaca u Charleroi kao i u Briselu protiv muslimanskog dela stanovništva, engleska marka Hackett je bila prinuðena da promeni logo svoje firme na majicama i duksevima, i da sa njih skine veliki natpis pošto je veæina izgrednika imala baš tu odeæu na sebi. Firmi sa dugom tradicijom nije trebalo da se sa njom poistoveæuju fudbalski huligani deportovani sa prvenstva u Belgiji.
Sve to sam znao, ali mi je ipak delovalo malo suludo. Davati toliko love na odeæu koja vrlo lako može da bude upropaštena, iscepana ili skinuta u tuèi sa protivnièkim navijaèima. Kada sam se malo bolje osvrnuo po pabu svih pedesetak Charltonovih fanova koji su tu pili imali su na sebi markiranu odeæu. Sve su to bile etikete koje baš i nisu toliko popularne na kontinentu, pogotovo ne meðu navijaèima: Burberry, Henri Lloyd, Aquascuttum, Stone Island, Evisu, Paul and Shark, Napapijri, Paul Smith...
A kako je sve poèelo?
Prvi put sa pojavom modova, tokom šezdesetih godina prošlog veka, momci koji su uglavnom poticali iz radnièkih porodica voleli su da na sebe nabace nešto markirano. Za njih su noæni klubovi i fudbalski stadioni bili mesta na kojima su imali priliku da prošetaju novu potpisanu odeæu.
Tokom osamdesetih godina u Engleskoj je nastao pojam Football Casuals koji je proistekao iz mode skinheadsa. Nakon redovne odeæe koju su furali skinsi: Harrington, Fred Perry, Jon Wood, Ben Sherman, Lonsdale, Sta Prest, Dr Martens ... na engleskim ulicama, pabovima, stadionima masovno su poèeli da se pojavljuju momci u Peter Storm jaknama, Pringle rolkama, Lacoste majicama, Burberry šalovima...
Bilo je prestižno imati na sebi skupocenu, markiranu majicu, jaknu ili šal. U to vreme nije bilo mnogo prodavnica koje su ih prodavale. Tinejdžeri su uglavnom mogli sebi da priušte Levi's farke koje su kupovali u Tesco radnjama, ali našlo bi se tu love i za po koju tenisku majièicu (Fila, Lacoste, Sergio Tacchini, Head) koje su bile obležje prvih Casulasa.
Odeæa je u to vreme na ostrvo stizala iz inostranstva. Britanski klubovi vladali su Evropom, a navijaèi su koristili svaku priliku da skoknu preko i snabdeju se '' in '' robom. Scousersi, fanovi Liverpoola-èetvorostrukog prvaka Evrope, provodili su i po nedelju dana u Italiji ili Francuskoj kada je njihov klub tamo igrao, i '' operisali '' po robnim kuæama, buticima i sportskim radnjama. Kuæi su se vraæali sa punim torbama Slazanger, Ellese, Kappa, Nike, Lois, Anoraks, Lacoste i drugih krpa.
Inter City vozovi bili su puni navijaèa skockanih po Casuals modi. Veoma bitnu stvar èinile su i nove patike, posebno Adidasove Samba i Diadorine Borg Elite. Uprkos naletima mokasina i planinarskih cipela patike su tokom osamdesetih bile hit.
Krajem osamdesetih Casual euforija se stišava da bi sedam, osam godina kasnije ponovo postala preokupacija navijaèa.
Lacoste i Burberry su možda i jedine dve etikete koje su i nakon dvadeset godina zadržale vrtoglavu popularnost. Vremena se menjaju pa tako i moda. Ralph Laurenove golf jakne i polo majice postale su neizbežni odevni predmeti. Prvi put klinci od šesnaest, sedamnaest godina odvajaju po 150 funti za džemper ili cipele.
Trenutno je broj jedan Stone Island, veoma upeèatljiva roba zbog oznake (poput kompasa, slièan Nato znaku) koja je kao prišivaè sa dva dugmiæa prikaèena na levi rukav jakne, duksa ili džempera. Krajem osamdesetih se prvi put pojavila u Velikoj Britaniji. Na engleske tribine su je iz Italije doneli preprodavci i lopovi koji su tamo odlazili prvenstveno zbog Armani džisna. Kada je stigao u London Stone Island džemper je koštao 200 funti!!!
Krajem devedesetih policija je uoèila vezu izmeðu markirane odeæe i huligana. Ukapirali su da ne moraju da motre na nekoga ko urla na stadionu svih devedeset minuta obuèen u dres i ogrnut klupskim šalom, veæ na lepo odevene momke po pabovima i oko stadiona od kojih veliki broj veæ ima zabranu odlaska na utakmice. Koliko su se huligani poistovetili sa popularnim brendovima govori i èinjenica da svaka ekipa ima svoj bedž ''Stone Island on Tour'' sa ispisanim imenom kluba ili vizit karte sa Burberry šarom na kojoj piše '' Upravo ste dobili batina od Aston Villa Youth-a ''
Cardiff City-ev Soul Crew trenutno je jedna od vodeæih huliganskih ekipa na ostrvu. Na dan utakmice u pojedine pabove u glavnom gradu Velsa zabranjeno je ulaziti u Stone Island jaknama, dok je u Portsmouthu dovoljno da skinete etiketu sa rukava.
Poput Hackett-a i Stone Island je baš zbog navijaèa bio prinuðen da promeni svoj dugogodišnji logo. Najnoviji modeli umesto prepoznatljivog bedža sada imaju samo malu neupadljivu oznaku na grudima.
Najsvežiji primer u kojem se prosto digla hajka na huligane obuèene po poslednjoj modi dogodio se na kvalifikacionoj utakmici izmeðu Engleske i Turske igranoj u Sunderlandu aprila ove godine. Sve je poèelo nekoliko sati pre tekme kada su se pobile ekipe Sunderlanda i Newcastlea. Dva paba su potpuno demolirana a jedan navijaè je u kritiènom stanju prevežen u bolnicu. Kada je policija uletela da razdvoji zaraæene strane nastao je opšti haos. Preko dve stotine fudbalskih Casualsa se udružilo protiv njih. Rat je trajao èitav sat. Letele su flaše, cigle, stolice. Nigde nije bilo Turaka. Sve se dešavalo izmežu engleskih huligana i policije. Par sati pre toga grupa Turaka je napadnuta u centru grada a kada je policija uhapsila jednog od napadaèa ovaj je kiptio od besa: '' Ja sam navijaè Arsenala, ova govna su mi ubola nožem prijatelja pre dve godine! '' Takoðe je i jedan turski novinar dobio batine ispred Mc Donald's-a. Tokom meèa turski navijaèi su konstantno gaðani svim i svaèim a opšta ludnica je nastala kada je Engleska povela 1-0. Preko pedeset navjaèa uletelo je u teren da podeli radost sa igraèima. Veæina ih je imala Stone Island jakne i Burberry ili Aquascuttum kaèkete. Policija je tog dana uhapsila stopet izgrednika. Naslovi u sutrašnjim novinama poput: '' Burberry banda napala policiju '' i '' Stone Island huligani rušili sve pred sobom '' digli su veliku prašinu.
Policija na engleskim stadionima danas posebno obraæa pažnju na '' markirane '' navijaèe, jer se ispostavilo da su baš oni potencijalni izazivaèi nereda. Naravno nisu svi obuèeni u Pradu, Aquascuttum, Paul and Shark, Dolce and Gabbana, Henri Lloyd, Stone Island... jer èinjenica je da ne može baš svako da izdvoji 500 funti kako bi kompletirao garderobu. Ima i onih koji se i dalje drže Fred Perrya, Ben Shermana, Lonsdalea... u suštini to je to, ali neuporedivo jeftinije!
Fudbalski fanovi širom Evrope decenijama su se ugledali na engleske navijaèe, tako da se i '' fashion '' euforija sa ostrvskih stadiona velikom brzinom širila. Kod nas se o svom tom modnom ludilu ne zna puno, mada mora se priznati da je sve veæi broj onih koji prate dešavanja na ostrvu. Navijaèi Vojvodine napravili su nekoliko zastava i dukseva sa Burberry šarama i Stone Island znakom. Neki od njih furaju Lacoste majice i Tommy Hilfinger košulje i jakne, a pojavili su se i prvi Burberry kaèketi. Na utakmicama Partizana takoðe je primeæeno nekoliko kariranih kaèketa i šalova. Zvezdini navijaèi koriste veze sa inostranstvom i tako se snabdevaju skupocenim odevnim predmetima, a njihovu prvu Casulas ekipu èine urbaniji gastarbajteri koji prate dešavanja u Britaniji. Ipak teško je poverovati da, prvenstveno zbog ekstremno visokih cena za naše uslove, Stone Island, Aquascuttum ili Burberry mogu postati prepoznatljiv stil srpskih navijaèa.

[b:23d54fdaca]BURBERRY [/b:23d54fdaca]

1856. dvadesetjednogodišnji Thomas Burberry osniva firmu i otvara prvu prodavnicu u Basingstokeu.
1890. otvoren je i prvi šop u Londonu, Haymarket.
1900. ustanovljen zaštitni znak firme – vitez kopljanik na konju. Otvaraju se prve prodavnice u Parizu i Njujorku.
1910. Burberry šije kompletnu garderobu za britansku vojsku.
1924. patentirana èuvena krem/braon karirana šara koja je i danas sinonim za Burberry.
1967. Burberry kaputi i mantili postaju svetski hit. Masovno se nose torbe, šalovi, kišobrani.
1980. Burberry euforija zahvata Ameriku. Otvaraju se ekskluzivne prodavnice u Detroitu, San Franciscu, Chicagu, New Jerseyu, Philadelphiji, Washingtonu...
1997. potpuno novi tim dizajnera izbacuje novu kolekciju.
2003. '' Burberry Brit '' naziv je novog ženskog parfema.

[b:23d54fdaca]AQUASCUTTUM[/b:23d54fdaca]

1851. ustaoveljen patent za nepromoèive kišne kabanice. John Emary osniva etiketu za muškarce Aquascuttum.
1909. Aquascuttum fabrika u Northemptonshireu proizvodi godišnje preko 30.000 kišnjih mantila.
1914. Aquascuttum šije vojne uniforme i odela koja æe se nositi tokom oba Svetska rata.
1960. Winston Churchill jedan je od Aquascuttumovih modela.
1976. patentirana poznata karirana šara. (mnogi je zbog iste boje mešaju sa Burberryem)
1995. Generalni sponzor svetskog filmskog festivala
1996. Oficijelna odeæa olimpijskog tima Velike Britanije na Olimpijadi u Atlanti.
2001. Aquascuttum slavi 150 godina postojanja.

[b:23d54fdaca]STONE ISLAND[/b:23d54fdaca]

Krajem sedamdesetih godina italijanska sportska kompanija SPA lansirala je novi proizvod Stone Island koji par godina kasnije, taènije 1981. uspeva da se u potpunosti probije na tržište. Dizajner broj jedan bio je Massimo Osti, koji æe kasnije osvajati mnoge svetske trofeje. Prve jakne izgledale su futuristièki. Pravljene su od posebnog tehno fibera i imale visoki sjaj, tako da su zavisno od toga da li ste na suncu ili u mraku menjale svoju boju (od zlatne do metalik sive na primer).
Polovinom osamdesetih pojavljuje se i prva kolekcija Stone Island džempera.
Ni jedna prodavnica u svetu, osim generalnog zastupnika nije mogla da prodaje Stone Island odeæu. Zbog velike popularnosti na ostrvu otvara se i prvi šop u Londonu.
Ulaskom u dvadesetprvi vek Stone Island je proširio svoj asortiman i naèinio par izmena u dizajnu, a najbitnija je ta da je prepoznatljivi platneni bedž skinut sa levog rukava i zamenjen malim logom.

[b:23d54fdaca]LACOSTE[/b:23d54fdaca]

1927. francuska teniska reprenzetacija predvoðena Reneom Lacoste, pobeðuje to data neprikosnoveni amerièki tim i po prvi put osvaja Davis Cup. Amerièka štampa nakon tog senzacionalnog uspeha Francuza velièa francuske tenisere a njihovom kapitenu pridodaju nadimak '' Aligator ''. Rene Lacoste prihvata taj nadimak oberuèke i veæ na sledeæem takmièenju pojavljuje se u sakou sa izvezenim krokodilom na džepu.
1933. Rene Lacoste i Andre Gillier, vlasnik najveæe tekstilne fabrike u Francuskoj u to vreme, osnivaju firmu koja æe proizvoditi odeæu za tenisere, jedrilièare i igraèe golfa. Nazivaju je Lacoste.
Prva Lacoste majica bila je bele boje, išla je uz telo, imala je kragnicu, kraæe rukave i bila je kraæe dužine.
1951. Lacoste roba poèinje da se izvozi u Italiju i USA
1963. Napravljen je i prvi teniski reket s' kojim æe Jimmy Connors i Billie Jean King osvojiti èak èetrdesetšest turnira.
Ubrzo se popularnost '' krokodilèiæa '' širi po celom svetu, otvaraju se prodavnice na svim kontinentima, pa je danas prosto nezamislivo otiæi u neku svetsku metropolu i ne primetiti oficijalni Lacoste šop.

[b:23d54fdaca]HENRI LLOYD[/b:23d54fdaca]

Prvog jula 1963. godine poznati jedrilièar, Henri Strzelcki osniva sopstvenu marku Henri Lloyd. Od poèetka pa do danas Henri Lloyd proizvodi svu vrstu sportske odeæe za moreplovce, skipere, nautièare, jedrilièare. Veliki broj svetskih takmièenja u vodenim sportovima bio je pod pokroviteljstvom Henri Lloyda.

[b:23d54fdaca]HACKETT [/b:23d54fdaca]

Svoj proboj na tržište Hackett doživljava kao generalni sponzor engleske ragbi reprenzetacije kao i polo tima. Osim sportske odeæe Hackett proizvodi i odela, košulje, šešire... Sportska kolekcija je bila prepoznatljiva i lako uoèljiva pošto je preko celih grudi imala ispisano Hackett. Današnji logo je sasvim drugaèiji i obièno se samo na grudima ili rukavu nalazi slovo H.

Od ostalih etiketa koje su popularne meðu navijaèkim svetom na ostrvu treba izdvojiti: Armani Jeans, Mosschino, Hugo Boss, Dolce and Gabbana, Prada, Gant, japanski Evisu, Nappapijri,... kao i sportske klasike poput Adidasa, Reeboka, Pume, Umbra...
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

Citao sam ove tekstove davno ali je uvek zanimljivo ponovo ih prelistati. Iskreno mene najvise zanimaju fanzini koje stoje u naslovu teme.
John Kramer
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 266
Pridružio se: Pon Okt 11, 2010 4:17 pm

[quote:b811db29f3="John Kramer"]Citao sam ove tekstove davno ali je uvek zanimljivo ponovo ih prelistati. Iskreno mene najvise zanimaju fanzini koje stoje u naslovu teme.[/quote:b811db29f3]

Bice uskoro i dosta fanzina. 8)
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:b8921b54d2][b:b8921b54d2]7. GLASGOW DERBY[/b:b8921b54d2][/size:b8921b54d2]

[b:b8921b54d2]Rangers F.C.
osnovan 1873. godine
stadion: Ibrox Stadium kapaciteta 50.444 sedeæih mesta
klupska boja: kraljevsko plava
najuspešniji klub na svetu po broju osvojenih titula državnog prvaka – 50 puta prvaci Škotske!
evropski trofej: 1972. osvajaèi evropskog kupa pobednika kupova.
rekordna poseta: 118.567 gledalaca u derbiju protiv Celtica 02. januara 1939. godine [/b:b8921b54d2]

[b:b8921b54d2]Celtic F.C.
osnovan 1888. godine
stadion: Celtic Park kapaciteta 60.355 sedeæih mesta
klupska boja: zeleno-bela
titule: 39 puta prvak Škotske (raèunajuæi i ovu sezonu)
evrospki trofej: 1967. prvaci Evrope (Celtic je prvi britanski klub koji je osvojio kup evropskih šampiona)
rekordna poseta: 92.000 gledalaca protiv Rangersa 01.januara 1938. godine[/b:b8921b54d2]

Malo je gradova na svetu koji se mogu pohvaliti fudbalskim veèitim derbijem. Kad kažemo veèiti derbi tu pre svega mislimo na tradicionalne susrete dva trofejna tima iz istog grada. Kod nas je to meè izmeðu Partizana i Zvezde. Kada se igra veèiti derbi, tog dana zaboravljaju se sva prijateljstva, neprijatni ste prema roditeljima, devojci, ženi, a pobeda protiv najomraženijeg rivala veæini navijaèa bitnija je èak i od osvajanja titule. Èesto se i neuspešna sezona spašava baš pobedom protiv gradskog rivala. Tog dana vam se u stomaku nešto stisne, ruke vam se znoje, i nervozniji ste nego obièno. Nije vam do jela, ma nije vam nidoèega! Najgore je kad utakmica poèinje kasnije ( pet, šest popodne), a vi se zbog nervoze probudite, ako ste uopšte mogli da spavate, ranije. Pa onda vrtite film u glavi jel' derbi veæ odigran ili ste to samo sanjali? I šta onda raditi ceo dan do poèetka? Naravno ništa! Grizete nokte, i gledate svakih pet minuta na sat. Ta utakmica bez obzira na njenu važnost je uvek najvažnija. Ne trebaju vam ni titule, ni kupovi, ni uèešæa u evropskim takmièenjima, samo da pobedite veèitog rivala. Ipak beogradski veèiti derbi ima i tu èar da gotovo uvek direktno odluèuje o šampionu! U Španiji se recimo veæa tenzija diže kada se sastaju Real i Barsa, nego u okršajima gradskih rivala Madrida (Real- Atletiko) i Barselone (Barsa-Espanjol). U Engleskoj, derbi meèevi u Londonu (Arsenal-Tottenham, Millwall-West Ham...), Manchesteru (United-City), Liverpoolu (Liverpool-Everton) ili Birminghamu (Villa-Birmingham) uvek predstavljaju meèeve koji se jednostavno moraju dobiti, ali je ipak susret izmeðu Manchester Uniteda i Liverpoola (u poslednjih par sezona Manchestera i Arsenala) tradicionalno okršaj dva najbolja i najtrofejnija kluba koji je èesto direktno odluèivao o prvaku.
Italija može da se pohvali sa nekoliko izuzetno zanimljivih gradskih derbija. Tu pre svih mislimo na susrete izmeðu Rome i Lazia kao i Intera i Milana. Osim ova dva duela, veèiti derbiji se igraju i u Torinu odnosno Ðenovi, ali su utakmice u kojima se na primer Juventus sreæe sa Interom, Milanom ili Romom ipak mnogo zanimljiviji (iz fudbalskog, ne navijaèkog ugla) i rezultatski bitniji od meèeva protiv gradskog rivala Torina koji je trenutno drugoligaš.
Južno od nas, u Atini mobilišu se sve raspoložive policijske i vojne snage kako bi meè izmeðu Olimpijakosa i Panatenaikosa protekao bez incidenata (što je gotovo nemoguæe), a slièna situacija je i u Istanbulu prilikom susreta Fenerbahèea, Galatasaraja i Bešiktaša.

Jedan duel veèitih gradskih rivala ipak odskaèe od drugih. U njemu je tenzija mnogo veæa nego bilo gde drugo i on gotovo uvek direktno odluèuje prvaka ili osvajaèa kupa. Taj meè nije samo okršaj dva tima i dve armije navijaèa, veæ je reè o rivalitetu sa mnogo dubljom pozadinom, okršaju dve religije. Naravno reè je o meèevima dva najuspešnija škotska tima Celtica i Rangersa.
Šta reæi o škotskom fudbalu? Proseèan ili èak i ispod evropskog proseka! Fudbal je jedna od nekoliko životnih stvari koje se u Škotskoj odvijaju nezavisno od Engleza. Dok se Englezi smatraju osnivaèima modernog fudbala, Škoti su ti koji su mnogo doprineli njegovom usavršavanju, pogotovu u njegovoj ranoj fazi. Škotska fudbalska asocijacija osnovana je daleke 1873. godine, a veæ naredne odigrano je i prvo kup takmièenje. Tek nekoliko timova iz tog vremena postoje i danas, dok su se mnogi ugasili nakon svega par godina (poput Third Larnaka i Vale Of Levena). Profesionalna liga poèela je da se igra na severu Velike Britanije 1893. a prvu titulu, ispred nosa gradskom rivalu Rangersu, osvojio je Celtic. Od tada pa do danas, veliki dvojac iz Glasgowa osvojio je preko 85 posto titula. Ostali škotski klubovi gotovo da nemaju šta da traže u zajednièkoj ligi sa Celticom i Rangersom, pa je u nekoliko navrata predlagano njihovo premeštanje u premijer ligu Engleske. Oba kluba su uveliko prerasla takmièenje u svojoj ligi, i daleko su odmakla od ostalih kako po broju navijaèa tako i po organizaciji, finansijama i igaraèkom kadru. Trebalo bi da se desi pravo èudo pa da se neki treæi tim ozbiljno umeša u borbu za titulu, ili da bar razdvoji veèite rivale na vrhu tabele. Tokom celog prošlog veka samo petnaest puta prvak Škotske nije bio jedan od dva glasgowska tima, a poslednji put nekom drugom klubu je pošlo za rukom da osvoji titulu 1985. godine kada je prvak bio Aberdeen na èelu sa Alexom Fergusonom. Ipak za sada je sve ostalo samo na predlozima i željama malih timova i velikih sponzora , tako da od selidbe veèitih rivala u Englesku gotovo sigurno neæe biti ništa.
Kada je osnovan Rangers nije ispoljavao interesovanje za religiju, i nije se naglašavalo da su oni protestanski klub. Tek petnaest godina kasnije, osnivanjem Celtica, Glasgow se podelio na protestante i katolike, odosno na Rangers i Celtic. Doseljenici iz Irske, katolici koji su tada u gradu èinili manjinu okupili su se oko svoje irske trobojke, osnovali svoj fudbalski klub i dali mu svoje zeleno-bele boje. Veza izmeðu kluba, navijaèa i katolièke crkve od samog poèetka bila je vrlo jaka.
Od tada je stvoreno nepisano pravilo u protestantskom Rangersu da ni jedan katolik ne može da obuèe plavi dres, niti da bude zaposlen na bilo kojoj funkciji u klubu. Ubrzo su derbi meèevi u Glasgowu postali poznati pod nazivom ''The Old Firm'', što bi u bukvalnom prevodu znaèilo staro a jako. To su utakmice koje se od nastanka oba tima igraju svake sezone, u poslednje vreme zbog sistema takmièenja minimum èetiri puta, u igri je velika lova a stadioni su uvek unapred rasprodati.
Mnogo pre pojave prvih huligana na ostrvskim stadionima ''The Old Firm'' meèevi obilovali su neredima. Odlazak na utakmicu za navijaèe oba tima, poreðen je sa odlaskom u verski rat. Ceo grad je u to vreme bio podeljen. Istoèni kraj je bio naselejn katolicima, navijaèima Celtica, dok su ostatak Glasgowa èinili protestanti. 1921. za vreme jednog derbija srušila se drvena tribina. Dvadesetšestoro ljudi je nastaradalo, a preko sto ih je bilo povreðeno. Pedeset godina kasnije dogodila se i najveæa tragedija na stadionima u Škotskoj. Po završetku utakmice Celtic-Rangers, pod pritiskom mase srušile su se stepenice. Šezdesetšest navijaèa izgubilo je život, a skoro stopedeset ih je zadobilo povrede. Tokom derbija 1975. godine dvojica navijaèa su poginula, a još devetorica ih je izbodena noževima. Jednom fanu lekari su jedva uspeli da zakrpe ruku koja je na par mesta bila iseèena sekirom. Još tridesetpet navijaèa oba tima tog dana je zadržano na bolnièkom leèenju. Nakon serije incidenata sve je kulminiralo na derbiju u finalu kupa 1980. kada je utakmica zbog opšte tuèe na tribinama jedva privedena kraju. I pored velikog pritiska fudbalskog saveza Rangers i dalje nije pomišljao da u svoje redove dovede katolièkog igraèa, dok je Celtic, u kojem je oduvek bilo protestanata,(u Celticu je igrao protestant Bertie Peacock, za kojeg se prièalo da je èak bio ekstremni èlan poretka protestantskih oranžista), odbio da sa stadiona ukloni zastavu Irske.
1989. trener Rangersa, legendarni Graeme Souness dao je šokantnu izjavu na pres konferenciji da ga iskljuèivo zanimaju uspeh tima i kvalitet fudbalera a ne njihova verska pripadnost. Istog dana promovisao je novo pojaèanje, katolika Maurice Johnstona, bivšeg heroja sa Celtic Parka. Koliko ga je javnost podržala i prozvala mirotvorcem, toliko su se na njega obrušili najtvrdokorniji Rangersovi navijaèi, koji se nikako nisu mirili sa èinjenicom da æe omraženi Mo Johnston, koji se èak pred njima prekrstio (protestanti se nikada ne krste) dok je napuštao teren kada mu je u jednom derbiju 1986. sudija pokazao crveni karton, nositi plavi dres. Mnogi navijaèi na Ibroxu jednostavno nisu brojali Moove golove, dok su najekstremniji èak uæutkivali one koji su se radovali njegovim pogocima. Par godina kasnije engleski reprenzetativac Mark Hateley takoðe nije naišao na dobrodošlicu Rangersovih fanova, pošto ni sami nisu bili sigurni da li je katolik ili protestant. Hateley je ustvari bio oženjen katolkinjom što je navijaèima bilo nepojmljivo. Sliènu sudbinu doživeo je i Trevor Francis za kojeg se prièalo da je decu upisao u katolièku školu, a zvižducima sa tribina pozdravljan je i protestant Mark Falco pošto je imao obièaj da se krsti.
Danas je situacija u samom gradu mnogo izmenjena. Veliki broj katolika su advokati, sudije, lekari, što je pre pedesteak godina bilo nezamislivo. Katolici i prtotestanti žive jedan pored drugog i mržnja više nije toliko izražena, mada se svi dobri komšijski odnosi zaboravljaju na dan utakmice. Igraèi oba kluba kao i svo osoblje upoznato je sa pravilima ponašanja dok traje meè. Tako je recimo direktor Rangersa bio primoran da podnese ostavku nakon što su ga kamere snimile dok je proslavljajuæi osvojen kup pevao sa navijaèima anti-katolièku pesmu. Polovinom devedestih u plavom dresu igrao je i uvek incidentni Englez Paul Gascoigne koji je jednom prilikom simulirao sviranje frule (tradicionalan instrument oranžista) pred navijaèima Celtica. Usledile su kazne popularnom fudbaleru, ali on kao i u mnogim sluèajevima pre toga, nije mnogo mario, pa je slièan gest ponovio i nekoliko godina kasnije kao igraè Middlesbrougha. U prijateljskoj utakmici njegov tadašnji tim sastao se sa njegovim bivšim. Ceo stadion mu je skandirao, a navijaèi Rangersa su ga pozdravili ovacijama. Pesmom ''Gazza, Gazza lets play the flute'' zamolili su ga da im još jednom odsvira frulu što je ovaj naravno i uèinio.
''The Old Firm'' derbi podelio je Škote širom sveta, od Amerike do Južne Afrike, ali je situacija najkomplikovanija ipak u Alsteru ili Severnoj Irskoj. Nositi dres bilo kog kluba na ulicama Belfasta smatra se provokacijom i više je nego opasno, a èak se dešavalo i da policija zaustavi i legitimiše one koji su bili odeveni u klupske boje. Kako je žiteljima glavnog grada Severne Irske veæ preko glave verske netrpeljivosti, i jedni i drugi su se dozvali pameti, pa radije ne nose plave odnosno zeleno bele dresove. Mnogi od njih zajedno rade i izbegavaju svaku prièu o tome ko je ko, o èemu dovoljno govori i poznata fraza: ''šta god da si rekao, nisam te èuo''.
Tokom sedamnaestog veka protestanti su se iz Cromwellove Engleske doselili u irsku oblast Ulster, danas poznatu pod nazivom Severna Irska, i sebi prisvojili najplodnije zemljište, nametnuvši pri tom starosedeocima svoje zakone i pravila ponašanja. Tek tada su Irci poèeli da se organizuju, jer nikako nisu želeli da se njihovom zemljom upravlja iz Londona.
Krajem devetnaestog i tokom prve polovine dvadesetog veka i Belfast je imao svoju imitaciju ''The Old Firm'' derbija. 1891. godine osnovan je Belfast Celtic, po uzoru na klub iz Glasgowa. Meèevi protiv protestantskih ekipa bili su ništa manje žestoki nego u Škotskoj, a 1940. utakmica sa Linfieldom bila je prekinuta zbog pucnjave. Devet godina kasnije nakon opšte tuèe navijaèa i igraèa oba tima, bilo je dosta povreðenih na obe strane a najgore je prošao jedan fubaler Linfielda kojem je slomljena noga. Ubrzo nakon tih incidenata Belfast Celtic je prestao da postoji, a katolici su poèeli da prate mali klub iz komšiluka Cliftonvilleu.
Ipak oba kluba iz Belfasta su previše mala, tako da su svi navijaèi okrenuti veèitim rivalima iz Glasgowa. Upravo navijaèi Celtica i Rangersa iz Severne Irske smatraju se najvernijim u Britaniji. Više od osamdeset procenata ih ide na svaku utakmicu svojih klubova. Katolici iz Belfasta koji odlaze na utakmice Celtica su uglavnom Sinn Feinovo glasaèko telo, a pedeset posto ih nema stalan posao. Posebno zanimljivi su odlasci na derbi meèeve kada navijaèi dva tima obavezno putuju odvojenim brodovima. ''Celtic je Irski klub koji igra u stranoj ligi, što je èudno.'' rekao je jednom prilikom Paul Hamill, Celticovac iz Belfasta i dodao: ''U Severnoj Irskoj opredeljuješ se od roðenja za jednu ili drugu starnu. Nema neutralnih. Još od malena reè Celtic mi se uvukla u uši podjednako kao i reè mama ili tata.'' Pošto su navijaèi Celtica uglavnom Irci, oni prate Irsku reprenzetaciju. Za reprenzetaciju Škotske mnogo ne mare ni Rangersovi fanovi. Èak postoji prièa da su neki slavili kada je njihov idol Paul Gascoigne postigao gol za Englesku protiv Škotske na evropskom prvenstvu.
U poslednjoj deceniji keltska kultura postala je popularna u celoj Evropi. Tradicionalna irska muzika i ples omiljeni su u mnogim zemljama. Najveæu zaslugu što je to i kod nas tako treba pripisati beogradskom bendu Orthodox Celts, koji je za svojih desetak godina postojanja stekao pravu armiju fanova. Prosto je neverovatno koliko se samo mladih ljudi ''navuklo'' na taj irski fazon. Koncerti srpskih Kelta protièu u sjajnoj atmosferi, a publika kao po direktivi obavezno dolazi obuèena u Celticov dres, ili neki drugi zeleni odevni predmet. Ipak sumnjamo da je meðu fanovima Orthodox Celtsa mnogo onih koji zaista prate škotski fudbal i rezultate Celtica. Sa druge starne i Rangers ima svoje simpatizere u Srbiji, a najbolji primer je registrovan klub navijaèa Glasgow Rangersa ''Serbian Loyal RSC'' (www.serbianloyalrsc.com) sa sedištem u Novom Sadu èiji je osnivaè Marko, koji je imao tu sreæu da 7.marta prisustvuje ''The Old Firm'' derbiju.

''Nekoliko puta sam pokušavao da doðem do karte za utakmicu Rangers-Celtic, ali bezuspešno. Nikada pre nisam bio u Škotskoj, pošto je samo putovanje daleko i skupo, pa sam èekao da odem prvom prilikom kada uspem da nabavim kartu za derbi sa Celticom. Rangerse sam gledao nekoliko puta u evropskim kupovima. Poslednji put je to bilo u novembru prošle godine u meèu lige šampiona na gostovanju u Štutgartu. Imam mnoge prijatelje meðu Rangersovim navijaèima širom ostrva, ali i oni teškom mukom uspevaju da doðu do karata za derbi. Posebno je teško dobiti ulaznicu za gosotvanje na Celtic Parku, pošto prvenstvo pri kupovini imaju vlasnici pretplatnih karata kojih je skoro èetrdeset hiljada, pa potom èlanovi kluba, pa tek onda ostali navijaèi.''

[b:b8921b54d2]* Kako ti je pošlo za rukom da se dokopaš dragocenog papiriæa ovaj put?[/b:b8921b54d2]

''Obratio sam se zvaniènim dopisom fudbalskom klubu Rangers. Pre toga sam izvadio vizu, pošto sam svakako rešio da idem. Bojao sam se da, u sluèaju da dobijem kartu, neæu imati vremena za vaðenje vize, pa sam se osigurao na vreme. Kada mi je mejlom stigla potvrda iz kluba da je moj zahtev prihvaæen, nisam mogao da verujem. Bio sam presretan. Èetvorodnevni boravak u Britaniji isplanirao sam u istom momentu. Beograd-London-Liverpool-Glasgow i obrnuto. Malo toga sam uspeo da vidim, ali sam gledao ''The Old Firm'' derbi i stigao da posetim stadion Rangersa.''

[b:b8921b54d2]* Kakav je oseæaj prisustvovati utakmici Celtic-Rangers?[/b:b8921b54d2]

''Bez obzira što smo izgubili utakmicu, celo putovanje i dogaðaj pamtiæu za ceo život. To se jednostavno ne može opisati reèima i fotografijama. Ni kamera nije dovoljno. To stvarno treba doživeti.

[b:b8921b54d2]*Može li se atmosfera sa stadiona porediti sa našim veèitim derbijem?[/b:b8921b54d2]

''Mislim da takav rivalitet ne postoji nigde u svetu. Stadion je bio krcat. Veæinu su naravno èinili domaæini, navijaèi Celtica. Bilo ih je više od pedeset hiljada. Rangers je dobio svega sedam hiljada karata za ''Southwest Stand'' i ''Lisbon Lions'' tribinu, iako je imao pravo na dvadeset posto od kapaciteta stadiona, koliko se obièno daje gostujuæim navijaèima u kup utakmicama. Ipak moram da napomenem da su Rangersovi navijaèi oèitali Keltima lekciju iz navijanja. I pored poraza na završetku utakmice stadionom se orilo: ''I am Rangers til I die!'' Na ostrvu uglavnom bolju atmosferu prave gostujuæi navijaèi.

[b:b8921b54d2]*Da li se Rangers i Celtic stvarno toliko mrze kao što prièe kažu?[/b:b8921b54d2]

''Mržnja izmeðu navijaèa dva kluba je veæa nego što sam uopšte imao predstavu. Iako je stadion Celtica izlepljen uputstvima i pravilima ponašanja, u kojima se izrièito zabranjuje pevanje i skandiranje uvredljivih parola i onih koji imaju versku sadržinu, devedest posto pesama navijaèa Rangersa bile su baš takve, mada ni Kelti tu ne zaostaju puno.''

[b:b8921b54d2]*Da li je bilo incidenata, i kako policija reaguje na sve te pesme i prozivke?[/b:b8921b54d2]

''Do tuèe na stadionu gotovo da ne može da doðe zbog velikog prisustva redara i policije. Ceo dan, na svakom æošku u gradu prisutne su policijske patrole. Policija je organizovana do savršenstva. Helikopteri kruže non stop, tako da do tuèe može eventualno da doðe negde daleko od stadiona. Navijaèi Rangersa taèno znaju kojim putem mogu da se kreæu kada se utakmica igra na stadionu Celtica, i obrnuto. Protivnièke navijaèe smo prvi put videli na stadionu. Iznenadio sam se ipak da policija nije reagovala ni na jednu provokativnu pesmu, a jedini put su intervenisali kada su jednom navijaèu oduzeli zastavu UVF-a (Ulster Volonteer Force – blaži protestantski odgovor na irsku teroristièku organizaciju IRA). Rangersov sektor bio je ukrašen svim moguæim ''zabranjenim'' zastavama. Svi nose ''britanke'' ili zastave Ulstera, odnosno Severne Irske, dok je suprotna strana ukrašena iskljuèivo irskim trobojkama. Navijaèi Celtica, koji su bili do nas u jednom momentu okrenuli su se ka nama i odgovorili na sve provokacije tako što su se u tišini prekrstili. To je bio signal za Unioniste da odlepe i poènu da lome stolice. Policija ni tada nije reagovala. Njima je bitno da ne doðe do fizièkog obraèuna i u tome su vrlo uspešni.''

[b:b8921b54d2]*Da li je u poslednje vreme bilo nereda na utakmicama glasgowskih rivala?[/b:b8921b54d2]

Poslednji ozbiljniji incident na samom stadionu dogodio se pre pet godina kad je Rangers baš u derbiju proslavljao titulu. Utakmica je obilovala neredima. Sudija Hugh Douglas pogoðen je tvrdim predmetom u glavu, a tokom svih devedeset minuta policija je hapsila izgrednike. Mnogo uèestaliji ali i brutalniji incidenti dešavaju se nevezano za dan kada se igra derbi. U maju 1995. godine maloletni navijaè Celtica vraæao se sa utakmice svoga tima protiv Partick Thistlea. Napadnut je dok je prolazio kroz Bridgeton, kraj nedaleko od Celticovog stadiona, ali poznat kao jako uporište navijaèa Rangersa. Mladiæ je preminuo od uboda nožem, a policija je uhapsila ubicu, istaknutog aktivistu protestanskog UVF-a. U martu 1999. godine još jedan navijaè Celtica izgubio je život, pošto su mu navijaèi Rangersa prerezali grkljan. Momak nije uspeo da nabavi kartu za finale kupa Celtic-Rangers, pa je odluèio da utakmicu odgleda u pabu. Kada je krenuo kuæi dvojica Unionista su ga napali i isekli nožem. Umro je na putu za bolnicu pevajuæi republikansku himnu ''Fields Of Athenry''. Poslednje ubistvo desilo se pre šest meseci kada se jedan navijaè Rangersa vraæao kuæi preko East Enda, gde je napadnut i izboden nožem na smrt.

[b:b8921b54d2]*Iz tvoje prièe zakljuèujemo da u Galsgowu postoje kvartovi kroz koje je vrlo opasno prolaziti ako si odeven u klupske boje?[/b:b8921b54d2]

''Park Head je veliki kraj u kojem se nalazi Celticov stadion, ali na svega pet minuta hoda od njega je Duke Street, u kojoj su smešteni lokali i pabovi. Izmeðu ostalih tu su Calvay club, Bristol pub i Louden tavern (zvanièno jedan od najboljih klubova u Britaniji) pored kojih ne smeš ni da proðeš ako imaš nešto zeleno na sebi. Celticovi navijaèi izbegavaju Duke Street kako znaju i umeju. Nešto slièno je u Belfastu Falls Road, koji se ne preporuèuje za šetnju ako si protestant. U Glasgowu postoji i cela ulica sa Celticovim pabovima, ali je ona u samom centru grada, mnogo je prometnija i nije toliko opasna kao Duke Street, koja se nalazi u mraènom i ozloglašenom kvartu.

[b:b8921b54d2]*Ko ima više navijaèa Celtic ili Rangers?[/b:b8921b54d2]

''To je teško odrediti. Celticov stadion je veæi za deset hiljada, samim tim oni imaju i deset hiljada pretplatnika više. Ni situacija u Glasgowu više nije kao krajem devetnaestog veka kada su katolici bili u manjini. Tada su se oni naselili u istoèni kraj grada, koji je ruku na srce pun neradnika i toliko je prljav i oronuo da izgleda kao grad za sebe. Glasgow je nekada imao preko milion stanovnika, a danas ih je oko sedamsto hiljada. Protestanata je nešto više. Zamislite recimo da u Zagrebu živi èetristo hiljada Hrvata i trista hiljada Srba. U Glasgowu su deca podeljena od momenta kada kreæu u školu, jer su katolici još pre osamdeset godina izdejstvovali da se školuju ikljuèivo u katolièkim školama. Mislim da Celtic ima više navijaèa u Evropi jer njih simpatišu svi katolici. U poslednjih nekoliko godina imaju brojnu podršku i u Skandinaviji zbog Šveðanina Larsona koji im je najbolji igraè. Ipak pred utakmicu lige šampiona u Minhenu protiv Bayerna Celtic je trebovao deset hiljada karata, od èega je vratio skoro pola. Slièno se nikada ne bi desilo Rangersu, za èija se evropska gostovanja uvek može prodati bar duplo više karata nego što im sleduje. Rangers takoðe ima klubove navijaèa po celom svetu, ali su najorganizovaniji i najbrojniji oni iz Nemaèke i Holandije. Znam da i u Srbiji Celtic ima navijaèe, ali nisam siguran koliko njih baš zanima fudbal. Mislim da su to veæinom samo fanovi Orthodox Celtsa, koji iz fazona nose Celticove šalove i bedževe teroristièke organizacije IRA. Verovatno nemaju pojam o èemu je reè. Nisam baš siguran koliko ih je bilo na utakmici koju je Celtic igrao letos u Budimpešti. Takoðe bih dodao da se na Celtic lože i hrvatski navijaèi, posebno Bad Blue Boys.''
Utakmicu koju je naš sagovornik gledao dobio je Celtic 1-0 golom Larssona i tako se plasirao u polufinale škotskog kupa.

Navijaèi Celtica su dakle uglavnom katolici ili ''Tims'' kako ih podrugljivo zovu. Rangers su ''Prods'' -protestanti, Unionisti, lojalisti... Što je interesantno ni jedni ni drugi navijaèi nisu huligani i retko izazivaju incidente osim u meðusobnim duelima, ali se oni zasnivaju iskljuèivo na verskoj osnovi. ''Celtic nema Casulas (huligansku) ekipu. Svi su obuèeni u prugaste zeleno bele dresove i trenerke i retko izazivaju nerede. Rangers je veæ druga prièa, ali i oni dosta zaostaju za huliganima Aberdeena, Motherwella ili Heartsa. Ipak Rangers imaju Casualse, odevene po uzoru na južne komšije. Zovu se Inter City Firm (poput West Hamovih, mada su jedni pokušali da skraæenicu ICF proguraju kao Ibrox Casual Firm). Dosta njih nose ''Hackett'' odeæu i to prvenstevno kolekciju sa St. George krstom (engleska zastava) na grudima.'' dodaje naš sagovornik.

Celticovi navijaèi svake godine polovinom marta slave St. Patricka, dok Rangersovi proslavljaju 12. jul 1690, dan kada je William, Prince of Orange (holandskog porekla) u bici na reci Bojn potukao kralja James Stuarta i njegovu tiransku vlast. Tada je uspostavljena monarhija i parlamentarna vlada. Svakog 12. jula u èast ''slavne revolucije'' organizuju se festivali i tradicionalni marševi oranžista (The Orange Order je irsko protestantsko društvo osnovano 1795.) po gradovima Velike Britanije kao i u mnogim mestima u Evropi.

''Pesme navijaèa Celtica su uglavnom irski tradicionali i tek po neka peva o uspesima kluba (osvajanju evropske titule 1967.) ili igraèima. Skandira se Celtic, Celtic, pozdravlja se Henrick Larsson, a èesto ceo stadion zapeva i prisvojenu Liverpoolovu himnu ''You'll Never Walk Alone'' ili klupsku ''Heil, Heil The Celts Are Here!''. Kada Kelti skandiraju ''Fuck the Queen!'', sa suprotne strane stiže odgovor '' Fuck the Pope!'' Rangersove pesme su uglavnom ''sectarian'' ( da ne kažemo sektaške kako bi bilo u bukvalnom prevodu, veæ pre religiozne ali ''bolesne'' sadržine i pune mržnje s' osvrtom na prošlost), i osim u par navrata kada se skandira klubu sve ostalo se svodi na prozivanje katolika.''Your moms are stealers, your dads are dealers!'' (vaše majke su lopovi, a vaši oèevi dileri) pevalo je svih sedam hiljada navijaèa Rangersa aludirajuæi pri tom na prljave poslove kojima su Irci tradicionalno vièni. U nekoliko navrata grmelo je i ''Hello, Hello We Are Billy Boys!'' (Billy Fullerton je bio lokalni mangup, sitni krimos, protestant i naravno navijaè Rangersa, èija je banda ''Razor Gang'' žarila i palila Glasgowom tokom dvadesetih godina prošlog veka, mada se na pojedinim mestima sreæe i verzija po kojoj je Billy asocijacija na nadimak princa Williama). Pesme ''The Sash'' (platnena lenta koju oranžisti nose tokom marševa preko ramena) i ''Derry's Walls'' se pevaju u celosti sa nekoliko strofa. Iz ove druge je èuveni slogan ''No Surrender'' (...and the cry was no surrender; surrender or yell die, die, die; with heart and hand and sword and shield; we'll guard old Derry's walls...). Jedni klièu IRA-i dok ih drugi pljuju i pevaju o UDF-u...sve u svemu preterano i teško razumljivo.''
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:6270df8e75][b:6270df8e75]8. MARADONA "EL PIBE DE ORO" (ZLATNI DEÈKO)[/b:6270df8e75][/size:6270df8e75]


[b:6270df8e75]"Zato što sam živ, treba da zahvalim dvojici bradonja, Bogu i Fidelu Kastru!"[/b:6270df8e75], izjavio je nedavno slavni argentinski fudbaler nakon što je skinut sa aparata u bolnici u Buenos Airesu, u koju je hitno dovežen zbog problema sa srcem i pritiskom. Potom je vraæen na psihijatriju gde se pod budnim okom èitavog tima lekara leèi od bolesti zavisnosti. Poèetkom septembra Dijego Armando Maradona dobio je sudsku dozvolu da može da napusti Argentinu i vrati se na Kubu ali pod uslovom da bude pod nadzorom nekog od èlanova najuže familije. Pre toga, u aprilu ove godine Maradona je više od nedelju dana ležao u bolnici prikljuèen na aparate za disanje. Preko sto kila težine na svega metar i šezdeset i nešto visine uz dvadeset godina konzumiranja alkohola, kokaina i masne hrane došli su mu glave. Navijaèi su okupirali bolnicu, razapeli transparente, navijali, mnogi èak i kampovali ispred kako bi pružili podršku svom heroju u najvažnijoj utakmici života, da preživi. U jednom momentu obratili su im se Maradonini roditelji i bivša supruga moleæi ih da ne stvaraju buku i da se raziðu pošto je Dijegu bio potreban mir. Maradonino stanje je danas daleko od stabilnog a o bavljenju fudbalom i bilo kojim drugim sportom ne sme ni da razmišlja. "Njegovo srce ne bi izdržalo ni najmanji napor. Sumnjam da bi uspeo da pretrèi sto metara", izjavio je jedan od doktora koji se brinu o zdravlju slavnog Argentinca, po mnogima najboljeg fudbalera svih vremena na planeti, iako je ta titula zvanièno pripala Brazilcu Peleu.
Dijego Armando Maradona, roðen je 30.10.1960. godine u Lanusu, Vilja Fjoritu, siromašnom predgraðu Buenos Airesa. Odrastao je u kuæi sa roditeljima i sedmoro braæe i sestara. Kada je imao tri godine Dijego je od strica dobio kožnu loptu na poklon, od koje se više neæe razdvajati. Po èitav dan je jurcao za njom oko kuæe. U školu je išao jer je, valjda moralo tako, a i kako sam kaže u svojoj autobiografiji "da bi ispoštovao roditelje". Njegov školski drugar Goja koji je veæ trenirao fudbal, dobio je zadatak od svog trenera da dovede drugare na probu u klub. Tako je i Dijego, polovinom 1969. godine, otišao na prvi trening u fudbalski klub Argentinos Juniors. Kada ga je trener video, nasmejao se i pitao ga da li stvarno ima punih devet godina, pošto mu je onako patuljast izgledao bar dve mlaði. U kraju u kojem je živeo Maradona veæina klinaca se zbog blizine dva kluba uglavnom opredeljivala za Independijente ili River Platu. Dijego je više simpatisao ove prve. Za River i da je hteo nije smeo da navija od oca koji je bio ljuti fan rivalskog kluba Boca Juniors. Uporno je trenirao sa Argentinos Juniorsima, taènije sa njihovim juniorskim timom Seboljitasom, a kada je napunio šesnaest godina šuškalo se da æe ga angažovati Independijente, pošto je bio ubedljivo najbolji igraè i strelac u celom kraju. Kada bi se raèunali i svi golovi koje je Maradona postigao za Seboljitase, sigurno bi prestigao i Pelea. Bio je veliki talenat tako da je u seniorskoj konkurenciji debitovao sa nepunih šesnaest godina u meèu Argentinos Juniors-Talleres. Bilo je to deset dana pred njegov roðendan 1976. godine, a na teren je ušao dvadesetak minuta pred kraj meèa sa brojem šesnaest na leðima. U novembru iste godine postigao je i prvi gol u pobedi protiv San Lorenza. Maradona je bio pravo osveženje na fudbalskim terenima Argentine. Dribling mu je bio najjaèi adut, a èesto je postizao i golove. U februaru 1977. pozvan je u reprenzetaciju za utakmicu protiv Maðarske, na "Bombonjeri", stadionu Boca Juniorsa. Kada ga je nakon voðstva od 3-0 selektor Menoti poslao na zagrevanje ceo stadion je eksplodirao i poèeo da skandira njegovo ime. Sa tribina su ga bodrili i roditelji kao i èitav kraj u kojem je odrastao. Novinari su nakon te prve utakmice u nacionalnom dresu pisali samo hvalospeve. "Umesto da sluša bajke ovaj mališa sluša ovacije sa tribina", pisalo je u najtiražnijem sportskom listu. Naredne godine usledilo je prvo razoèaranje za mladog Dijega i celokupnu fudbalsku javnost. Menoti je Maradonu izostavio sa spiska za svetsko prvenstvo, koje se održavalo baš u Argentini, što mu ovaj nikada nije oprostio. Ipak ta nepravda nije pokolebala Maradonu koji je veæ 1979. predvodio omladinsku selekciju na svetskom prvenstvu u Japanu i sa njom osvojio titulu. Proglašen je najboljim igraèem turnira kao i najboljim mladim fudbalerom na svetu. Dva najpopularnija argentinska kluba River Plata i Boca Juniors izneli su u javnost svoje ponude. Bogatiji River je nudio više novca, ali se Maradona nije puno dvoumio veæ je pristupio Boca Juniorsima, klubu za koji je navijala cela njegova familija. "Sine, razmišljao sam kako bi bilo divno da zaigraš za žuto plave na "Bombonjeri", a mi sa rodbinom i prijateljima navijamo za tebe!", rekao mu je otac. I to je verovatno presudilo. U februaru 1981. godine Maradona je na prepunom stadionu zaigrao za Boca Juniors protiv Talleresa, a navijaèi su punih sat vremena nakon velièanstvene pobede od 4-1 skandirali ime dvostrukog strelca i novog idola Dijega Armanda Maradone. Osvojena je titula te sezone ali je klub sve više tonuo u dugove. Zbog fouklandskog rata finansijska kriza je zahvatila celu zemlju, pa tako i fudbal. Boca je u junu 1982. godine bila prinuðena da proda najbolje igraèe kako bi preživela. Nakon svetskog prvenstva u Španiji Maradona se više nije vraæao u Argentinu. Najveæu sumu ponudila je Barcelona, tada ogromnih osam miliona dolara, i ubrzo je došlo i do rekordnog transfera. Barca je bila veliki klub, a Maradona je doveden kako bi se prekinula dominacija madridskog Reala. U Barceloni su tada igrali još i Nemac Šuster, Alonso, Karasko tako da se Maradona brzo uklopio u novo društvo i postao gazda na terenu. Nakon svega par meseci provedenih u prstonici Katalonije zadesio ga je veliki peh. Oboleo je od žutice što ga je udaljilo sa terena nekoliko meseci. Uspeo je da se oporavi brže nego što lekari predviðali ali se tada suoèio sa najtežom povredom u karijeri. Na utakmici protiv Atletika iz Bilbaoa, u septembru 1983. godine na njega je s' leða startovao Goicoechea i polomio mu stopalo leve noge. Za samo godinu dana Maradona je bio prinuðen da pauzira, prvo zbog bolesti, pa potom zbog povrede više od deset meseci. Vratio se na teren pred kraj sezone i zaigrao u finalu kupa baš protiv Atletika. Rešio je da se osveti Goicoechei, pa mu je uzvratio grubim faulom i tako zaradio crveni karton. Narednog dana španska fudbalska javnost je bila užasnuta njegovim postupkom. Izreèena mu je kazna zabrane igranja u trajnju od tri meseca. Novinari su ga uzeli na zub, pa su poèeli da pišu sve i svašta. Maradona se nije ustruèavao da im uzvrati kad god je imao prilike. Barcelona nije imala izbora, morala je da ga se reši. Pojavile se se prièe o njegovom odlasku u Juventus i Inter, jedno vreme je bio aktuelan i engleski Šefild, ali je on na inenaðenje mnogih otišao u "maleni" Napoli, klub bez trofeja sa juga Italije. Juventus je nudio više novca, ali je Maradona bio uvreðen izjavom Bonipertija, predsednika crno belih koji je jednom prilikom rekao da fudbaler takve fizièke graðe ne može daleko da dogura, pa je u junu 1984. godine potpisao za Napoli. To je bio prelomni trenutak u njegovoj karijeri. Na potpisivanju ugovora i predstavljanju tima za novu sezonu na stadionu San Paolo okupilo se 80.000 navijaèa Napolija koji su došli da pozdrave Maradonu. Obratio im se na italijanskom reèima: "Dobro veèe Napolitanci, sreæan sam što sam sa vama..." i šutnuo loptu ka krcatim tribinama. Navijaèi su potpuno odlepili, bili su u delirijumu. Na pres konferenciji novinarima je te veèeri izjavio: "Želim da postanem idol siromašnih deèaka Napulja, jer su isti onakvi kakav sam i ja bio dok sam kao klinac živeo u predgraðu Buenos Airesa."
Maradona o Napoliju nije znao ništa dok nije postao njegov èlan. Tek tada je saznao da se klub tri godine grèevito borio za opstanak, i da je daleko od evropskih i šampionskih ambicija. Ipak, ono što mu se svidelo bili su navijaèi kao i atmosfera koja je vladala u gradu. Napulj je bio tipièan grad sa juga Italije, uvek u senci bogatih gradova sa severa poput Milana, Torina, Bolonje... Tako je i odnos fudbalskih klubova i navijaèa sa severa prema Napoliju bio pun omalovažavanja. Jednostavno Napoli i Napulj su smatrani nižom klasom. Najbolji primer za to bilo je gostovanje Napolija u Veroni kada su domaæi navijaèi istakli poruku upuæenu gostima sa juga: "Dobrodošli u Italiju". Izlazak Maradone i momaka u svetlo plavim dresovima na teren tifozi Verone propratili su skandiranjem "operite se, operite se!" Napoliju je u toj prvoj sezoni sa Maradonom za dva boda izmakao plasman u kup Uefa, da bi veæ naredna godina bila mnogo uspešnija u kojoj je Napoli, pobedio veliki Juventus, zauzeo treæe mesto i izborio izlazak u Evropu. U gradu je vladala euforija. Živelo se od utakmice do utakmice, a zanimljivo je da je i lokalna mafija pratila dešavanja u fudbalu i davala punu podršku Maradoni i njegovim saigraèima. Došla je na red i legendarna sezona 1986/87. uoèi koje je Argentina predvoðena Maradonom, Valdanom i Buruchagom osvojila svetsko prvenstvo u Meksiku. Sa tog prvenstva najviše æe se pamtiti meè izmeðu Argentine i Engleske na kojem je Maradona dao oba gola u pobedi svoje ekipe od 2-1. Prvi je postigao rukom, što ni jedan od sudija nije video, dok je drugi bio pravo remek delo, kada je uspeo da predribla šestoricu Engleza i golmana Shiltona. Kasnije je izjavio da je to bila "božija ruka". Napoli se tog leta pojaèao, došao je golman Garea iz Verone, kao i Carnevale. Pre njih su stigli Bruno Giordano i Alessandro Renica. Pred razigranim Napolijem padali su redom Inter, Milan, Torino pa i Juventus predvoðen Platinijem. Titula je konaèno stigla sa severa na jug Italije. Te godine Napoli je osvojio duplu krunu što je pre njih za rukom pošlo samo Juventusu i Torinu. U gradu je nastao opšti haos. Ljudi mesec dana nisu radili. Slavilo je i staro i mlado. Maradona je poreðen sa Bogom. Ulice grada su bile okiæene zastavama, parolama i Maradoninim slikama. Èak je i na gradskom groblju osvanuo grafit upuæen pokojnim Napolitancima. Neki od duhovitih navijaèa u euforiji je ispisao: "ne znate šta propuštate!" Naredne sezone u klub je stigao i brazilski centarfor Careca koji je sa Maradonom i Giordanom èinio ubojiti trio kojeg su novinari prozvali "MaGiCa" (poèetna slova trojice igraèa). Pune èetiri sezone Maradona je igrao bez pauze što ga je fizièki i psihièki totalno iscrpelo. Poèeo je utehu da traži u alkoholu i kokainu. Sve èešæe je viðan u društvu lokalnih mafijaša i raskalašnih devojaka. Prvi skandal od kako je došao u Italiju bio je vezan za pojavljivanje slike u novinama na kojoj je bio sa Carminom Giulianom, mafijaškim bosom. Maradona se kleo da nije imao pojma sa kim se slikao i da su mu mnogi ljudi nudili èitavo bogatstvo samo da bi stao pred objektiv sa njima. Maradona je tada prvi put potražio pomoæ lekara i psihijatara. Napoli je izgubio prvenstvo. Prvak je bio Milan predvoðen holandskim triom Van Basten, Gullit, Rijakaard. 1989. godine osvojen je kup Uefa, a u svojoj šestoj sezoni u Napoliju Maradona je sa klubom osvojio je drugi skudeto. Te godine se igralo svetsko prvenstvo u Italiji. Argentina je bila favorit i sve se vrtelo oko Maradone. Njega su voleli samo Napolitanci, dok su ga drugi navijaèi u Italiji mrzeli. Tako se na utakmici Argentina-Cameron u Milanu dogodio apsurd da su navijaèi Intera, inaèe osvedoèeni desnièari, navijali za crnce, protiv Maradone. U polufinalu su se sastali Italija i Argentina i to baš u Napulju. Maradona je uoèi utakmice javno pozvao Napolitance da podrže Argentinu: "Traže od vas da navijate za Italiju, a gde god se maknete iz grada svi vas pljuju, omalovažavaju i mrze!" Atmosfera na stadionu je bila zaèuðujuæe mirna. Napolitanci jednostavno nisu mogli da navijaju ni protiv svoje zemlje, ali ni protiv svog heroja. Argentina je pobedila i plasirala se u finale gde je pokradena u susretu sa Nemaèkom, koja je slavila golom postignutim iz nepostojeæeg penala.
U martu mesecu 1991. Napoli je pobedio Bari 1-0, a posle utakmice Maradona je podvrgnut antidoping kontroli. Odjeknulo je kao bomba: "Maradona igrao dopingovan!!!", javljale su sve vesti. Fudbalski savez Italije je to jedva doèekao i kaznio ga sa petnaest meseci zabrane igranja. Maradona se javno zaklinjao da je bio èist i da je reè o èistoj nameštaljci, ali nije vredelo. Napustio je Italiju i preselio se u Sevilju koju je tada trenirao njegov zemljak Carlos Billardo. U Španiji se nije dugo zadržao pošto je poludeo kada je saznao da je uprava angažovala privatne detektive da ga prate. Ponovo je spakovao kofere i vratio se kuæi. Potpisao je ugovor sa klubom Newell's Old Boys, skinuo je višak kilograma i vratio se u top formu. Spremao se za svetsko prvenstvo u Americi. Prve dve utakmice je odigrao sjajno, da bi nakon meèa protiv Nigerije ponovo bio pozitivan na antidoping testu. Kada mu je saopšteno da je izbaèen sa mundijala, zaplakao je kao malo dete. To je bio Maradonin definitivan kraj. Sve više se svaðao sa ženom, a razoèaran u život totalno je digao ruke od fudbala. Bio je usamljen i èesto pijan i drogiran, što je i javno priznao. Nakon godinu dana haotiènog života uspeo je da se digne iz mrtvih i poène da trenira. Vratio se u Boca Juniors u jesen 1995. godine u kojoj je ostao dve sezone, taènije do novog pozitivnog antidoping testa. 25.oktobra 1997. odigrao je poslednju zvaniènu utakmicu protiv veèitog rivala River Plate. Pet dana kasnije, taènije na svoj tridesetsedmi roðendan Maradona je objavio da se definitivno povlaèi iz fudbala. Organizovao je spektakularan oproštaj na "Bombonjeri" i tako otišao iz fudbala. Napustio je potom i porodicu i sve èešæe odlazio na Kubu gde se intezivno družio sa Fidelom Kastrom i gde je napisao autobiografiju. Maradona je prvi put sreo Fidela još 1987. godine i od tada je prosto opèinjen kubanskim "komandanteom". "Imam utisak da je taj èovek živa enciklopedija. Kad god smo se sretali ja sam imao tremu kao da sam rukama dotakao nebo. Nemam reèi za sve ono što je za mene uèinio 2000. godine kada sam mislio da mi nema spasa", napisao je Diego u svojoj knjizi.
Usled nervnog rastrojstva Maradona je u februaru 2002. zapalio kuæu. Izgorele su èetiri sobe, da bi se potom odselio iz nje. Dva meseca kasnije na æerkin petnaesti roðendan organizovao je proslavu iznajmivši stadion Boca Juniorsa. Žurka je trajala dva dana, bilo je preko trista zvanica, a slavlje je uvelièano spektakularnim vatrometom i živom svirkom dva najpopularnija argentisnka rok benda, Los Piojos i Los Autenticos Decedentes. U junu mesecu japanske vlasti su odbile da mu izdaju vizu za odlazak na svetsko prvenstvo, pošto po njihovom zakonu niko ko je u prošlosti imao veze sa drogom ne može da uðe u Japan. Maradona je povodom toga sazvao konferenciju za novinare na kojoj je izjavio: "Ne želim u Japan da idem da bih bacio atomsku bombu kao što su to uradili Amerikanci, veæ da bih gledao fudbal. Ako nekom treba da bude uskraæena viza onda je to amerièka reprenzetacija!" Par dana kasnije argentinski predsednik se lièno založio da Maradoni ipak bude odobren ulazak u Japan. U oktobru 2002. godine fudbalski klub Napoli je predao zahtev da se ime stadiona San Paolo promeni u ime slavnog Argentinca. Sud je to odobrio, ali po italijanskom zakonu do te promene može da doðe tek kada Maradona bude pokojni. U isto vreme u Italiji je uhapšen Maradonin lekar iz vrmena dok je igrao za Napoli, zbog dilovanja kokaina. Krajem 2002. godine Ariel Ortega je bio poslednji argentinski fudbaler koji je nosio dres sa brojem deset, koji je u èast Maradone zauvek povuèen. Poèetkom naredne godine Maradonin vanbraèni sin iz veze sa jednom Italijankom debitovao je za Napoli protiv Viareggia.

[b:6270df8e75]karijera u brojkama:
Argentinos Juniors 1976-1981. 166/116
Boca Juniors 1981-1982, 1995-1997. 71/35
Barcelona 1982-1984. 58/38
Napoli 1984-1991. 259/115
Sevilla 1992-1993. 29/7
Newell's Old Boys 1993-1994. 5/0
reprenzetacija Argentine 1977-1994. 91/34
(prvi broj oznaèava broj odigranih utakmica a drugi broj postignutih golova)[/b:6270df8e75]


Nakon završetka igraèke karijere Maradona se oprobao kao trener, ali nije imao puno uspeha. U Deprotivo Corrientesu je proveo svega dva dok se u Racingu zadržao èetiri meseca i to u periodu izmeðu oktobra 1994 i maja 1995. godine.

Kada se ženio dugogodišnjom devojkom Claudiom, organizovao je nezapamæeno slavlje u Buenos Airesu. Diego je za dva miliona dolara iznajmio boing 747 koji je iz svih krajeva Evrope dovezao goste u Argentinu. Na mladenaèkoj torti napravljen je aranžman od sto zlatnih burmi. Iz braka sa Claudiom Diego ima dve æerke.

SSC Napoli osnovan je 1926. godine, ali do dolaska Maradone u klub nije imao zapaženijih uspeha. Osvojen je kup Italije u dva navrata 1962. i 1976. da bi se od 1984. godine klub vratio u život. Predvoðeni Maradonom u periodu 1984-1991. Napoli je osvojio dve titule, kup i kup Uefa. Po odlasku slavnog Argentinca iz kluba Napoli je igrao još u dva navrata u kupu Uefa 1992. i 1994, da bi 1998. nakon tridesettri godine provedene u seriji A, klub ispao u drugu ligu. Zbog velikih finanskijskih problema i neizmirenih dugova Napoli je pred poèetak ove sezone izbaèen u treæu ligu. I pored toga, na stadionu se redovno okuplja po pedeset hiljada navijaèa, koji se smatraju najvernijim u Italiji.


Navijaèi Napolija ispevali su preko osamdeset pesama o Maradoni, a na onom nezapamæenom doèeku 1984. godine pevali su mu: "O mama, mama, mama, znaš li zašto mi srce ovako lupa?
Mama video sam Maradonu i zaljubio sam se u njega!"

U Argentini postoji sekta koja Bogom smatra Diega Armanda Maradonu, a godine raèuna od 30.10.1960, dana roðenja slavnog fudbalera.


Maradona je u svojoj autobiografiji rekao da mu je jedina neispunjena želja u životu to što nije imao prilike da upozna Ernesta Èe Gevaru. "Nosim ga u svom srcu. U Argentini su nas uèili da je Èe bio opasni ubica, terorista, revolucionar koji je bacao bombe na nedužne ljude. Tek kada sam došao u Italiju, zemlju štrajkova i jake radnièke klase, shvatio sam ustvari ko je bio Èe Gervara. Proèitao sam veliki broj knjiga o njemu i saznao istinu, a potom istetovirao njegov lik na desnom ramenu."

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/213/diegomaradona77.jpg/][img:6270df8e75]http://img213.imageshack.us/img213/2692/diegomaradona77.jpg[/img:6270df8e75][/URL]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:80847f3888]Najveæe fudbalske nesreæe[/size:80847f3888]

Više od 70 osoba poginulo je u neredima koji su izbili nakon fudbalske utakmice izmeðu Al Masrija i Al Ahlija u egipatskom gradu Port Saidu.

Ovo su neke od od najveæih nesreæa na fudbalskim stadionima širom sveta:

- 5. aprila 1902, Glazgov (Škotska) – Dvadeset pet osoba poginulo je, a 517 povreðeno na utakmci izmeðu Škotske i Engleske kada se srušio deo tribina na stadionu Ajbroks.

- 9. marta 1946, Bolton (Engleska) – 33 osobe stradale, a više od 400 ranjeno kada se srušio deo zida na utakmici FA kupa izmeðu Boltona i Stouka.

- 30. marta 1955, Santijago (Èile) – Šešt navijaèa umrlo kada je masa od 70.000 ljudi pokušala da uðe na stadion i gleda finale južnoamerièkog Kupa u kojem je Argentina pobedila Èile sa1:0.

- 24. maja 1964, Lima (Peru) – 318 ljudi poginulo, 500 ranjeno u nemirima na Nacionalnom stadionu nakon što je Argentina pobedila Peru u kvalifikacijama za Olimpijske igre. Do nereda je došlo kada je sudija poništio gola Perua u poslednjim trenucima meèa.

- 2. januara 1971, Glazgov (Škotska) – 66 ljudi poginulo, a 140 povreðeno kada se srušila ograda na Ajbroks stadionu pred kraj utakmice izmeðu Seltika i Rendžersa.

- 20. oktobra 1982, Moskva (Rusija) – 340 osoba stradalo na utakmici Kupu Evrope izmeðu moskovskog Spartaka i holandskog Harlema, pošto je policija pre završetka meèa poèela da tera navijaèe napolje. Do incidenta je došlo pošto je publika pokušala da se vrati na stadion, jer je èula da je postignut pogodak.

- 11. maja 1985, Bredford (Engleska) – 56 osoba mrtvo u požaru koji je izazvao opušak cigarete, pošto je deo stadiona bio od drveta.

- 29. maj 1985, Brisel (Belgija) – 39 ljudi poginulo u utakmi finala Kupa šampiona na stadinonu Hejsel kada se obrušio zid koji je delio pristalice Juventusa i Liverpula.

- 12. mart 1988, Katmandu (Nepal) – Najmanje 93 osobe poginule, a 100 ranjeno u stampedu koji je nastao na stadionu pošto su navijaèi pomislili da su ulazna vrata zakljuèana.

- 5. maja 1992, Bastia (Korzika) – 17 ljudi poginulo, a 1.900 ranjeno kada se srušila privremeno podignuta tribina u polifinalu francuskog kupa izmedju Marseja i Bastije. Dodatna tribina je izgradjena kako bi se poveæao kapacitet stadiona.
Abra
Grobar Junior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 102
Pridružio se: Pet Okt 15, 2010 11:59 pm

[size=18:12ba661d6d][b:12ba661d6d]9. JASON MARRINER[/b:12ba661d6d][/size:12ba661d6d]

Pre skoro dve godine CKM je objavio tekst o navijaèu londonskog Chelsea, Jasonu Marrineru, pripadniku ozloglašene huliganske grupe "Headhunters". Èovek je upoznao svog novog komšiju, izvesnog Donala MacIntyrea, neznajuæi da je on u stvari novinar koji æe mu zarad karijere upropastiti život i poslati ga u zatvor na nekoliko godina. MacIntyre je snimao Marrinera par meseci skrivenom kamerom i potom napravio dokumentarni film o "voði ozloglašenih huligana" koji je 2000. godine prikazan na BBC-u, a godinu dana kasnije i na našoj televiziji. Marriner je potom uhapšen, a sud mu je odredio zatvorsku kaznu od šest godina. Nakon odležanih skoro èetiri pušten je na slobodu. Dok je bio u zatvoru Jason Marriner je napisao knjigu koja bi trebala uskoro da se pojavi u prodaji, a nedavno je dao i svoje prve intervjue.

[b:12ba661d6d]* Kako su Donal MacIntyre i BBC izabrali baš tebe?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Momak koji je dugo vremena bio pandurski cinkaroš dao im je moje ime. Ali, zar je stvarno moguæe da sam im ja bio toliko zanimljiv? Šta sam ja to specijalno uradio u životu? Kako stara izreka kaže: "Svako doèeka svojih pet minuta", a eto ja sam doživeo da me deset miliona ljudi gleda pun sat vremena na državnoj televiziji u udarnom terminu.

[b:12ba661d6d]* Koliko si bio aktivan na utakmicama u to vreme?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Išao sam na Chelsea redovno, ali punih sedam godina nisam imao veze sa tuèama na stadionima. Izašao sam iz svega. Imam 37 godina i jednostavno me to više ne drži. Imam mnogo pametnijih poslova u životu nego da organizujem navijaèke tuèe. Naravno, ne kažem da se nisam tukao, ni da nisam bio jedan od glavnih meðu Headhuntersima, ali to je bilo davno. To je bio period mog života, mog odrastanja, kojeg se ne stidim. Voleo bih da upoznam jednog navijaèa koji je tokom '70-ih i '80-ih godina išao na utakmice a da se bar jednom nije potukao.

[b:12ba661d6d]*Kako si se oseæao kada ti je sud odredio šest godina zatvora? Šta si u tom trenutku pomislio?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Kada se svo to sranje dogodilo, podigla se velika prašina. Bio sam siguran da æu dobiti deset godina. U momentu mi je prošlo kroz glavu: "dobro je nije deset", da bih potom postao svestan da šest jebenih godina treba da odležim sa ubicama, silovateljima, kriminalcima...

[b:12ba661d6d]*Kako je bilo u zatvoru?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Dosadno, monotono, prepuno kretena.Uspeo sam da se izborim sa svim problemima. Sve sam pretvarao u šalu. Kad odeš u zatvor, ceo sistem, okruženje, èuvari... svi su tu da ti od svega prave još crnju situaciju. Ja sam im se èesto smejao u lice. Jednom me je jedan èuvar pitao zašto se smejem? "Brate, radujem se što æu za šest godina izaæi napolje, a ti ovde moraš da provedeš ceo radni vek!", odgovorio sam mu. Nije mu bilo dobro.

[b:12ba661d6d]*Ok, vratimo se navijaèkim prièama. Koju æeš tuèu sa protivnièkim navijaèima pamtiti za ceo život?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Protiv Sheffield Uniteda na Camdenu. Oni su doveli odliènu ekipu, a i mi smo bilo u zenitu moæi i snage. Kada si siguran u sebe i u svoje momke onda te apsolutno ne zanima koliko je protivnièka ekipa jaka. Znali su da se skupljamo na Camdenu, pa su došli par sati pre utakmice. Jedina im je greška bila što su nam ušli u pab. Bili smo do zuba naoružani raketama, motkama, suzavcima. Bilo je krvavo! O tom dogaðaju se èak i previše pisalo i prièalo, kao o jednoj od najbrutalnijih navijaèkih tuèa. Zato bih ja možda pre pomenuo Briž 1995. godine. Chelsea je igrao tamo evropsku utakmicu. Jedan naš drugar je nabavio kartu par nedelja ranije, koja je bila bez ikakvih zaštita. Nekakav obièan plavi kartonèiæ koji je ubrzo bio falsifikovan, tako da je nas 400 otputovalo u Belgiju sa tim lažnjacima. Panduri su ukapirali da nas je stiglo mnogo više nego što je Chelsea dobio ulaznica, tako da su nas hvatali po grupama, vezivali nam ruke plastiènim trakama, odvozili maricama i ubacivali u nekakvo skladište ograðeno viskom žicom. U jednom momentu nas je tu bilo skoro hiljadu. Sedeli smo vezanih ruku bespomoæni, kao vojni zarobljenici. Par momaka je uspelo da prošvercuje noževe pa smo se u neko vreme uspeli osloboditi vezova. Krenula je pesma, guranje, penjanje na žicu, provaljivanje kapije. Sve je prokljuèalo. Panduri su izvukli pendreke, ali nismo marili za to. Krenuli smo na njih goloruki. Bio je to jedan od najažešæih navijaèih sukoba sa policijom ikada. Pregazili smo ih. Bežali su glavom bez obzira. Uspeli smo konaèno da izaðemo na ulicu. "Slušajte, budemo li se držali zajedno imaæe nas na oku, zato je bolje da se razbijemo u manje grupe", obratio sam se momcima. Bilo je nezaboravno, kao u filmu "The Great Escape".

[b:12ba661d6d]* Koji su protivnièki navijaèi bili najluði?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Poljaci. Svi ti ljudi iz istoènoevropskih zemalja su ludi. Oni su 15-tak godina iza nas, i svi uvek žele naš skalp, pošto smo mi uveli nasilje na fudbalske stadione. Engleska je igrala 1993. godine u Poznanju. Seæam se, još uvek sam spavao u hotelskoj sobi kada je uleteo jedan moj prijatelj. "Dole su, dole su!", povikao je. "Ko bre? Ko je dole?", upitao sam ga, još uvek kroz san. "Poljaci. Ima ih nekoliko stotina. Znaju da smo ovde. Èekaju nas.", odgovorio je. "Jebo te, ma nemoguæe. Pa tek je pola devet ujutru", pomislio sam, ustao iz kreveta i pogledao kroz prozor. Imao sam šta da vidim. Oko 150 Poljaka je stajalo ispred hotela. "Ok, ustaj'mo iz kreveta i 'ajmo dole na jutarnju gimnastiku!" Za par minuta smo se svi pridigli, sišli dole, pokupili momke koji su bili u baru i na doruèku, izašli napolje i razjurili pijane Poljake. Posle je bilo nereda tokom èitavog dana.

[b:12ba661d6d]*Kako je nastalo ime Headhunters, i da li je ekipa još uvek aktivna?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Bilo je to poèetkom '80-ih, kada je bilo moderno da svaka naijaèka ekipa ima neko ime. Stvarno nemam pojma ko je Chelsea nazvao Headhunters. Da budem iskren mislim da ni jedan navijaè Chelsea neæe reæi: "ja sam Headhunter", veæ "ja sam Chelsea". To ime se najviše proèulo zahvaljujuæi medijima. Na drugi deo pitanja ne bih mogao da dam najispravniji odgovor pošto sam skoro èetiri godine proveo u zatvoru. Znam da se na prošlogodišnjoj utakmici protiv Leedsa okupila odlièna ekipa. I Leeds se pojavio u zavidnom broju. Bilo je svašta. Svaka ekipa u Engleskoj je aktivna. Neki manje, neki više.To je definitivno, i uvek æe biti tako.

[b:12ba661d6d]*Nabroj pet protivnièkih navijaèkih grupa prema kojima imaš najviše respekta.[/b:12ba661d6d]

J.M.: Tottenham i West Ham su tokom '80-ih bili veoma snažni i organizovani. Millwall, takoðe. Oni su uvek bili tu, i uvek æe imati reputaciju. Pre par godina, kada su igrali protiv Birminghama, nacionalna televizija je prikazala snimak na kojem se èovek od skoro 60 godina zaleæe i nogom udara policisjkog konja, a potom i Millwallovog klinca od 14 godina koji baca ciglu na pandure. Za takve stvari trebaš biti stvarno lud. Na Millwallu je uvek bilo takvih likova. Sa severa bih izdvojio Middlesbrough i Wolverhampton. Naravno ovo je pet ekipa sa kojima je Chelsea imao najviše obraèuna, i koje sam video na delu.

[b:12ba661d6d]*Koliko pratiš modu, šta voliš sebi da kupiš od odeæe, a šta nikada ne bih obukao?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Još kao klinac voleo sam da imam trendi majicu, jaknu ili patike. Laže ko kaže da ga moda ne zanima, samo što je neko u ovom ili onom fazonu. Danas najviše kupujem i nosim Boss, Pradu, Armani... ali su mi najdraže stare Levis farke, koledžice, Fred Perry majice i Harringtonka. Ta moda me podseæa na lepa, stara vremena. U to vreme sam nosio i Lacoste, Lyle and Scott, Fila... Fajerka ili kombat jakna je stvar koju nikada nisam voleo. Moj dobar prijatelj sa Chelsea, Hicky (Steven Hickmott, jedan od najkarakteristiènijih i najluðih voða Chelsea Headhuntersa) ne skida tu jaknu ni dan danas. Kada ga vidim u njoj i starim martinama uhvatim se za glavu. Èovek je definitivno ostao u '80-im.

[b:12ba661d6d]*Kog igraèa/trenera nikada nisi voleo?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Najomraženiji igraè? Maradona naravno. Bio je veliki igraè, i to mu niko ne može osporiti, ali mislim da je veliko govno. Dao nam je gol rukom, koji je kasnije Argentincima doneo titulu. Sudija to nije video. Naravno dešavaju se greške, sve je to fudbal. Ali zar je moguæe da on nikada nije rekao: "Ok, prevario sam, ispao sam ðubre, igrao sam rukom, ali šta da radim, niko nije video i mi smo pobedili!"? Kada su treneri u pitanju ne volim Jack Charltona. On je Englez koji je igrao za raprenzetaciji u zlatom timu iz 1966. Bio je idol jedne generacije. Voleli su ga i stari i mladi. I onda odjednom postane selektor Republike Irske. Užas. Novinari mu postavljaju pitanja, a on odgovara "mi ovo, mi ono". Ej, kako bre "mi", valjda "oni". Pa jeli on Englez ili jebeni Irac? Treba ga obesiti zbog izdaje zemlje!

[b:12ba661d6d]*Iprièaj nam jednu anegdotu sa nekog starog gostovanja?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Igrali smo u Sunderlandu liga kup. Seæam se bila je veèernja utakmica, èini mi se sreda. Nas ode gore deset hiljada na jebeni liga kup. Od Londona ima dosta da se klackaš do Sunderlanda. Obièno kada igramo tamo, svi se okupimo u Gatesheadu u kojem pijemo do pred poèetak meèa. Gateshead je blizu Sunderlanda. Svi smo se dobro ponapijali još u putu. Kada smo stigli u Gateshead, Odds jedan od momaka iz ekipe, je bio toliko pijan da je prilikom izlaska iz busa ispao i razbio glavu. Podigli smo ga i vratili nazad u bus. Ubrzo je zaspao. Dva sata smo pili u Gatesheadu, a potom sa ostalim Chelsea-vim navijaèima krenuli metroom ka stadionu Sunderlanda. Bili smo mladi, ludi, željni frke, a Sunderland je bio idealan sparing partner. Celo veèe su trajali neredi na stadionu i u gradu. Chelsea je izgubio 2-0. Po završetku utakmice vratili smo se u Gateshead, ušli u bus i krenuli nazad ka Londonu. Na više od pola puta Odds se probudio. "Jel sve ok Jas", upitao me je. "Naravno", odgovorio sam. "Trebali bi uskoro da stignemo gore, zar ne?", pitao je. "Jebo te, jedva smo izvukli žive glave, krvi je bilo na sve strane, tukli smo se puna èetiri sata, izgubili utakmicu, policija je uhapsila 132 navijaèa, a ti me pitaš hoæemo li skoro?", odgovorio sam mu. Nije mu bilo jasno.

[b:12ba661d6d]*Kakvo imaš mišljenje o modernim stadionima sa stolicama, i da li fudbal i dalje pripada navijaèima?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Veæina stadiona izgleda lepo, ali šta se dogodilo? Ceo život idem na fudbal i sada neko treba da mi zabrani da pušim na tribinama. Nema više one stare atmosfere, rivaliteta, mržnje. A bez toga fudbal je nula. Nema tradicije. Hoæu da odem na utakmicu, da sedim na mokroj betonskoj tribini, zezam se sa drugarima, navijam, skaèem. Seæam se, pre nego što sam otišao u zatvor i dobio zabranu ulaska na stadione prilazi mi redar i moli me da sednem na svoje mesto. "Slušaj drugar, platio sam 1.200 funti godišnju propusnicu za Chelsea, zato ako hoæu da dubim na glavi, dubeæu na glavi!", odgovorio sam mu ni malo prijatnim tonom. Na sadionima nema više radnièke klase. Zamenili su ih ušminkani majmuni, turisti sa fotoaparatima, manekeni...

[b:12ba661d6d]*U tvojoj optužnici se navodi da si bio povezan sa rasistièkim i desnièarskim organizacijama. Da li je to taèno, i koliko je sve to bilo prisutno na stadionima?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Nisam rasista. Imam prijatelje crnce. Ljudi koji me znaju nisu mogli da veruju da su me optužili za rasizam. Muka mi je kada èujem sranja poput poistoveæivanja Combat 18 sa Chelsea-vim navijaèima. To je najveæa glupost. Znam momke sa Chelsea koji su bili, možda su još uvek, pripadnici Combat 18, ali to su pojedinci. Ti fudbalski zvaniènici koji seru kako je engleski fudbal zatrovan na rasnoj osnovi su idioti koji bi trebali da skoknu do istoène Evrope i vide desno orjentisane skinheade na tribinama, istaknute zastave i obeležja sa rasistièkim oznakama, pa da onda prièaju o rasizmu u Engleskoj. Ja sam bio u istoènoj Evropi više puta kada su igrali Chelsea i Engleska i uverio sam se u to. Još jedna stvar koja me nervira je himna. Pogledajte ragbi. Igraèi uvek pevaju himnu sa ponosom. Imam utisak da hoæe da nadglasaju ceo stadion. I navijaèi je uvek pevaju sa ponosom. A šta reæi o fudbalerima? Foliranti, ne znaju jebene reèi. Oni ne pevaju himnu. Neverovatno. To je ponižavajuæe.
Uvek kažem, budi ponosan na ono šta si i odakle si. To je neki minimum.

[b:12ba661d6d]*Koliko godina zabrane ulaska na stadione si dobio?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Maksimum što je nekada neko dobio je 10 godina zabrane. Ja sam dobio 20. Kada su me pustili iz zatvora smanjili su mi kaznu na osam godina. To znaèi da svaki put kada Chelsea ili reprenzetacija igraju negde preko ja moram da odnesem pasoš u policiju pet dana ranije. Na dan prvenstvene utakmice Chelsea takoðe moram da se pojavim u najbližoj stanici i potpišem nekakve papire. Po izlasku iz zatvora kada sam se prvi put pojavio u stanici jedan pandur je onako sav oduševljen što me vidi rekao: "Jeli to èuveni Jason Marriner? Ti pratiš Chelsea, zar ne? "Ja ne pratim nikoga, majmune, imam zabranu!", odgovorio sam mu. Voleo bih da mogu da se žalim društvu za ljudska prava, ali njih boli ona stvar za navijaèe. Jedino što mi je krivo je to što nas svi tretiraju kao stoku. Gore nego pedofile, seksualne manijake, razbojnike...

[b:12ba661d6d]*Svaka poznata huliganska ekipa imala je policajce koji su bili zaduženi da se bave njima. Možeš li isprièati neku kraæu prièu vezanu za njih?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Svi ti panduri su dvostruke liènosti. Seæam se, ne tako davno okupili smo se u jednom pabu u išèekivanju protivnièkih navijaèa. Bilo je vreme uoèi Božiæa. U nekom momentu ušla su dva lika u pab, prišli su našem stolu i ostavili èestitku sa natpisom "Svim Headhuntersima sreæan Božiæ želi policijaska stanica Fulham!" To je bio njihov odgovor na naše razglednice ("voleli bi smo da ste sa nama", "lepo je odmoriti se od vas"...) koje smo im uvek slali iz svih mesta u inostranstvu gde je igrao Chelsea ili reprenzetacija. Uoèi utakmice protiv Leedsa kada sam izašao iz zatvora, sedeo sam u pabu sa drugarima, kada mi je prišao jedan od pandura u civilu. Bio je nov. "Pozdrav Jason, šta ima, znaš li šta se sprema danas?", upitao me je cinièno. "To bih ja trebao da pitam tebe, to je tvoj posao. Ti si u ovoj prièi a ne ja", odgovorio sam mu.

[b:12ba661d6d]*Za kraj. Kada bi sreo Donala MacIntyrea, šta bi mu rekao?[/b:12ba661d6d]

J.M.: Ništa. Samo bih se nasmejao. Ne mora da se boji eventualnog susreta sa mnom. Mnogi ljudi mi danas kažu: "kladim se da bi ga ubio da ga vidiš?!", a ja im odgovorim da me MacIntyre ne zanima. Ne razmišljam o njemu. Koga zabole za njega? Ako je ponosan na ono što je uradio to je njegovo.

[size=18:12ba661d6d][b:12ba661d6d](by Igor Todoroviæ)[/b:12ba661d6d][/size:12ba661d6d]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/194/79640939.jpg/][img:12ba661d6d]http://img194.imageshack.us/img194/4442/79640939.jpg[/img:12ba661d6d][/URL]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:df5889db23][b:df5889db23]10. AJAX AMSTERDAM[/b:df5889db23][/size:df5889db23]

Kada se pomene holandski fudbal, prva asocijacija mnogim ljudima je narandžasta boja u koju su od glave do pete obuèeni navijaèi reprenzetacije Holandije. Poèetkom osamdesetih kada su u modi bile kombat jakne fanovi popularnih '' lala '' obrtali su ih na unutrašnju stranu i takvim izražavanjem pripadnosti pružali podršku svojim ljubimcima na terenu. 1988. godine u finalu evropskog prvenstva u kojem su savladani Rusi ceo stadion je bio odeven u narandžaste majice. Na svetskom prvenstvu u Americi šest godina kasnije specijalno za holandske navijaèe prodavci suvenira izraðivali su indijanske perjanice u njihovim bojama, u Francuskoj 1998. prodavale su se narandžaste Ajfelove kule, da bi 2000-te na evropskom prvenstvu koje je Holandija organizovala zajedno sa Belgijom svi holandski gradovi bili ukrašeni narandžastim suvenirima: balonima, trakama, zastavicama. Kondukteri na stanicama i osoblje u bankama i poštama bili su obuèeni u dresove, a narandžasta je bila èak i voda u fontani u Roterdamu. Na utakmicama holandske reprenzetacije nema nereda a mnoge ekipe bi rado poželele da imaju takvu podršku sa tribina.
Ipak nije sve tako narandžasto u zemlji Holandiji! Za one malo bolje upuæene u dešavanja na navijaèkoj sceni u Evropi Holanðani svakako spadaju u njen sam vrh. Derbi meèevi izmeðu Ajaksa i Fejnorda vrlo èesto ostaju u senci divljanja huligana na i oko stadiona. Den Hag, Utreht, PSV pa i neki manji timovi takoðe imaju navijaèke ekipe za respekt. Ko je tu jaèi, bolji i luði, da li Ajaksovi ili Fejnordovi uvek æe biti polemike, ali pošto je Ajaks prvi holandski klub kojeg su njegovi navijaèi poèeli organizovano da prate na svim gostovanjima, kako u zemlji tako i po Evropi, i za koje su bili vezani prvi incidenti, možda im zato treba dati malu prednost. Pored toga, fudbalski klub Ajaks je najtrofejniji holandski tim sa èak šezdeset osvojenih trofeja od kojih svakako najveæu vrednost imaju èetiri pehara evropskog prvaka, dve svetske krune i èak dvadesetosam titula prvaka Holandije. Klub je osnovan još daleke 1893. godine, ali je postojao vrlo kratko pošto su na terenu na kojem je igrao nikle stambene kuæe. Sedam godina kasnije, ili preciznije 18. marta 1900. ista grupa ljudi ponovo je osnovala klub, ali ovaj put sa mnogo više uspeha. Veæina holandskih fudbalskih klubova nastalih u to vreme nazvani su po grèkim Bogovima i mitovima (Sparta, Hercules, Heracles, Xerxes) pa tako i Ajax (grèki Bog koji se borio protiv Trojanaca). Naš sagovornik iz Amsterdama veæ dvadeset godina ne propušta Ajaksove utakmice i jedan je od momaka iz prve ekipe. Bez puno uvoda on je poèeo svoju prièu:

Ajaksovi navijaèi su prvi poèeli da odlaze organizovano na sva inostrana gostovanja poèetkom sedamdesetih godina, što je do tada bilo nepojmljivo. U par navrata pre toga tokom šezdesetih išlo je i po deset hiljada na pojedine evropske utakmice, ali su ljudi poput mog oca odlazili na ta gostovanja u sopstvenoj režiji sa društvom i devojkama. 1973. godine prvi put su se pojavile organizovane navijaèke ekipe. Ostrvo je blizu i vesti o dešavanju na engleskim stadionima munjevitom brzinom stigle su i do nas. Veæ naredne sezone prilikom gostovanja Leedsa u Amsterdamu došlo je i do prvih masovnih nereda i tuèa koji su podigli veliku prašinu u javnosti.

[b:df5889db23]* Kad i kako je osnovana navijaèka grupa F – Side i otkud takav naziv? [/b:df5889db23]

Jedan stariji Ajaksov fan èesto je odlazio u Englesku na utakmice. Jednom prilikom po povratku iz Londona pojavio se na našem stadionu i društvu oko sebe predložio da osnuju navijaèku grupu i nazovu je prostim imenom F – Side pošto su se okupljali na sektoru F. Fazon je pokupio od navijaèa West Hama koji su nedaleko od njihovog stadiona sprejom ispisali grafit '' PQR Side Rules OK ''
Nakon svega dve nedelje u Amsterdamu je gostovao Manchester United, a F – Side je prvi put zvanièno bio na sceni. Svi prièaju da se nisu baš proslavili jer njih stotinak, koliko je grupa tada brojala nisu mogli da se mere sa nekoliko hiljada engleskih huligana. To se sve dešavalo 1976. godine.

[b:df5889db23]*Otkuda onda pominjanje naziva Red Amy?[/b:df5889db23]

Naziv Crvena Armija je takoðe maznut od Engleza i on obeležava sve navijaèe Ajaksa. Èesto se i novinari služe imenom Red Army F – Side (skraæeno RAF), a jedno vreme je to bio i potpuni naziv naše ekipe. Tokom osamdesetih RAF grafit je bio najèešæe ispisivan po gradovima širom Holandije.
F – Side je jedno vreme uz svoje ime imao skraæenicuSS ( super slopers – holandski izraz za razbijaèe). Naravno, veæini '' normalnih '' ljudi kada bi videli ispisano F – Side SS prva asocijacija bi bila na fašistièku SS diviziju.

[b:df5889db23]*Prilikom posete Amsterdamu neki tvoji prijatelji su pominjali i meni stran naziv Mokum. Možeš li objasniti o èemu je tu reè?[/b:df5889db23]

Mokum je nadimak za Amsterdam, što na hebrejskom znaèi grad. To ime je vekovima prisutno a jedna frakcija F – Sidea je davno napravila zastavu Mokum Hooligans. Javnost i druge navijaèke ekipe jedno vreme su mislile da su postojale tri razlièite grupe Ajaksovih navijaèa, ali smo mi uvek bili samo F – Side. Jednom prilikom nakon nereda na utamici protiv Groningema jedan holandski novinar je u svom izveštaju napisao kako nije ni èudo da su navijaèi Ajaksa izazvali incidente pošto su se osim F – Sidea pojavili i Mokum Hooligans kao i Red Army, tako da policija nije mogla da izaðe na kraj sa tri grupe izgrednika! Prilièno glup rezon zar ne?

[b:df5889db23]*Na pojedinim zastavama i drugim klupskim suvenirima jasno se vidi Davidova zvezda a kažeš i da je Mokum hebrejska reè. Kakve veze Ajaks ima sa Jevrejima?[/b:df5889db23]

Pre drugog svetskog rata Ajaksov stadion nalazio se u kraju iza jevrejske èetvrti. Kada su suparnièki navijaèi išli iz pravca centra ili centralne stanice ka njemu morali su da proðu kroz taj jevrejski kvart, pa su mnogi od njih umesto protiv Ajaksa govorili '' igramo protiv Jevreja ''. Ajaks nikada nije imao veze sa Jevrejima koji su tokom i nakon rata gotovo isparili iz Amsterdama. Ipak fraza '' igramo protiv Jevreja '' je ostala. Krajem sedamdesetih godina protivnièki navijaèi su nam, da bi nas uvredili èesto pogrdno skandirali rugajuæi se našem navodnom poreklu, što je meðu Ajaksovim fanovima samo izazvalo kontra reakciju pa su u inat svima sami sebe poèeli da nazivaju The Jews! To je ipak otišlo toliko daleko da su pojedini mlaði navijaèi, koji verovatno nisu poznavali istoriju kluba poèeli da skandiraju Jews, Jews i da nose na tekme izraelske zastave i druga obeležja sa Davidovom zvezdom. Seæam se utakmice pre desetak godina kada su neki èak predložili da napravimo koreografiju – jevrejsku zvezdu od kartona, preko cele tribine. Tada je starijima pukao film tako da je ubrzo sva ta Jews-euforija prilièno splasnula.

[b:df5889db23]*Pošto je Amsterdam grad u kojem žive mnoge rase i nacije kakvo je stanje na tribinama i ima li rasne netrpeljivosti?[/b:df5889db23]

Ima crnaca koji dolaze na utakmice Ajaksa, ali su oni u manjini, dok Turaka i Marokanaca kojih je Amsterdam pun, gotovo da i nema na stadionu. Rasista ima i meðu navijaèima, kao i svuda u multietnièkim okruženjima, ali jako malo. Na utakmicama koje Ajaks igra kao domaæin veæ dugo godina dolazi i grupa od tridesetak starijih skinheada desnièara, ali oni ne idu na gostovanja niti uèestvuju u bilo kakvim neredima. Poèetkom osamdesetih skoro ceo F – Side su èinili skinsi, od koji je veæina bila u ska fazonu. Mora se ipak naznaèiti da u F – Sideu nikada nije bilo bitno ko si, šta si i koje si puti, veæ da imaš srce. Za nekoliko crnaca iz ekipe bih i ruku dao, a mnogi suparnièki navijaèi bi rado voleli da imaju takve fajtere u svojim redovima.

[b:df5889db23]*Možeš li uporediti atmosferu na amsterdamskoj Areni gde Ajaks igra svoje utakmici sa onom kakva je bila na starom stadionu?[/b:df5889db23]

Kao i svuda u svetu, uvoðenjem stolica i izgradnjom modernih stadiona nestala je sjajna atmosfera koja je na fudbalskim utakmicama vladala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Naš stari stadion De Meer koji se nalazio u istoènom kraju Amsterdama bio je prilièno mali i dotrajao. Kapacitet mu je bio tek nešto preko dvadeset hiljada. Navijanje je na svim utakmicama bilo spektakularno a stadion je sezonama bio krcat. Sve veæe utakmice Ajaks je igrao na olimpijskom stadionu koji je mogao da primi duplo više publike. Stadion De Meer je zatvoren 1996. godine kada je zvanièno otvoren Amsterdam Arena, velelpna graðevina sa 51.500 sedeæih mesta. Tih dana gradom je kružila prièa da je jedno graðevisko preduzeæe iz Roterdama dobilo posao rušenja De Meera. Pošto nismo želeli da se bilo koji navijaè Fejnorda naslaðuje rušenjem Ajaksove tvrðave odluèili smo da sami zapalimo stari stadion, što je i uèinjeno.

[b:df5889db23]*Od kada datira taj rivalitet sa navijaèima Fejnorda?[/b:df5889db23]

Još tokom pedesetih godina postojao je rivalitet izmeðu žitelja Amsterdama i Roterdama. Tada su nevezano za utakmice izbijale tuèe na igrankama izmeðu mladih iz dva grada. Ipak prvi ozbiljniji incidenti došli su s' pojavom fudbalskih huligana poèetkom sedamdesetih. Mržnja danas ide toliko daleko da ja na primer ne kupujem proizvode napravljene u Roterdamu. I molim te Roterdam i Fejnord, kad veæ moramo da ih pominjemo, se pišu malim slovom! Moja supruga je neki dan u prodavnici kupila keks koji je iz '' njihove '' fabrike. Nije me mrzelo da sednem na bicikl i odvozam se dva kvarta dalje. Kada je prodavaèica èula razlog zbog kojeg hoæu da ga zamenim, samo se nasmejala i bez prigovora mi uslišila molbu. Moja cela familija, poznanici, prijatelji... svi navijaju za Ajaks. Pokojna baba je gledala sve tv prenose do poslednjeg dana života. Seæam se kada sam sa majkom otišao da joj èestitam osamdesetpeti roðendan, par meseci nakon toga je umrla. Sedeli smo i gledali neki kviz na tv. Jedna starija gospoða u žiriju izuzetno je podseæala likom na moju babu što je majka glasno prokomentarisala. Kada je baba to èula dograbila je štap i zamahnula njime zapretivši svojoj æerci: '' Više nikada da me nisi uporedila sa tom kravom! Znaš li ti da ona navija za fejnord?!

[b:df5889db23]*Da li je bilo prelazaka igraèa iz jednog u drugi tim?[/b:df5889db23]

Da. Njih dvadesetak je igralo za oba tima. Veæinom su to bili drugorazredni igraèi koji nisu išli direktno iz Ajaksa u fejnord (malim slovom na molbu sagovrnika), veæ su izmeðu igrali za još nekoliko timova. Ipak dva velika imena ostaæe crnim slovima ubeležena meðu tvrdokornim navijaèima zbog otkaza vernosti. Legendarni Johan Krojf je izazvao šok u fudbalskim krugovima prešavši iz Ajaksa u redove omraženog rivala, a tokom osamdesetih godina Wim Jansen je otišao u suprotom pravcu.

[b:df5889db23]*Koju bi tuèu sa navijaèima fejnorda izdvojio?[/b:df5889db23]

Najpoznatija je svakako ona iz marta 1997. godine kada je jedan od naših viðenijih likova Carlo Picornie umro od zadobijenih povreda. fejnord je gostovao u Alkmaru a mi u Valvajku. Ti putevi se ukrštaju pa je ranije dogovoreno da se naðemo na sredini, na autoputu pored grada Bevervik. Dogovor je bio pedeset na pedeset bez ikakvog oružja, samo na ruke. Mi smo stigli prvi i èekali. Ubrzo se pred nama pojavila grupa od skoro tri stotine fejnordovih huligana naoružanih do zuba. U prvom momentu nismo mogli da verujemo, da bi smo ubrzo, kako su nam se približavali, postali svesni njihove podlosti. F – Side se zaleteo na njih goloruk i izvesno vreme uspevao da se održi u krajnje neravnopravnoj borbi. Kada je postalo izuzetno gusto krenuli smo u povlaèenje. Svi osim Carla, koji je ostavši sam, nestao u gomili fejnordovih kopiladi. Kada je stigla policija njegovo telo ležalo je nepomièno u lokvi krvi. Kasnije je ustanovljeno da je podlegao povredama od udarca èekiæa po glavi. Od toga dana, prema navijaèima fejnorda nema respekta ni milosti. Oni æe ceo život biti iskompleksirani time što kada god naprave nerede novinari ili tv komentatori to prokomentarišu u stilu: '' fejnordov F – Side je izazvao incidente... '' (da bi vam objasnili to bi bilo kao kad bi novinar RTS-a rekao da su incidente napravili Zvezdini Grobari) poredeæi ih pri tom sa najjaèom grupom u huliganskom svetu.
Najveæa pobedu smo izvojevali 1995. kada je grupa od oko 150 Ajaksovih navijaèa razjurila ceo plato ispred fejnordove tribine ostavivši za sobom desetine povreðenih. Krajem osamdesetih fejnordovi fanovi su na jednu utakmicu došli u Amsterdam dosta ranije. Rasturili su jedan pab što se ubrzo proèulo. Kada smo se mi pojavili usledila je jurnjava, a njihova prva ekipa se razbežala. Petorica najsporijih pobacani su u obližnji kanal, što im je bilo gore nego da su dobili batine pošto je bilo hladno novembarsko popodne.

[b:df5889db23]*Postoje li onda navijaèi Ajaksa iz roterdama i obrnuto?[/b:df5889db23]

Naravno da postoje. Ustvari verovatno postoje, iako ja na primer ne poznajem nikoga ko živi u Amsterdamu a navija za fejnord. Verovatno ih ima, ali to èuvaju za sebe i ne putuju na utakmice organizovano.

[b:df5889db23]*Kakva je situacija sa drugim navijaèima u Holandiji?[/b:df5889db23]

Jednu od najdužih tradicija imaju navijaèi Den Haga, koji su tokom sedamdesetih bili naš veliki rival. Takoðe treba spomenuti i navijaèe Utrehta. Tokom prošle sezone imali su obièaj da napadaju Ajaksove navijaèe koji su putovali vozom u Amsterdam na utakmice lige šampiona. U par navrata, dok je voz stajao u stanici, poskidali su nekim našim fanovima šalove. Jednom su èak prebili nekih par klinaca koji su im se suprotstavili. Sve je to trajalo dok ekipa od tridesetak momaka iz Amsterdama nije rešila da se provoza do Utrehta. Možete li zamisliti njihove face kada su umesto obiènih navijaèa naleteli na prvu ekipu?! PSV je klub iz velike trojke èiji su navijaèi najmanje vredni pomena. Oni bi sve dali kada bi smo ih mi mrzeli, a mi se namerno na svim tekmama protiv njih trudimo da ih ni jednom ne prozovemo. Ponašamo se kao da ne postoje. Sa navijaèima NAC-a i Tventea imamo korektne odnose, mada ni tuèe nisu retka pojava. Najveæi prijatelji od stranih ekipa su nam navijaèi belgijskog Anderlehta. Sa Englezima veze su uglavnom individualne.

[b:df5889db23]*Koliko javnost pridaje pažnje neredima na stadionima u Holandiji?[/b:df5889db23]

Sve je kulminiralo nakon Carlove pogibije. Sada se i od najmanjeg incidenta diže buka. Ono što objave novine i tv za veæinu huligana su nebitne stvari, pošto se prave, opasne tuèe zakazuju i dešavaju daleko od oèiju javnosti. Jedna od zbiljnijih tuèa koja je napunila novinske stubce odigrala se u belgijskom Liježu. Ajaks je igrao prijateljsku utakmicu protiv Standarda, a lokalna tv se baš zatekla ispred paba kada nas je napala grupa od oko šezdesetak domaæih huligana. Bili su naoružani lopatama, grabuljama, sekirama i sve je lièilo na srednjevekovni rat. Neredi su nastavljeni i na samim tribinama tokom utakmice. Još jedan zanimljiv dogaðaj odigrao se u maju 1995. godine. Holandski tv šou '' Ljubav i tuga '' pozvao je tri najjaèe navijaèke grupe (Ajaks, Utreht i fejnord) da gostuju u zajednièkoj kontakt emisiji. Ajaksovi momci nisu prihvatili poziv, jer jednostavno smatramo da nemamo šta da prièamo zajedno sa fejnordovim i Utrehtovim navijaèima, pogotovo ne ljudima koji nas smatraju šljamom. Naš najavljeni nedolazak odmah je ocrnjen kako na tv tako i u navijaèkim krugovima. fejnordovi navijaèi su èak prièali kako smo se uplašili moguænosti da se sretnemo sa njima. Na dan snimanja emisije, ekipa se ipak pojavila, ali ni malo prijateljski raspoložena. Zamislite samo isprepadane voditelje,publiku i goste-navijaèe kada smo u sred snimanja emisije upali u studio i sve ih razjurili.

[b:df5889db23]*Kako su organizovani obezbeðenje i policija na amsterdamskoj Areni (stadion Ajaksa)?[/b:df5889db23]

Arena plaæa obezbeðenje koje èine momci od kojih vam se na prvi pogled diže kosa na glavi. Svi su ogromni, nabildovani, namršteni, istetovirani. Zvanièan podatak je da su samo u toku prošle sezone na devet utakmica imali povreðenih u svojim redovima u sukobima sa navijaèima Ajaksa. Policija se ponaša neljudski i èesto su oni ti koji prvi isprovociraju neki incident. Mada moram priznati da i navijaèima ne treba puno da odlepe. Ima pandura koji su ok, ali je opet njihova greška što su èak previše tolerantni. Kada bi oni bili u stanju da incidente spreèe u startu nikada ne bi bila nephodna intervencija specijalaca, koji su pravi divljaci... a tada i normalan navijaè poludi i rado kreæe u akciju.

[b:df5889db23]*Kako na vas gledaju klub i igraèi?[/b:df5889db23]

Danas je odnos sa upravom kluba i bordom sasvim korektan. Sve do pre nekih desetak godina mi smo za njih bili samo gomila ološa kojeg se trebalo otarasiti. Neki èlanovi uprave su nas toliko mrzeli da su
èak namerno insistirali kod drugih klubova da nam ne dozvole ulazak na stadione i slièno. Nas je sve to samo još više uèvrstilo. Od pre koji mesec na dužnost je stupio novi predsednik. Zatražio je odmah sastanak sa nama. Toliko nas simpatiše da nam trenutna situacija deluje pomalo neverovatno. Igraèi nas naravno pozdrave svaki put, bez obzira na rezultat, mada mislim da je to više iz navike i zato što moraju. Daleko je to od odnosa kakav postoji izmeðu navijaèa i igraèa u Engleskoj.

[b:df5889db23]*Da li F – Side prati reprenzetaciju?[/b:df5889db23]

Huligani ne prate reprenzetaciju! Ne samo Ajaksovi veæ i drugih klubova. Ne mogu ni da zamislim na istoj tribini huligane nekoliko timova kako stoje jedan pored drugog i navijaju za Holandiju. Svi mi volimo kad naša reprenzetacija pobedi ali nam je klupski uspeh iznad svega. U nekoliko navrata ekipe su se okupljale u gradovima gde je Holandija igrala, ali samo u sluèaju dolaska atraktivnog protivnika. Tu ne mislim na Brazil ili Italiju, veæ atraktivnog za huligane. Kada su u Amsterdam 2000. godine došli Nemci oko tristapedeset Ajaksovih momaka lutalo je ulicama grada u potrazi za protivnikom, koji je najavljivao dolazak, ali ništa. Osim grupe brkatih nemaèkih fanova koji su se motali u '' crvenoj zoni '' ozbiljnije protivnièke ekipe nije bilo. Pre dve godine Holandija je igrala prijateljsku utakmicu sa Engleskom. Policija je okupirala ceo grad, a umesto kotakta sa Englezima, F – Side je celo poslepodne jurio za navijaèima Den Haga i Utrehta. Jedini put su se navijaèke ekipe ujedinile 1988. godine na evropskom prvenstvu baš protiv Nemaca i Engleza. Tada i više nikada zajedno su na istoj strani bili navijaèi Ajaksa, fejnorda i Utrehta.

[b:df5889db23]*Ko su onda navijaèi koji navijaju za nacionalni tim i zbog èega su dresovi reprenzetacije narandžasti?[/b:df5889db23]

Ljudi koji idu na utakmice Holandije su obièan svet kojeg uglavnom ne zanima klubski fudbal. Za njih je isti dogaðaj odlazak na utakmicu ili u luna park odnosno pozorište. Njima je to samo vid zabave, dok su im rezultat i uspeh tima u drugom planu. Pola njih nema veze sa fudbalom. Ne smem ni da zamislim kako bi odreagovali navijaèi Ajaksa kada bi se na tribini pojavila neka budala obuèena u narandžasto sa klompom umesto kape na glavi. Narandžasta boja je tradicionalna boja kraljevske kuæe.

Ova prièa iako je više navijaèka nego fudbalska bila bi nepotpuna da se ne spomene fudbalski klub Ajaks iz Novog Sada. Pre nekoliko godina fudbalski struènjak i entuzijasta Svetozar Èièa uz pomoæ pokojnog Velibora Vasoviæa (nekada kapitena Ajaksa, Zvezde i Partizana) bio je gost amsterdamskog Ajaksa kada je dobio dozvolu da njihovim imenom nazove svoju školu fudbala. Grb je malo modifikovan a crveno bela boja zadržana. Klub se nekoliko sezona veoma uspešno takmièi u svim mlaðim konkurencijama, a od ove na igralištu kod sajma novosadski Ajaks je debitovao i sa seniorskim timom.

U sklopu priprema za evropsko prvenstvo 2000. godine Holanðani su uveli i zakon o ponašanju fudbalskih navijaèa. Veæina èlanova je prepisana iz sliènog zakona koji funkcioniše na ostrvu veæ dugi niz godina. Koliko je rigorozan prvi su na svojoj koži osetili baš navijaèi Ajaksa. Pre dve godine došlo je do manjih incidenata sa policijom na jednom gosotvanju. Nekoliko navijaèa je bacilo par kamenica u njihovom pravcu, da bi ovi potom energièno reagovali i sve ih ugurali nazad u autobus. Svima su uzeti podaci a ubrzo su im stigle i prijave. Svih èetrdeset i nešto navijaèa kažnjeni su sa po godinu dana zabrane odlaska na utakmice, iako je u incidentu uèestvovalo svega njih desetak. Zbog sliènog, banalnog incidenta i naš sagovornik je bio udaljen sa tribina, ali na dve godine. Prvo mu je zabranu ulaska na Amsterdam Arenu izrekao klub, a tek nakon pet meseci i fudbalski savez tako da je Imre morao da odsustvuje sa tribina skoro pune dve i po godine.

Oficijelni klub navijaèa Ajaksa zove se jednostavno Supportersclub Ajax i ima redovnih 75000 šlanova sa šlanskom kartom i uredno plaæenom godišnjom èlanarinom. Organizuju se odlasci na sva gostovanja. Svaki navijaè sam plaæa mesto u autobusu i ulaznicu za utakmicu naravno, i nije pravilo da moraš biti èlan kluba navijaèa da bi putovao sa njima. Ipak veæina F-Side momaka izbegava te autobuse pošto spiskovi putnika èesto idu na proveru u policiju koji takoðe obavezno pretresaju svaki autobus i obièno ga prate do samog stadiona.

Tinejdžeri, ali i oni stariji, iz cele Evrope odlaze (ili sanjaju da odu) u Amsterdam gde se prepuštaju èarima noænog života. Sve vrste lakih i onih drugih opijata kao i žena na izvo'lte, vrhunsko pivo i noæni klubovi samo su neki od razloga zbog kojih se Amsterdam obavezno poseæuje. Svaki bar sa nalepnicom marihuane na prozoru nudi bogat asortiman sredstava za '' raðenje ''. Uliènih dilera ima na svakom koraku, dok je i policija tu za svaki sluèaj kako bi se sve odvijalo po zakonu! Heineken pivo, koje je odnedavno pod svoj patronat uzalo i Amstel, je uz džin Jenever još jedan od zaštitnih znakova Amsterdama. Umesto ulice crvenih fenjera postoji èitav kvart. Cure svih boja, oblina, težina, od 16 do 66 godina starosti prosto vas uvlaèe u svoje male radionice gde se to struèno i na brzaka odraðuje. Naravno život u Amsterdamu se ne svodi samo na seks, drogu, noæne klubove i fudbalske huligane veæ i na pregršt prelepih graðevina, mostiæa, kanala (koje simbolizuje i crveno crna zastava sa tri bela iksa), trgova, restorana...

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/826/ajaxw.jpg/][img:df5889db23]http://img826.imageshack.us/img826/1894/ajaxw.jpg[/img:df5889db23][/URL]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:95fe5569a8][b:95fe5569a8]11. GAZZA - PAUL GASCOIGNE[/b:95fe5569a8][/size:95fe5569a8]

Problemi sa alkoholom, kilažom i povredama spreèili su jednog od najboljih engleskih "veznjaka" svih vremena da postane fudbaler broj jedan. Paul Gascoigne je tokom dvadeset godina aktivnog bavljenja fudbalom redovno punio novinske stranice, kako zbog brilijantnih partija i golova, tako i zbog èestih ispada i ekscesa na fudbalskom terenu ali i izvan njega. Tragièno je da je njegova mentalna slabost uvek izbijala u prvi plan pre fudbalskog umeæa. Dok ovo èitate Paul Gascoigne se nalazi u bolnici na severoistoku Engleske gde je primljen poèetkom januara pošto je kolabirao u svom domu. Prva dijagnoza je bila jaka upala pluæa i loša krvna slika, ali je Gazza podvrgnut nizu ispitivanja, izmeðu ostalih i testu na sidu èiji se rezultati oèekuju svaki dan.
Paul Gascoigne je roðen 27. maja 1967. godine u Gatesheadu, predgraðu Newcastlea. Još kao klinac jurcao je za loptom na terenu lokalnog nižerazrednog kluba. Bio je uvek glavni igraè u timu, ali isto tako i najveæe spadalo. Poèeo je da trenira sa Newcastleom, a 1982. godine na poziv jednog roðaka otišao je da se oproba u juniorima Ipswicha, koji je tada bio jak prvoligaš na èelu sa slavnim menadžerom Bobbyem Robsonom. Lièno je Robsonova reè presudila da se Gazza vrati u Newcastle nakon jednog juniorskog turnira, pošto nije zadovoljio njegov ukus. Ništa èudno, da baš isti taj Bobby Robson, kada je postao selektor reprenzetacije, nije pozvao Gascoignea u nacionalni tim sedam godina kasnije. Gazza se vratio u Newcastle gde je bio najbolji igraè juniorskog tima. U to vreme mlaði igraèi su nakon svakog treninga prvog tima ostajali u svlaèionici i èistili kopaèke starijih fudbalera. Tako je Gazzi "pripala èast" da glanca obuæu legendarnog Kevina Keegana. Pošto mu vršnjaci iz škole nisu verovali da baš on brine o Keeganovim kopaèkama, Gazza ih je nakon jednog treninga spakovao u torbu i poneo kuæi kako bi ih pokazao drugarima. Ispao je glavna faca u društvu i sve bi bilo ok, da sutradan Keeganove kopaèke nije zaboravio u metrou pošto je žurio da stigne u svlaèionicu pre svog idola kako niko ne bi primetio da su kopaèke iznošene iz kluba. Gazza je 1984. godine meðu prvim juniorima Newcastlea prikljuèen prvom timu. Imao je neverovatan oseæaj za prostor, lopta mu se prosto lepila za nogu i sve je govorilo da æe izrasti u velikog voðu tima. Naredne godine debitovao je na velikoj sceni u crno belom dresu protiv Queens Park Rangersa, a kao kapiten juniroskog tima osvojio je FA kup. Ipak, veæ tada njegovo ime se sve èešæe poèelo pojavljivati u novinama zbog raznih ispada i budalaština. Poèetkom 1986. godine na utakmici protiv Birmingham Citya pretukao je na sred terena protivnièkog fudbalera Hopkinsa. Naravno, dobio je crveni karton, a kada su ga novinari upitali da objasni svoje ponašanje odgovorio im je: "Morao sam malo da ga nauèim pravilima ponašanja. Nije mu ovo Birmingham." Kasnije se pokajao i javno izvinuo Hopkinsu i celokupnoj fudbalskoj javnosti, a pošto mu je to bio prvi incident, kazna suspenzije mu je ublažena. Svega par nedelja kasnije Gazza je uhapšen pošto je bio oèevidac saobraæajke a nije se zaustavio da pomogne nastradalom èoveku koji je preminuo u bolnici. Uz to nije imao ni vozaèu dozvolu. U sledeæoj sezoni Paul Gascoigne se ustalio u prvom timu, ali isto tako i na naslovnim stranicama žute štampe. Svom prijatelju Johnu Brothertonu ugovorio je sastanak sa "svojom dugogodišnjom prijateljicom". Kada je John nakon par dana izlazaka poèeo da se zabavlja sa tom devojkom doživeo je šok saznavši da je "ona" ustvari "on". Naravno Gazza je znao da mu je "prijateljica" transvestit. Ubrzo zatim usledio je još jedan crnjak u Gazzinoj režiji. Klupski saigraè Tonny Cunnigham organizovao je proslavu roðendana u jednom prestižnom noænom klubu. Gascoigne mu je kao poklon uplatio deset tretmana u solarijumu. Ništa neobièno da Tonny nije bio crnac. Iz dana provedenih u dresu Newcastlea èuvena je fotografija sa utakmice protiv Wimbledonea, na kojoj je Gazza napravio bolnu grimasu pošto ga je protivnièki igraè Vinnie Jones (vidi CKM broj 14) maznuo za muda. Nakon utakmice Gascoigne mu je u svlaèionicu poslao ružu, a za uzvrat od Vinniea je dobio èetku za ribanje WC šolje. Po završetku sezone 1987/88. Paul Gascoigne je bio najtraženiji fudbaler na ostrvu a njegov odlazak iz Newcastlea bio je gotova stvar. Menadžer "crvenih ðavola" Alex Ferguson ga je želeo u svom timu, ali je Gazza otišao u London i za velikih dva miliona funti potpisao ugovor sa Tottenhamom. "Ferguson je legenda, ali su u to vreme Spursi bili jaèi i organizovaniji klub od Uniteda, a njihov trener Terry Venables bio je najbolji trener na ostrvu. Svakom igraèu je bio san da ga on trenira. Kasnije sam po povratku iz Italije na ostrvo, ponovo mogao da potpišem za Manchester United, ali se pojavila ponuda Glasgow Rangersa koju nisam mogao da odbijem", objasnio je u svojoj autobiografiji Gascoigne. Iste jeseni debitovao je i u dresu reprenzetacije u meèu protiv Danske. Forma mu je bila u usponu, a sa Tottenhamom je uspeo da osvoji prvi veliki trofej. U finalu FA kupa 1991. godine Gazza je podigao pobednièki pehar nakon pobede nad Nottingham Forestom, iako je teren napustio ranije zbog povrede. Na zagrevanju pred jednu utakmicu navijaè Tottenhama ga je pitao da mu posle utakmice pokloni dres. Gascoigne je bez razmišljanja skinuo dres sa sebe i odmah mu ga dao. Trener se našao u èudu pošto mu je glavni igraè ostao bez dresa samo dva minuta pre poèetka meèa. Najbrža varijanta da se doðe do novog Gazzinog dresa bila je da se isti pozajmi iz klupskog šopa. Reprenzetacija Engleske je bila nadomak velikog uspeha na svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine, ali je u polufinalu poražena od Nemaca. Gascoigne je kupio naciju suzama, a odmah po završetku prvenstva na adresu Tottenhama stigla je ponuda rimskog Lazia. Odlazak u Rim je prolongiran pošto se Gazza prvi put u karijeri suoèio sa ozbiljnom povredom, prelomom noge. Paul Gascoigne je u leto 1992. ipak potpisao za Lazio za sumu od pet i po miliona funti. Po dolasku na rimski aerodrom èekala ga je èitava svita novinara, a on je osim prvog intervjua uspeo da mazne stjuardesu za zadnjicu. Debitovao je u Laziovom dresu u prijateljskoj utakmici protiv svog bivšeg kluba iz Londona. Postigao je vodeæi gol u pobedi Lazia od 3-0 i u 66. minutu napustio teren uz ovacije sa tribina. Bila je to najava njegovog velikog povratka nakon šesnaest meseci odsustvovanja sa terena zbog povrede. Gazza je postao miljenik najvatrenijih Laziovih navijaèa a èesto je odlazio i na navijaèke sastanke. Na jednom takvom sastanku uoèi derbija protiv Rome, sam je napravio zastavu na kojoj je pisalo "C'mon guys". Ta zastava danas ukrašava zid Laziove prodavnice suvenira. Ipak Gazza je u Rimu imao više problema nego što je iko oèekivao, a zbog brojnih povreda za tri sezone odigrao je samo èetrdesetak utakmica. 1993. godina bila je kobna. Prvo je jednoj novinarskoj ekipi podrignuo u mikrofon pred kamerama, za šta je kažnjen od strane kluba sa 9.000 funti. Svega par dana kasnije udario je jednog paparaca koji je pokušao da ga uslika dok se španskim trgom šetao sa buduæom suprugom Sheryl. Priveden je u policiju, ali je na urgiranje èelnika kluba ubrzo pušten. Sukobi sa italijanskim novinarima nastavljeni su veæ iduæeg meseca kada je Gascoigne prebio dvojicu u jednom baru u centru Rima. Ponovo je imao problema sa polcijom, ali je dobio uslovnu kaznu. U martu 1993. njegov saigraè, tada još omladinac Alessandro Nesta, slomio mu je nogu na treningu. Usledila je nova duža pauza za Gazzu, koji je po oporavku odigrao još jednu polusezonu za Lazio kada je odluèio da se vrati nazad na ostrvo. 1995. godine potpisao je ugovor sa škotskim Rangersom za koji æe veoma uspešno igrati pune tri sezone. Iste godine se i venèao sa dugogodišnjom devojkom, manekenkom Sheryl i mnogi su mislili da se Gazza konaèno smirio. Sa svojim novim timom osvojio je dve titule i potpuno spreman doèekao evropsko prvenstvo koje se održavalo baš u Engleskoj. U junu 1996. na utakmici protiv Škotske Gascoigne je postigao fenomenalan gol, koji je kasnije proglašen najlepšim golom u istoriji Wembley stadiona. Tokom evropskog prvenstva, Gazza je ponovo dospeo na naslovne strane novina pošto je na utakmici protiv Španije za vreme intoniranja španske himne vezivao kopaèke, zviždao i bekeljio se. Sa saigraèem iz reprenzetacije Stuartom Pearceom, uz dozvolu selektora, otvorio je veliki koncert Sex Pistolsa u Londonu, a krajem godine proglašen je najnekulturnijim sportistom godine. Poraz od Nemaèke u polufinalu evropskog prvenstva uticao je na Gazzu veoma depresivno, i od te godine njegova karijera kreæe silaznom putanjom. Sve više je viðan pijan po pabovima i noænim klubovima. U martu 1997. iz èista mira je ošamario jednu ženu koja je prišla da se javi njegovom prijatelju, voditelju sa Sky Newsa. Incident se dogodio svega èetiri dana pošto ga je italijanski sud osudio na tri godine zatvora uslovno zbog napada na novinare iz vremena dok je igrao za Lazio. Na derbiju protiv Celtica Gazza je ponovio incident iz 1995. kada je pred navijaèima katolika imitirao sviranje frule (vidi CKM broj 9). Rangers se javno izvinuo Celticu zbog "nepromišljenog i bednog" gesta svog igraèa kojeg je kaznio sa oduzimanjem jedne nedeljne plate. Iste godine Sheryl podnosi papire za razvod braka pošto ju je muž prebio pred brojnim svedocima tokom snimanja fotografija za neku reklamu. U maju 1998. Paul Gascoigne je odigrao poslednju utakmicu u dresu reprenzetacije. Selektor Glen Hoddle je nameravao da ga pozove na pripreme za svetsko prvenstvo u Francuskoj par meseci kasnije, ali je samo dan pre objavljivanja spiska reprenzetativaca u novinama izašla Gazzina slika kako u gluvo doba noæi mrtav pijan jede kebab u nekom restoranu u Londonu, što je Hoddleu bilo dovoljno da definitivno digne ruke od njega.
Gascoigne je napustio Škotsku i potpisao za Middlesbrough, ali je jesenji deo sezone više proveo na klinici za odvikavanje od alkohola nego na terenu. Iz perioda u dresu Boroa najviše æe se pamtiti Gazzina dva ispada. Prvo je uspeo da slupa klupski autobus, pošto je seo umesto vozaèa za volan, nagazio na gas i zakucao bus u zid stadiona, da bi nakon par nedelja posle treninga uleteo potpuno go u klupski restoran da poruèi klopu. Taènije, imao je na sebi samo štucne. Na meèu protiv Aston Ville slomio je ruku, da bi se potom preselio u Everton, ali je i tamo za dve sezone odigrao svega èetrdesetak utakmica. 2002. godine pojavio se u ulozi struènog konsultanta ITV-a, komentarišuæi meèeve sa svetskog prvenstva. Kratko je nosio dres drugoligaša Burnleya, a zatim je potpisao ugovor sa jednim kineskim drugoligašem. Iz Azije je, zbog epidemije sarsa, pobegao nakon odigrane svega èetiri utakmice. Prošle godine prihvatio je posao igraèa/menadžera engleskog èetvrtoligaša Boston Uniteda, ali je na fudbalskom terenu poslednji put viðen u septembru mesecu. Od tada, zbog viška kilograma i lošeg zdravstvenog stanja, više ne igra fudbal. Iako Paul Gascoigne zvanièno nije rekao zbogom fudbalu, malo je onih koji veruju da tridesetsedmogodišnji fudbaler, kada i ako izaðe iz bolnice, može da se vrati na teren.

Dok je zbog povrede odsustvovao sa terena tokom 1991. na pitanje jedne novinarke koje je nacionalnosti, Gazza je odgovorio: "Church Of England".

Pun sat nakon završetka jedne utakmice koju je Engleska igrala na Wembleyu, Paul Gascoigne je viðen u pabu nedaleko od stadiona kako blatnjav i u kompletnoj opremi sa drugarima i ostalim navijaèima pije pivo.

Na jednom treningu reprenzetacije tadašnji selektor Bobby Robson mu je rekao da je "lud k'o èetka". Gazza se na sutrašnjem treningu pojavio sa èetkom zadenutom u štucnu.

Gascoigne je voleo da komunicira sa sudijama na terenu, a èesto je znao i da se našali na njihov raèun. Dok je igrao za Rangers, na utakmici protiv Hiberniana, sudiji su ispali kartoni iz džepa. Gazza ih je podigao i pokazao sudiji crveni karton. Drugom prilikom jedan sudija je visoko podigao ruku signalizirajuæi faul. Gazza mu je pritrèao i pomirisao ga ispod pazuha.

"U drugom poluvremenu izgledao je kao pinta Guiness piva koja trèkara po terenu", izjavio je Gascoigne za Paul Incea, (saigraèa iz reprenzetacije, inaèe crnca) koji je zbog povrede drugo poluvreme meèa protiv Italije 1998. igrao sa zavojem na glavi.

Kada su ga norveški novinari pred važnu utakmicu dve reprenzetacije upitali da uputi poruku protivniku, Gazza je odgovio kratko: "Fuck Off Norway!"

Lokalnom klubu iz kraja u kojem je roðen, Gatesheadu poklonio je 2001. godine desethiljada funti i javno apelovao preko medija da se klubu pomogne kako bi se izbavio iz dugova i spasao bankrota.

Kada je potpisao za Everton, u leto 2002. gazda najelitnijeg lokalnog noænog kluba, inaèe navijaè Evertona, zabranio mu je ulazak pošto nije želeo da Gazza svoju snagu troši u njegovom klubu umesto na terenu.

Tokom turneje Engleske reprenzetacije na Novom Zelandu, Gascoigne se šokirao kada mu je u hotelu za doruèak poslužen obrok bez slanine: "Zar je moguæe da pored ovoliko stoke vi nemate jebenu slaninu!?", ljutito je pitao konobara.

Za vreme utakmice mladih selekcija Moldavije i Engleske Gazza je na tribinama iskoristio nepažnju Paul Incea i svukao mu gaæe. Sve sutrašnje novine objavile su sliku obnažene Inceove zadnjice.


[b:95fe5569a8]KARIJERA

Newcastle United 1984-1988. 107 nastupa, 25 golova
Tottenham Hotspur 1988-1992. 112 nastupa, 33 gola
Lazio 1992-1995. 47 nastupa, 6 golova
Glasgow Rangers 1995-1998. 104 nastupa, 39 golova
Middlesbrough 1998-2000. 48 nastupa, 4 gola
Everton 2000-2002. 38 nastupa, 1 gol
Burnley 2002. 6 nastupa
Gansu Tianma 2003. 4 nastupa, 2 gola
Boston United 2004. 5 nastupa
reprenzetacija Engleske 1988-1998. 57 nastupa, 10 golova[/b:95fe5569a8]

[b:95fe5569a8](by Igor Todoroviæ)[/b:95fe5569a8]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/706/paulgascoigne.jpg/][img:95fe5569a8]http://img706.imageshack.us/img706/3964/paulgascoigne.jpg[/img:95fe5569a8][/URL]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

Hoce biti nekih novijih tekstova? Mislim, ok je ovo, ali ovo su sve stari tekstovi i voleo bih da procitam nesto novo.
Loyalist
Grobar Junior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 82
Pridružio se: Uto Okt 07, 2008 3:23 pm

[quote:450ae43297="Abra"][size=18:450ae43297]Najveæe fudbalske nesreæe[/size:450ae43297]

Više od 70 osoba poginulo je u neredima koji su izbili nakon fudbalske utakmice izmeðu Al Masrija i Al Ahlija u egipatskom gradu Port Saidu.[/quote:450ae43297]

A ovo je epilog.

Za "egipatski Hejsel" 21 osobi smrtna kazna
Egipatski sud izrekao je smrtnu kaznu 21 osobi optuženoj za uèešæe u nasilju na fudbalskoj utakmici u kojoj je prošle godine život izgubilo 74 ljudi.
Sudija je saopštio da se 21 osobi izrièe smrtna kazna zbog uèešæa u nasilju na meèu egipatskih klubova Al Masri i Al Ahli, odigrane poèetkom februara prošle godine, na kojoj je nastradalo 74 osobe.
Tokom izricanja presude, koju je prenosila egipatska televizija, sudija je najavio i da æe odluka o preostalih 52 optužena lica biti poznata 9. marta, preneo je AP.
Meðu optuženima je i devet pripadnika obezbeðenja.
Odluka o osuðenima na smrt æe, u skladu sa egipatskim zakonom, biti prosleðena Velikom muftiji koji treba da je odobri.
Roðaci osuðenih na smrt pokušali su, nekoliko minuta posle izricanja presude, da provale u zatvor gde su oni smešteni.
Meè Al Masrija i Al Ahlija, na kojoj su dogodila tragedija, smatra se jednim od najnasilinijih sportskih dogaðaja u poslednjih 15 godina.

Preko 70 mrtvih u egipatskom "Hejselu" (FOTO)
http://www.mondo.rs/s232677/Sport/Fudbal/EGIPAT-_Na_stadionu_40_poginulih.html
John Kramer
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 266
Pridružio se: Pon Okt 11, 2010 4:17 pm

[size=18:4f05500904][b:4f05500904]12. ISTORIJAT FANZINA[/b:4f05500904][/size:4f05500904]

Zaceci “alternativne” literature, vezane za muziku i sport, datiraju iz sedamdestih godina proslog veka, kada se u Velikoj Britaniji pojavljuju nezavisna ( Do It Yourself ) izdanja, popularno nazvani "fanzini". Najcesce su to bili rucno izradjene, amaterske publikacije, u kojima su fanovi objavljivali svoje impresije.
Velikoj popularnosti fanzina, najvise je doprinela pojava "punka".
1976. godine, John Holmstrom i Gen Dudd, objavili su prvi broj [b:4f05500904]"Punk Magazine"[/b:4f05500904], fanzina koji se bavio njujorskom underground scenom i koji je doprineo da se pojam punka, munjevitom brzinom prosiri po citavom svetu.
Iste godine, u Velikoj Britaniji, pojavio se [b:4f05500904]"Sniffin' Glue"[/b:4f05500904], kojeg mnogi smatraju najznacajnijim fanzinom na britanskoj muzickoj sceni. Usledila je zatim prava lavina izdanja, medju kojima su se izdvajali [b:4f05500904]"Maximum Rock 'N" Roll" i "Flipside"[/b:4f05500904].

Kako je na "ostrvu" muzika, usko povezana sa fudbalom i navijacima, ne cudi da je, jedan broj fanzina donosio vesti sa obe scene.
Jedan od prvih magazina koji je pisao o obe strasti, bio je [b:4f05500904]"Snipe"[/b:4f05500904], ali su prvi pravi fudbalski magazini bili [b:4f05500904]"When Saturday Comes"[/b:4f05500904] i [b:4f05500904]"Off The Ball"[/b:4f05500904], koji su poceli da izlaze u isto vreme. Zanimljivo je da je prvi broj [b:4f05500904]"When Saturday Comes"[/b:4f05500904], deljen uz drugi broj [b:4f05500904]"Snipe"[/b:4f05500904]. Pred kraj 1985. godine na "ostrvu" je bilo preko sto nezavisnih izdanja fudbalskih magazina.
[b:4f05500904]"When Saturday Comes"[/b:4f05500904] je vrlo brzo stekao veliku popularnost i prerastao u jedan od najcitanijih fudbalskih magazina u Velikoj Britaniji.
Za razliku od [b:4f05500904]“WSC”[/b:4f05500904], koji je na svojim stranicama uglavnom objavljivao fudbalske teme, [b:4f05500904]“Off The Ball”[/b:4f05500904] se nije ustrucavao da objavi fotografije navijackih nereda, liste uhapsenih navijaca i tekstove o incidentima, i bio je u pravom smislu reci, glasnik onih koji vole da se potuku.

Ekstremniji deo navijaca sa ostrva, u nekoliko navrata, pokretao je svoja izdanja, a poslednji primer bio je fanzin [b:4f05500904]”Ultra”[/b:4f05500904] koji je posle petog broja zabranjen.

Italijanski navijaci vaze za najorganizovanije u Evropi, a glasnik svih "tifoza" je magazin [b:4f05500904]"Supertifo"[/b:4f05500904], koji preko dvadeset godina izdaje grupa navijaca - novinara.
Sa sigurnoscu se moze reci da je tek sa izlaskom [b:4f05500904]"Supertifa"[/b:4f05500904], doslo do pravog navijackog buma na Apeninskom poluostrvu. Od 1987. godine pa do danas, casopis je znatno izmenio i usavrsio svoj izgled, ali je osnovna koncepcija ostala uglavnom ista. Osnovne rubrike casopisa su vesti, reportaze, navijacka posta i oglasi. Magazin se izdaje svake dve nedelje, a moze se naci na kioscima u svim gradovima u Italiji.
[b:4f05500904]"Supertifo"[/b:4f05500904] sa pravom nosi epitet najboljeg navijackog casopisa u Evropi, bez obzira sto je poslednjih godina primetan pad kvaliteta i komercijalizacija citavog projekta.
Od novembra 1997. godine, na jugu Italije, u gradu Salernu, stampa se jos jedan "ultra" casopisa - [b:4f05500904]"Fan's Magazine"[/b:4f05500904]. Casopis je slicnog sadrzaja kao i Supertifo i jedina razlika je sto je u Fan's Magazinu akcenat bacen na fotografije.
Treba spomenuti i pokusaje konkurentskih casopisa [b:4f05500904]"Hooligans"[/b:4f05500904], [b:4f05500904]"Ultra"[/b:4f05500904] i [b:4f05500904]"Planeta Tifo"[/b:4f05500904], koji su vrlo brzo doziveli krah.

U zemlji toreadora, petnaestak godina, izlazio je specijalizovani navijacki casopis [b:4f05500904]"Super Hincha"[/b:4f05500904].
Prvi broj [b:4f05500904]"Super Hinche"[/b:4f05500904] izasao je daleke 1993. godine i predstavljao je pravu revoluciju na spanskoj "ultra" sceni. Koncepcija casopisa od prvog broja bila je nepromenjena, i zasnivala se na fotografijama. Zamerka se mogla uputiti na veliki broj reklama i povrsno obradjene tekstove.
Konkurenciju je imao u caopisu [b:4f05500904]"El Jogador"[/b:4f05500904] koji je prvih nekoliko brojeva bio stampan u zanimljivom formatu, velicine razglednice. Vrlo brzo je presao na standardni format, ali nije izdrzao konkurenciju i prestao je sa izlazenjem.

Na krajnjem zapadu kontinenta, u Portugalskoj prestonici Lisabonu, pocetkom '93. godine pojavljuje se fanzin [b:4f05500904]"Fanaticos"[/b:4f05500904]. Posle svega nekoliko brojeva fanzin prestaje sa izlazenjem, da bi ga nasledio [b:4f05500904]"Super Ultra"[/b:4f05500904]. Casopis je stampan u skromnom tirazu od 1000 primeraka, ali je izvrsio snazan uticaj na navijacku scenu u Portugaliji.
Pocetkom '96 godine, ista ekipa ljudi koja je uredjivala fanzin [b:4f05500904]"Fanaticos"[/b:4f05500904] pocinje sa izdavanjem casopisa [b:4f05500904]"Ultra,...um modo de vida!"[/b:4f05500904], ali usled malog trzista i konkurencije ne opstaje na trzistu.
Nekoliko godina kasnije pojavljuje se novi casopis [b:4f05500904]"Ultras Magazine"[/b:4f05500904] koji posle nekoliko brojeva menja naziv u [b:4f05500904]"Adeptos"[/b:4f05500904] a koji i danas izvestava o desavanjima na tribinama u Portugalu.

Francusku "ultra" scenu, nekoliko godina predstavljao je casopis [b:4f05500904]"SUP MAG"[/b:4f05500904]. Casopis se od ostalih navijackih izdanja iz tog vremena, razlikovao po formatu, ali i po jasnoj i dobro osmisljenoj koncepciji. Pored navijackih, u casopis su se mogli naci zanimljivi tekstovi i iz drugih oblasti subkulturnog zivota mladih (muzika, film, grafiti,). Ostalo je nejasno, zasto je magazin, koji je iz broja u broj bivao sve bolji, iznenada prestao sa izlazenjem.

Naslednik ovog casopisa bio je [b:4f05500904]"Authentik Ultras"[/b:4f05500904] ali je u svim elementima zaostajao za prethodnim izdanjem.
Navijacku scenu u Francuskoj potom su predstavljali [b:4f05500904]”Culture Tribunes”[/b:4f05500904], [b:4f05500904]”Generation Ultras"[/b:4f05500904].

Nemacki navijacki glasnik [b:4f05500904]"Match Live"[/b:4f05500904] u vreme kada se pojavio predstavljao je prijatno iznenadjenje za sve ultrase u Evropi. Pored dobrih tekstova i fotografija odlikovao se i odlicnim grafickim izgledom. Prethodio mu je [b:4f05500904]"Fan Tref"[/b:4f05500904] koji je vrlo brzo prestao da se objavljuje iz nepoznatih razloga.
Trenutno se u Nemackoj stampa nekoliko magazina, od kojih su bez sumnje najznacajniji [b:4f05500904]”Erlebnis Fussball”[/b:4f05500904] i [b:4f05500904]”Blickfang Ultra"[/b:4f05500904]. Zanimljiv je i casopis [b:4f05500904]”Der Grenzganger”[/b:4f05500904], koji objavljuje vesti i fotografije sa tribina juznoamerickih stadiona.

U zemlji gulasa, tacnije u njenoj prestonici Budimpesti, nekoliko godina je publikovan casopis solidnog kvaliteta pod imenom [b:4f05500904]"3 Felido"[/b:4f05500904] (trece poluvreme). Pocetni period izlazenja, obelezen je slabijim kvalitetom, ali je posle par godina prerastao u jedan od ozbiljnijih navijackih magazina. Odlikovao se odlicnim reportazama i interesantnim ocenjivanjem navijackih grupa u Madjarskoj.

Grcki "ultrasi" su dugo godina za komunikaciju koristili iskljucivo rubrike u casopisima svojih klubova, posto je rec saradnja u navijackoj terminologiji bila nezamisliva. Bez obzira na jak antagonizam medju grupama, krace vreme nadjen je zajednicki imenitelj u obliku dva casopisa - [b:4f05500904]"Eternal Fans" i "Ultra Support"[/b:4f05500904].

Jedna od zanimljivijih prica vezana je za "ultra" scenu u bivsoj Jugoslaviji. Nekoliko godina pre raspada zemlje, pojavio se magazin [b:4f05500904]"Cao Tifo"[/b:4f05500904], koji je uneo pravu revoluciju medju fanove. Navijacke grupe dobile su priliku da na stranicama tog magazina iskazu svoje stavove, a casopis se prodavao u velikom tirazu.
Po raspadu zemlje, sve novoformirane drzave dobile su svoje navijacke casopise.

U Hrvatskoj su dugo vremena izlazila dva navijacka casopisa - [b:4f05500904]"Tifo Magazin" i "Navijacka Tribina"[/b:4f05500904].
Prvi je imao izrazenu opozicionu orjentaciju, posto su ga uredjivali navijaci Dinama, koji su u to vreme vodili "rat" sa tadasnjim predsednikom drzave. Osnovni razlog takvog njihovog stava, bio je promena imena Dinamo (u Kroacija), od strane vladajuceg rezima, na cijem se celu nalazio Franjo Tudjman.
Drugi casopis koji se bavio tifo pokretom bio je [b:4f05500904]"Navijacka Tribina"[/b:4f05500904]. Karakteristika ovog izdanja bilo je favorizovanje marginalnih navijackih grupa, nedostatak ideja i izrazit nacionalisticki ton u tekstovima.
Oba casopisa odlikovala su se dobrim grafickim dizajnom i fotografijama.

U Sloveniji je krace vreme objavljivan casopis [b:4f05500904]"Ultra"[/b:4f05500904], a u Makedoniji su stampani[b:4f05500904] "Mak Tifo" i "Haos"[/b:4f05500904], dok je u Bosni i Herecegovini, krace vreme izlazio casopis [b:4f05500904]"Ultras Magazine"[/b:4f05500904].

Navijacku scenu u Srbiji predstavljao je fanzin [b:4f05500904]"KOP"[/b:4f05500904]. Zahvaljujuci dobrim tekstovima i fotografijama, pozitivno je uticao na citav navijacki pokret, i vrlo brzo je prerastao u ozbiljan magazin, ali je pocetak Nato agresije i nedostatak finansijskih sredstava doprineo njegovom preranom gasenju.
Nekoliko godina kasnije, mladja generacija srpskih "ultrasa" pokrece novi casopis pod nazivom [b:4f05500904]"Srpski Navijac"[/b:4f05500904]. Casopis je izlazio svaka tri meseca, a redakciju su cinili clanovi nekoliko "manjih" navijackih grupa iz Srbije. Od 2007. godine, uporedo sa [b:4f05500904]"SN"[/b:4f05500904], izlazio je jos jedan navijacki casopis, zanimljivog naziva [b:4f05500904]"NIN" (Navijacke informativne novine)[/b:4f05500904]. Interesantno je da je NIN pored cetrnaest stampanih brojeva, objavio i jedno internet izdanje. Oba casopisa skoro istovremeno su se ugasila, a kao i u prethodnim slucajevima, osnovni problem bile su finansije.

Za pohvalu je i trud rumunskih ultrasa, koji su imali dva izdanja - [b:4f05500904]”Suporter” i "Revista Ultra"[/b:4f05500904]. Prethodio im je magazin [b:4f05500904]”Romanian Ultras”[/b:4f05500904] koji je publikovan u sezoni 2003/04.

Od casopisa koji su ostavili traga u navijackom svetu, a dolazili su iz zemalja u kojima se "ultra" pokret pojavio kasnije, mogli bi se izdvojiti [b:4f05500904]"Supporters"[/b:4f05500904] koji se izdavao u Svajcarskoj , slovacki [b:4f05500904]"Mentalita"[/b:4f05500904] i [b:4f05500904]"Tifo Support"[/b:4f05500904] koji je stampan u Svedskoj.

Verovatno najozbiljni projekat u navijackom svetu vezan za novinarstvo, vezan je za Rusiju. Grupa istomisljenika, potpomognuta kapitalom jedne banke, sredinom 2007. godine, pokrenula je casopis [b:4f05500904]"Ultras Life Magazine"[/b:4f05500904]. Iako osporavan od ekstremnijeg dela navijaca, znatno je uticao na desavanja na tribinama ruskih stadiona. Stampan je u velikom tirazu, a kuriozitet je da je jedanasti broj objavljen na 196 stranica.

Vredni spomena su i ceski [b:4f05500904]”Footbal Factory’”[/b:4f05500904], i poljski faznin [b:4f05500904]”Szalikowcy”[/b:4f05500904], koji je prokrcio put jednom od trenutno najkompletnijih navijackih casopisa u Evropi, [b:4f05500904]”To My Kibice”[/b:4f05500904]. Prosireno evropsko izdanje zove se [b:4f05500904]”To My Kibice +”[/b:4f05500904].
Nedavno su oba izdanja dobili konkurenciju u odlicnom, takodje poljskom casopisu [b:4f05500904]"Saturday's Heroes"[/b:4f05500904]. Zanimljiv detalj je da se casopis objavljuje na engleskom jeziku.

Stampa polako ali sigurno gubi trku sa savremenim vidovima komunikacije, a tirazi novina i magazina, cak i onih najpoznatijih i najvecih, svakodnevno beleze lagani pad. Svaki magazin koji danas drzi do svog ugleda, ima svoje veb (www) izdanje i samo je pitanje vremena kada ce se novinarstvo, konacno skrasiti samo u virtuelnom svetu.
Za utehu, dok se to konacno ne desi, ostaje nam da prelistavamo stara izdanja i zeljno iscekujemo nove projekte, preostalih ”zinemakera”.
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

Naslovna strana ruskog fanzina "Ultras Life Magazine"

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/405/rusij.jpg/]Slika[/URL]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

Uskoro ceo skeniran fanzin To My Kibice broj 134

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/29/tmk134.jpg/]Slika[/URL]

Reportaze sa utakmica:
Pogoñ Szczecin-Legia Warszawa,
Lechia Gdañsk-Lech Poznañ,
Piast Gliwice-Widzew £ódŸ,
Zag³êbie Lubin-Legia Warszawa,
Banik Ostrava-GKS Katowice,
Zag³êbie Sosnowiec-ROW Rybnik,
Zag³êbie Sosnowiec-Raków Czêstochowa,
Zag³êbie Sosnowiec-GKS Katowice (hokej),
Stal Rzeszów-Radomiak Radom,
Gwardia Koszalin-Gryf S³upsk,
Beskid Andrychów-Hutnik Kraków,
Wis³a Sandomierz-Beskid Andrychów,
Odra Wodzis³aw-BKS Bielsko Bia³a,
KSZO Ostrowiec-Pogoñ Staszów,
Warmia Grajewo-£KS £om¿a,
Górnik Konin-Ostrovia Ostrów,
Góral ¯ywiec-GTS Bojszowy,
Walcownia Czechowice Dziedzice-Góral ¯ywiec,
Nysa Zgorzelec-Œl¹sk Wroc³aw.
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[quote:355ac02517]Navijacku scenu u Srbiji predstavljao je fanzin "KOP". Zahvaljujuci dobrim tekstovima i fotografijama, pozitivno je uticao na citav navijacki pokret, i vrlo brzo je prerastao u ozbiljan magazin, ali je pocetak Nato agresije i nedostatak finansijskih sredstava doprineo njegovom preranom gasenju.[/quote:355ac02517]

Kad budem uhvatio malo vise vremena skeniracu svoje KOP fanzine i okacicu ih u ovoj temi. Ukupno ih ima 13, ja imam 9, 10. Za ostale cemo morati da se snadjemo nekako.
Do tada samo mali teaser :)

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/22/kop1e.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/51/kop2e.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/339/kop3.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/803/kop4.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/823/kop5.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/189/kop6.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/825/kop7.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/651/kop8.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/132/kop9.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/541/kop10.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/35/kop11.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/801/kop12.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/571/kop13.jpg/]Slika[/URL]
FOTO TIFO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 622
Pridružio se: Čet Feb 26, 2009 2:02 pm

[size=18:b96a80fbde][b:b96a80fbde]13. NAVIJAÈKA LITERATURA[/b:b96a80fbde][/size:b96a80fbde]

Nedavno smo mogli proèitati statistièke podatke o tome koja evropska nacija troši najviše novca za kupovinu knjiga. Naravno, to su (baš èudno) Englezi, kojima visoki životni standard dozvoljava da na najrazlièitiju literaturu izdvajaju znatne sume novca. Da bi se dokopali primerka omiljene knjige jednostavno ne pitaju ‚‚šta košta‚‚ To objašnjava i beskrajne redove ispred knjižara kada pisci na promocijama potpisuju svoja tek objavljena dela. U ovaj ogromni krug èitalaèke publike svakako moramo svrstati i veæinu engleske nacije – navijaèe, koji su meðu tolikim izborom šarenolikog štiva pronašli svoje najomiljenije, sasvim novi žanr – ‚‚navijaèke‚‚ Tako smo ih mi krstili, pošto definitivno ne spadaju u sportski fah u kojem se nalaze u knjižarama. To su uglavnom romani primamljivih naslova, koji vešto upliæu svakog ljubitelja fudbala u pikantne prièe o herojima sa tribina, za koje se sentimentalno veže svaki èitalac, potajno priželjkujuæi da je i sam deo toga.
Prva meðu ovakvim knjigama bila je ‚‚ Steaming In – Journal Of A Football Fan ‚‚ autora Colina Warda, koja je izašla u najgore vreme za navijaèe na ostrvu, krajem osamdesetih, dok su britanski klubovi još uvek bili pod suspenzijom igranja u Evropi. Ipak ova knjiga poprima simpatije javnosti i danas je nezamislivo sresti Engleza navijaèa koji je nema u kuænoj biblioteci ili je bar nije proèitao. Posle velikog uspeha ovog debitanta naslovi se reðaju jedan za drugim i dostižu tiraže popularnih bestselera. Trenutno u Engleskoj gotovo da ne postoji huliganska ekipa bez svog ‚‚ biografa ‚‚ koji se zdušno potrudio da zabeleži najinteresantnije momente navijaèkog života. Ove nazovimo ih ‚‚stadionsko-akcione‚‚ knjige imale su i svoju preteèu u fanzinima koji su bili prva glasila navijaèa. Još treba dodati i to da je pre ‚‚Steaming In-a‚‚ objavljeno nekoliko knjiga koje su pisali socijolozi i novinari baveæi se pri tom više problematikom same pojave fudbalskih huligana što se uglavnom svodi(lo) na presipanje iz šupljeg u prazno!

[b:b96a80fbde]FANZINI[/b:b96a80fbde]

Poèetak fanzinaštva vezuje se za pojavu punka naravno. ‚‚Sniffin' Glue‚‚ je beležio deševanja na sceni tokom 1976. i 77. godine. Pisan je uliènim reènikom, pola pisaæom mašinom pola u rukopisu, ružnog dizajna i bio je poprilièno skup. Ipak, bio je prvi i u to vreme jedini izvor informacija za punkse tako da mu je vrednost bila neprocenjiva. Kada su ubrzo i veliki muzièki magazini poèeili da odvajaju prostor punk muzici ‚‚Sniffin' Glue‚‚ je, na vrhuncu slave, prestao da izlazi. Pojavilo se tu još nekoliko sliènih pisanija ali su to sve bile samo blede kopije ‚‚Duvanja Lepka‚‚
Prvi fudbalski fanzini pojavili su se polovinom osamdesetih godina. Kao pionire izdvajamo ‚‚Snipe‚‚(izlazio 1984.), ‚‚When Saturday Comes‚‚(izlazi i danas redovno jednom meseèno uveliko kao visokotiražni magazin) , ‚‚Off The Ball‚‚ i ‚‚Foul‚‚ U fudbaslkoj sezoni 1985/86. došlo je do prave poplave navijaèkih nezavisnih fanzina. Izlazilo ih je preko sto i svaki je bio usko vezani za jedan odreðeni klub. Dok su se muzièki fanzini vrlo teško prodavali i distribuirali, pošto je publika uglavnom bila zavidna i škrta pa su 50 penija radije odvajali za još jednu pintu nego da proèitaju o nekom koncertu kojem su i sami prisustvovali, sa fudbalskim fanzinima nije bilo problema. U njima je pisalo sve ono što nije moglo da se proèita u oficijalnim magazinima, programima, novinama. U poèetku su se i sami urednici izlagali opasnosti pišuæi protiv lošeg poteza uprave kluba, policije, nekog fudbalera, visokih cena ulaznica ili slaveæi pobedu u tuèi sa protivnièkim navijaèima. To su pravi fanovi poštovali i tako se otimali da doðu do svog primerka omiljene literature.
Pošto su novinski stubci u to vreme bili puni naslova i èlanaka koji su o navijaèima govorili samo najgore poredeæi ih sve sa huliganima, fanzini su predstavljali jedini izvor prave, istinite informacije. Urednici fanzina su uglavom bili najverniji fudbalski fanatici, kojima je na prvom i jedinom mestu bio uspeh kluba i koji su umeli da svu problematiku sa tribina prenesu na papir. Prvi broj Sheffield Unitedovog ‚‚Flashing Blade‚‚ fanzina bio je strogo prekoren i od strane uprave kluba kao i lokalnih medija, zbog oštrog jezika. Meðu prvima fanzine su poèeli da rade navijaèi malih klubova: Leyton Orienta, Notts Countya, Bradford Citya... Danas ih ima na hiljade. Gotovo je nezamislivo da postoji klub (i u najnižim ligama) na ostrvu bez bar jednog nezavisnog navijaèkog èasopisa, dok vodeæi timovi Premijer lige imaju i po desetak razlièitih od koji su mnogi veæ blizu dvestotog broja!
Huligani su takoðe u nekoliko navrata pokretali svoje fanzine ali je i poslednji takav ‚‚Ultra‚‚ (urednici uglavnom navijaèi Chelsea) ugašen intervencijom policije 1999. godine nakon petog broja. Da i naši navijaèi prate engleske i svetske trendove najbolje govore primeri iz druge polovine devedestih kada je i na našoj navijaèkoj sceni postojalo nekoliko odliènih fanzina. Prvi su se oglasili Grobari svojim ‚‚Daj Golom‚‚ koji je izlazio u periodu izmeðu novembra 1995. i septembra 1997. godine (objavljeno šest brojeva). Par godina kasnije ista ekipa ljudi pokrenula je novi fanzin nazvan jednostavno ‚‚Mi smo Grobari‚‚ koji je ipak trajao kratko. U isto vreme i Delije su objavile par brojeva fanzina ‚‚Pune tribine...‚‚ navijaèi kragujevaèkog Radnièkog ‚‚Talas‚‚ Partizanovci iz Mladenovca su imali svoj ‚‚Fan‚‚... Ipak najèitanija novina meðu fudbalskim navijaèima kod nas bio je fenomenalni fanzin ‚‚Kop‚‚ koji je imao sve i dizajn, i dobar tekst i odliène fotke ali je doživeo tu sudbinu da bombardovanje u martu '99. godine spreèi izlazak èetrnaestog broja (za dve i po godine) i da ureðivaèka ekipa potom tu stane i raziðe se. Danas je svega par fanzina prisutno na navijièkoj sceni. Grobarski ‚‚PUP‚‚ je nedavno izašao šesti put, a aktivni su i Vojvodinaši pripadnici Stare Garde koji objavljuju svoj, skorman ali simpatièan, ‚‚Volem Vošu‚‚
U vreme najveæeg vrhunca navijaèkog pokreta u bivšoj Jugoslaviji, krajem osamdesetih, hrvatski ‚‚Sprint‚‚ je poèeo da odvaja prostor za navijaèe, a ubrzo zatim i ‚‚Tempo‚‚ da bi magazin ‚‚Æao‚‚ pokrenuo specijalizovani magazin za navijaèe ‚‚Æao Tifo‚‚ koji je imao izuzetnu popularnost i visok tiraž. U novoj Jugoslaviji èasopis ‚‚Talas‚‚ je imao redovnu navijaèku rubriku, dok su Hrvati po osamostaljivanju prvi pokrenuli svoje ‚‚Navijaèke tribine‚‚ i ‚‚Tifo magazin‚‚ (koji veæ duže vreme ne izlaze). U Sloveniji je izlazio ‚‚Ultra‚‚ a u Makedoniji ‚‚Mak Tifo‚. U Maðarskoj duže vreme opstaje ‚‚3 Felido‚‚(u prevodu treæe poluvreme) dok je broj jedan na svetskoj navijaèkoj sceni žabasrki èasopis ‚‚Supertifo‚‚ koji je u prodaji veæ osamnaest godina i može se naæi na kioscima svakog drugog utorka. Nije ni èudo. Fudbal je u Italiji izuzetno popularan a samim tim i navijaèi. Iz utakmice u utakmicu na tribinama duž èizme izmišljaju se što nebuloznije i skuplje koreografije, pali se sva moguæa i nemoguæa pirotehnika... Postoje èak i fabrike koje se bave iskljuèivo izradom navijaèkih rekvizita i materijala. Fotografi tako imaju šta i da uslikaju. U Engleskoj toga nema tako da je teško poverovati da bi èasopis puput ‚‚Supertifa‚‚ opstao na ostrvu!


[b:b96a80fbde]KNJIGE[/b:b96a80fbde]

Iako postoje dileme koja se knjiga prva pojavila na tržištu Wardova ‚‚Steaming In‚‚ ili Bill Buffordova ‚‚Among The Thugs‚‚ svi na prvo mesto stavljaju ‚‚Zaletanje‚‚(kako je kod nas prevedena Steaming In), pošto je nju pisao Englez navijaè Arsenala, dok je Buffordov glavni junak Amerikanac, student koji se sreæe sa novom pojavom za njega - fudbalom i navijaèima.
Da je pisanje navijaèkih knjiga postalo popularno u Engleskoj danas dovoljno govori i podatak da je nekoliko autora za svega par godina objavilo po èetiri/pet knjiga i na njima zgrnuli velike pare. Tu se pre svih moraju spomenuti braæa Brimson Eddy i Dougie, navijaèi Watforda, kluba iz severozapadnog pedgraða Londona. Njih dvojica su se toliko dali na posao da su batalili sve druge obaveze, pošto su shvatili da im pisanje ide od ruke. Stariji Dougie je odmah nakon školovanja otišao u profesionalne vojnike gde provodi osamnaest godina i stièe èin poruènika, da bi 1994. godine odluèio da napusti vojsku i posveti se pisanju. navijaèkih knjiga. ‚‚Kako je moguæe da taj Dougie Brimson onda proðe kao navijaè kroz sve to što je napisao kada je veæinu života proveo u vojnim kampovima‚‚- ozbiljno se zapitao moj prijatelj Boyce, navijaè Barnsleya. Brimsona veæina pravih navijaèa na ostrvu ne uzima za ozbiljno. Mnogi junaci njegovih prièa i sami su se èudili njegovoj smelosti da iznosi u javnost sasvim pogrešne podatke i èinjenice vezane za neki dogaðaj. Mnoge tuèe koje je Brimson opisao nikada se nisu ni dogodile ili su imale sasvim obrnut ishod. Osim knjiga braæa Brimson su objavili i nekoliko video kaseta, a ovih dana je promovisan i film ‚‚It's A Casual Life‚‚
Pošto sam imao prilike da kontaktiram Dougiea Brimsona postavio sam mu par pitanja vezanih za njegov rad:
Kako si došao na ideju da napustiš vojsku i posvetiš se pisanju?
Zasitio sam se vojnièkog života. Svakog dana ista prièa. Jednog dana u pauzi snimanja nekog filma sedeo sam sa bratom u pabu i uz pivo prièao o fudbalu i navijaèima naravno. Pošto sam kraj sedamdesetih proveo na tribinama ideja da napišem knjigu o tom periodu života došla je sama. Nakon knjige ‚‚Steaming In‚‚ nije bilo sliènih koje zavreðuju pažnju, tako da smo mlaði brat Eddy i ja sve naše navijaèke doživljaje stavili na papir. Prva knjiga je bila ‚‚Everywhere We Go‚‚ koja se pojavila u prodaji pred evropsko prvenstvo 1996.
Da li si ikada imao problema sa policijom zbog svojih knjiga?
Naravno. Policija je motrila na mene sigurno punih pet godina, pošto sam ih u svim svojim knjigama kritikovao. Znam da su mi èak prisluškivali telefon i proveravali poštu. Neko može reæi da sam paranoik, ali ja sam da bih proverio svoje sumnje jednom prilikom sam sebi poslao devetnaest pisama od kojih mi je svega pet stiglo! Znam da je britanska pošta neažurna i da pisma èesto nestaju, ali to je previše. Danas spavam mnogo mirnije, pošto su me konaèno ostavili na miru.
Možeš li nam reæi koja je tvoja knjiga najprodavanija i u koliko primeraka je otišla?
Podatak o broju prodatih knjiga bih zadržao za sebe. To ostaje izmeðu mene i izdavaèa. ‚‚Barmy Army‚‚ je otišla u najviše primeraka, pa potom ‚‚The Crew‚‚. Na treæem mestu je ‚‚Everywhere We Go‚‚ èetvrtom ‚‚Capitol Punishment‚‚ i petom ‚‚England, My England‚‚ Moja poslednja knjiga ‚‚Eurotrashed‚‚ koja se pojavila u knjižarama u martu 2003. godine prodaje se iznad svih oèekivanja i veæ sada sa sigurnošæu mogu reæi da æe ubedljivo zauzeti prvo mesto.
Tvojih pet najboljih knjiga sliène tematike drugih autora?
‚‚Bovver‚‚ knjiga Chrisa Browna, pa ‚‚City Psycho's‚‚ Shuana Torduffa, ‚‚Guv'nors‚‚ Mickeya Francisa, ‚‚Cass‚‚ Cassa Pennanta i naravno ‚‚Steaming In‚‚ Colina Warda. Ovo su moji favoriti. Nedavno se u prodaji pojavila i knjiga Marka Chestera ‚‚Naughty‚‚ o kojoj sam sa raznih strana èuo samo reèi hvale, ali je ja još nisam proèitao.

‚‚Sve što ti Dougie kaže uzimaj sa rezervom‚‚ – upozorava me Boyce, èetrdesetogodišnji Jorkširac kojem je pre dve godine izreèena i treæa jednogodišnja zabrana ulaska na sve stadione na ostrvu. ‚‚Niko od pravih momaka o njemu nema lepo mišljenje. Znaš njegov dokumentarac koji je snimao za vreme svetskog prvenstva u Francuskoj? On je tu u ulozi snimatelja a ne navijaèa i viðen je kako beži za vreme nereda u Marselju. Lièno nemam ništa protiv njega, ali je èinjenica da je Brimsonu svo to pisanje navijaèkih knjiga samo naèin da zgrne što više para. Po meni najbolje do sada objavljene knjige su: naravno ‚‚Steaming In‚‚ ‚‚Scally‚‚ ‚‚Blades‚‚ ‚‚Armed For The Match‚‚ i ‚‚Bovver‚‚ U tim knjigama autori su koliko toliko rekli istinu. Posebno bih istakao ‚‚Steaming In‚‚. Osim što je bila prva takva knjiga, pisana je zanimljivim reènikom, sa dosta dobrog humora i što je najbitnije realna je! ‚‚Scally‚‚ je relativno nova knjiga. Pisac Andy Nicholls, navijaè Evertona je jedan od onih kojem je policija odmah zakucala na vrata i naredila svim lokalnim knjižarama da povuku knjigu iz prodaje, a njegov klub mu je izrekao doživotnu zabranu ulaska na stadion Goodison Park. Ova knjiga je bitna zbog toga što je Andy jedan od retkih koji priznaje da je njegova ekipa èesto bila opremljena noževima i drugim oružjem u tuèama sa protivnièkim navijaèima, što još niko do sada nije napisao, a poznato je da nisu samo Evertonovi navijaèi bili naoružani. Isto tako sviða mi se i to što piše podjednako i o pobedama i o porazima u navijaèkim okršajima. Stvarno mi je žao što se uvalio u probleme sa pandurima, ali neko uvek mora da nastrada. Lièno poznajem jednog policajca sa kojim sam par puta razmenio navijaèku literaturu. Ma i oni uživaju èitajuæi te knjige. Seæam se jedne zanimljive situacije kada smo se potukli sa navijaèima Norwicha pre petnaestak godina. Sve se odigralo na oèigled pet pandura koji su bili zaduženi da motre na nas, Barnsleyeve huligane. Znali su o nama sve. Kako se zovemo, gde radimo, izlazimo, šta jedemo...sve. Dok je tuèa trajala oni su stajali sa strane i posmatrali. Mi smo taj put izašli kao pobednici a isti ti panduri koji su nam godinama disali za vrat prišli su nam i èestitali na pobedi!‚‚ – završio je Boyce svoju prièu.
U Engleskoj kada uðete u bilo koju knjižaru i odete na sportski odeljak bar dve police zauzimaju knjige koje su pisali navijaèi. Meðu njima takoðe mora da se napravi razlika jer jedne su pisali sociolozi, druge huligani a treæe istinski ljubitelji fudbala. U ovim poslednjim veæina pisaca se takmièi u iskazivanju što veæe ljubavi prema svom klubu. Jedna od knjiga koja je prevedena i na srpski jezik i koja je obavezna lektira za svakog pravog navijaèa je ‚‚Pitch Fever‚‚ ili Stadionska groznica popularnog engleskog pisca Nicka Hornbya (‚‚About A Boy‚‚ ‚‚High Fidelity‚‚...). To je jedna veoma jednostavna i iskrena autobiografija koja na najlepši naèin opisuje kako i zašto neko postaje zaražen fudbalom. Knjiga se baš zbog toga preporuèuje i ženskom svetu koji konaèno dobija priliku da razume najveæu mušku strast.
Neophodno je pomenuti i još par zanimljivih naslova: ‚‚Stand Up If You Hate Manchester United‚‚ (neverovatno koliko je samo razloga zbog kojih je stvarno teško voleti najpopularniji ostrvski tim), ‚‚‚If You're Proud To Be A Leeds Fan‚‚ (sa sjajnom pesmicom posveæenom porodici Beckham: Posh Spice is a slapper, she wears a big fat jewel, when she's shaggin' Beckham, she thinks of Harry Kewell- koju su navijaèi Leedsa uvek pevali Beckhamu aludirajuæi na traè da mu je supruga imala kombinacije sa do ove sezone njihovim idolom Kewellom) i fenomenalna zbirka navijaèkih pesama ‚‚Dicks Out‚‚
Kod nas navijaèke knjige bar za sada ne postoje. Nick Hornbyjeva Stadionska groznica se pre par godina pojavila u svim knjižarama (prvo izdanje sa izuzetno lošim prevodom), a u nekoliko beogradskih i novosadskih prodavnica knjiga mogu se pronaæi još neki zanimljivi naslovi. Prevedene su: Colin Wardova ‚‚Steaming In‚‚ ( prvi tiraž Zaletanja je planuo, drugi samo što nije), potom Martin Kingova ‚‚Hoolifan‚‚ (kod nas Huligan) o navijaèima Chelsea. Uporedo su se pojavile ‚‚We Fear No Foe‚‚ (ili jednostavno Millwall), koju je napisao pripadnik mlaðe garde Millwallovih huligana Colin Johnson i ‚‚We Are The Famous Football Hooligans‚‚ (Mi smo èuveni fudbalski huligani) Carla Spiersa jednog od glavih likova sa Oldhama. Trenutni hit je knjiga West Ham - Ispod èekiæa ( u originalu ‚‚Cass‚‚) autora Cassa Pennanta, jednog od retkih crnaca-huligana, lidera jedne od najozloglašenijih navijaèkih bandi na ostrvu.

Engleska sportska knjižara Sportpages nedavno je sprovela anketu i objavila najnoviju listu najboljih huliganskih knjiga prema ocenema kupaca. Od ukupno 262 glasaèa njih 63 su na prvo mesto stavili ‚‚Blades Business Crew‚‚ Stevea Cowensa. Potom slede: ‚‚Soul Crew‚‚ Tonya Riversa, ‚‚Guvnors‚‚ Mickeya Francisa, ‚‚Congratulation, You Have Just Met the ICF‚‚ Cassa Pennanta i veæ spominjana ‚‚Steaming In‚‚. Trenutno najveæi hit u knjižari Sporpages je fotodnevnik ‚‚A Casual Look‚‚ koji uz prièu i slike govori o modi na engleskim stadionima u periodu od 1980. do danas.




[b:b96a80fbde]‚‚Armed For The Match‚‚ – Steven Hickmott, Colin Ward[/b:b96a80fbde]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/826/armed.jpg/][img:b96a80fbde]http://img826.imageshack.us/img826/5562/armed.jpg[/img:b96a80fbde][/URL]

Od poèetka sedamdesetih i tokom osamdesetih godina engleski huligani su izazivali nerede kako na ostrvu tako i širom Evrope. Chelsea Headhunters su bili jedna od najozloglašenijih huliganskih bandi, a njihov voða, mozak tima i organizator Steven Hicky Hickmott državni neprijatelj broj jedan. Jednog martovskog jutra 1986. policija mu je provalila u kuæu i uhapsila ga. Zajedno sa još osmoricom svojih prijatelja Hicky je izveden pred sud gde jednostavno nije imao šanse. Tako je poèela hajka na huligane širom Britanije. Ubrzo se iza brave našlo još stotine navijaèa drugih timova. Ni jedna tuèa sa protivnièkom bandom nije mogla da se meri sa okrutnošæu sudova.
Hicky je poèeo da beleži svoja seæanja sa stadiona još tokom izdržavanja zatvorske kazne ali nikada nije uspeo da objavi knjigu. Po izlasku na slobodu odluèio je da se odseli u Manilu gde je danas vlasnik jednog bara. Pozvao je svog prijatelja Colina Warda koji ga je ubrzo posetio. Hickmott je prièao a Ward beležio. Knjiga ‚‚Armed For The Match‚‚ je eksplozivna, istinita prièa o životu na tribinama i èoveku koji je rapidnom brzinom izgradio svoje ime u svetu fudbalskih huligana.


[b:b96a80fbde]‚‚Guvnors‚‚ – Michael Francis [/b:b96a80fbde]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/20/guvnors.jpg/][img:b96a80fbde]http://img20.imageshack.us/img20/1015/guvnors.jpg[/img:b96a80fbde][/URL]

Više od petnaest godina Mickey Francis i njegova braæa predvodili su huligansku ekipu Manchester Citya. Pesnice su bile njihov najbolji naèin sporazumevanja, pošto je i samo preživljavanje na ulicama zloglasnog kraja Manchestera Moss Sidea bilo prava umetnost. Ubrzo je cela Engleska èula za braæu Francis i njihovu bandu, koji su poput mnogih drugih huligana završili u zatvoru. Mickey je bio prvi navijaè koji je nakon puštanja na slobodu napisao knjigu, a kao nagradu njegov klub mu je doživotno zabranio ulazak na stadion!


[b:b96a80fbde]‚‚Blades Business Crew‚‚ – Steve Cowens[/b:b96a80fbde]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/805/bladesx.jpg/][img:b96a80fbde]http://img805.imageshack.us/img805/6015/bladesx.jpg[/img:b96a80fbde][/URL]

Oni žive u tajnom svetu nasilja. Oni zakazuju tuèe preko interneta, pejdžera, mobilnih... Oni su jedna od najaktivnijih bandi na fudbalskim stadionima – BBC,kaznena ekspedicija Sheffield Uniteda, a Steve Cowens momak iz prve ekipe. U svojoj knjizi do detalja je opisao: život jednog od viðenijih huligana, tuèe sa protivnièkim ekipama iz Londona, Manchestera, Liverpoola, Cardiffa, kao i razlog zbog kojeg je Sheffield postao zaraæeni grad.

Nakon nekoliko godina pojavio se i nastavak knjige pod imenom

[b:b96a80fbde]‚‚Blades Business Crew 2‚‚ – Steve Cowens[/b:b96a80fbde]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/29/blades2.jpg/][img:b96a80fbde]http://img29.imageshack.us/img29/4790/blades2.jpg[/img:b96a80fbde][/URL]



[b:b96a80fbde]‚‚Soul Crew‚‚ – Tony Rivers, David Jones[/b:b96a80fbde]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/221/soulcrew.jpg/][img:b96a80fbde]http://img221.imageshack.us/img221/1254/soulcrew.jpg[/img:b96a80fbde][/URL]

Tokom poslednjih desetak godina jedna huliganska ekipa redovno puni novinske stupce – Cardiff Soul Crew. Nastali su poèetkom osamdesetih, a ime su izabrali zbog ljubavi prema soul muzici. Ne postoje navijaèi koji mogu da se pohvale da su u glavnom gradu Velsa prošli kao na izletu. David Jones i Tony Rivers su bivši èlanovi Soul Crewa koji su imali hrabrosti da objave knjigu upravo u vreme najveæe hajke na Cardiffove huligane nakon što je Leeds United jedva izvukao živu glavu na gostovanju Cardiff Cityu pretprošle sezone. Knjiga je u jednom momentu bila povuèena iz prodaje i pretila joj je zabrana, ali se nakon izvesnog vremena ponovo vratila u rafove knjižara. Proverite zašto!


[b:b96a80fbde]‚‚Bovver‚‚ – Chris Brown[/b:b96a80fbde]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/803/bovver.jpg/][img:b96a80fbde]http://img803.imageshack.us/img803/4946/bovver.jpg[/img:b96a80fbde][/URL]

Tokom sedamdesetih, u vreme ekspanzije funky muzike i obrijanih glava fudbal je postao veoma nasilan. Svake subote divlje horde navijaèa su se mlatile za svoje mesto na huliganskoj tabeli. Chris Brown, navijaè malog Bristol Roversa je bio deo te kulture. Ovo je istinita prièa o deceniji u kojoj je engleska omladina bila najluða. Izlasci, koncerti, disko klubovi, cipele sa platformama, pojava najznaèajnijeg britanskog benda The Clash, rasni neredi, fudbalsko nasilje...
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:5cb93d0448][b:5cb93d0448]14. BRAVEHEARTS[/b:5cb93d0448][/size:5cb93d0448]

Utakmica koja je otvorila svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. godine u Parizu igrana je izmeðu branioca titule Brazila i autsajdera Škotske. Naravno Ronaldo i drugari su slavili ali æe se meè ipak više pamtiti po sjajnoj atmosferi koju su stvorili navijaèi u kiltovima, poznati pod imenom ''Tartan Army'', predvoðeni Sean Conneryem i Rod Stewartom. Tih mesec dana koliko je trajalo prvenstvo škotski navijaèi su bukvalo preplavili gradove širom Francuske. Za razliku od svojih južnih komšija Engleza, nisu izazvali ni najmanji incident a jedini problemi bi nastajali u kasnim veèernjim èasovima kada su gazde lokala i barova muku muèile kako da pijane ali miroljubive Škote pošalju na spavanje. Ostaje zabeleženo da je u gradovima poput Sent Etjena i Bordoa za vreme boravka škotskih navijaèa popijeno više piva i drugog alkoholnog piæa nego u toku cele godine. Na svakom stadionu dobili su više aplauza ostale publike nego sami fudbaleri Škotske. Po završetku prvenstva Fifa ih je proglasila najboljim navijaèima. Škotska reprenzetacija nikada nije postigla neki zapažen uspeh na evropskim i svetskim takmièenjima, a ni situacija u nacionalnoj ligi nije mnogo sjajnija. Celtic i Rangers samouvereno vladaju severom Britanije, dok se ostali klubovi eventualno dokopaju nekog kupa. Takoðe njihovi izleti u Evropu završavaju se obièno veæ u pretkolima, a najveæi uspeh neraèunajuæi dva trofeja glazgovskih giganata postigao je Aberdeen još 1983. osvojivši kup pobednika kupova i Dundee United koji je stigao do finala kupa Uefa èetiri godine kasnije. Ipak navijaèi ova dva tima uz fanove Heartsa, Motherwella, Hiberniana... imaju najveæe zasluge što se i za škotske huligane èulo širom Evrope.
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka incidenti u Škotskoj bili su vezani uglavnom za duele Celtica i Rangersa. Navijaèi ova dva kluba koristili su svaku priliku kada su njihovi timovi igrali prijateljske i kup meèeve u Engleskoj da se u hordama spuste u komšiluk i ostave za sobom krš i lom. Poèetkom sedamdesetih Rangers je igrao na Old Traffordu sa Manchesterom, a navijaèi protestanata mogu se pohvaliti da su jedni od retkih kojima je u to vreme pošlo za rukom da zauzmu kop ozloglašenih domaæih fanova, što nisu uspevale ni mnogo jaèe huliganske ekipe iz Engleske. 1977. godine prijateljska utakmica izmeðu Aston Ville i Rangersa bila je sve samo ne prijateljska. Škota je bilo skoro deset hiljada koji su se bez puno ustezanja zaleteli na domaæu Holte End tribine. Tukao se ceo stadion, a u jednom momentu utakmica je bila prekinuta dok se povreðenim navijaèima pomoæ ukazivala po celom terenu. Prekid je trajao skoro sat vremena, a preko sto navijaèa oba tima zatražilo je lekarsku pomoæ. Na utakmici izmeðu engleskog Burnleya i Celtica scenario je bio gotovo identièan. Gostujuæi navijaèi lomili su šiljke sa metalne ograde i njima tokom celog prvog poluvremena gaðali Barnleyeve fanove. Kada im je ponestalo municije srušili su ogradu i krenuli u direktan obraèun sa Englezima. Reprenzetacije Engleske i Škotske još od davne 1872. godine sastajale su se dva puta godišnje i u prijateljskim meèevima odmeravali snage. Ta tradicija prekinuta je 1989. nakon neviðenih nereda koji su izbili na ulicama Glasgowa, a potom i na stadionu. Tokom sedamdesetih škotski navijaèi su živeli za gostovanja u Londonu. U više navrata dolazilo ih je i po sedamdeset hiljada. Provodili bi u Londonu ceo vikend i tu se napijali i pustošili pabove i prodavnice po centru i West Endu. Incidenata je bilo toliko da se nisu mogli izbrojati. Nakon utakmice ni ostali engelski gradovi i sela na putu od Londona do Škotske nisu bili spašeni od invazije pijanih i nasilnih Škota. Najveæi incident ipak zabeležen je 1977. kada je trideset hiljada navijaèa u kiltovima preplavilo teren Wembleya. Pocepali su mreže na golovima, polomili preèke i razrovali svu travu, a u zatvoru ih je završilo ''samo'' dvestaosamdesetdevet. Ipak šenluèenje Škota po Londonu nije moglo veèno da traje, pa su se 1981. godine huligani londonskih klubova Chelsea, West Ham, Arsenal, Spurs udružili i priredili gorštacima nezaboravan ispraæaj. Devedeset navijaèa u suknjicama je zadobilo povrede, nekoliko ih je izbodeno, a policija je uhapsila preko stotinu Engleza. Sedamdesetih godina klub iz Edinburgha Heart Of Midlothian, ili skraæeno Hearts imao je navijaèe kojih su se svi plašili. Razgovarali smo sa èetrdesetosmogodišnjim Mikeom, Englezom osnivaèem Heartsovog fan kluba u Manchesetru:
# Veæina engleskih navijaèa simpatiše i neki tim iz Škotske i obrnuto. To se posebno odnosi na navijaèe engleskih klubova èiji timovi retko igraju u Evropi, pa sa svojim škotskim favoritom odlaze na evropska gostovanja. Ja sam navijaè Boltona, a Hearts je moj drugi tim. 1974. godine dvojica momaka sa kojima sam radio navijali su za Hearts. Pred poèetak fudbalske sezone Hearts je izvukao engleski Oldham u Texaco kupu (takmièenje u kojem su igrali engleski timovi koji se nisu kvalifikovali za evropske kupove i jednak broj škotskih ekipa). Naša kancelarija nalazila se nedaleko od Oldhamovog stadiona, pa je veæina kolega sa posla logièno navijala za Oldham Athletic. Dogovorili smo se da svi zajedno odemo na utakmicu. Ušli smo na domaæu tribinu i našli se u èudu. Preko pet hiljada navijaèa Heartsa isteralo je Oldhamovce i zauzelo im kop. To je bio šok za sve, a vest o invaziji Škota brzo se proèula i po Manchesteru koji je udaljen od Oldhama svega 20-tak kilometara, pa je veliki broj navijaèa Citya i Uniteda veæ prvim vozom pohrlio u Oldham kao ispomoæ. Hearts je ipak tog dana bio nedodirljiv. Rušili su sve pred sobom i jurili Engleze po celom gradu. Tog dana Hearts mi je osvojio srce.
Kada si poèeo redovno da pratiš Hearts?
# Ta utakmica protiv Oldhama je bila prva na kojoj sam gledao Hearts. Zbog obaveza na poslu nisam mogao redovno da putujem u Edinburgh pa sam sporadièno odlazio u Škotsku i druge gradove Engleske gde je moj tim gostovao. Krajem sedamdesetih igrali smo u Newcastleu. Izbila je velika tuèa na domaæoj tribini Gallowgate, ali moram da priznam da se taj put nismo proslavili, iako navijaèi Newcastlea nisu uspeli da nas izbace napolje. Veæinu navijaèa Heartsa tih godina èinili su pankeri i skinhedi. Mislim da ih toliko nije bilo ni na jednom drugom stadionu. Utakmica protiv Middlesbrougha bila je mirna ali su zato veliki neredi izbili na ulicama grada i glavnoj železnièkoj stanici. Poèetkom osamdesetih sve èešæe sam odlazio na Heartsove utakmice. U maju 1982. igrali smo odluèujuæu utakmicu za povratak u Premijer ligu u gostima protiv Dunfermlinea. Na stadionu je bilo deset hiljada navijaèa od èega su više od pola èinili Heartsovi. Policija je imala pune ruke posla. Kada je domaæi tim poveo pred kraj poluvremena stvari su izmakle kontroli. Heartsovi huligani srušili su ogradu i napali policiju i domaæe fanove. Igraèi su se pojavili na poèetak drugog poluvremena tek nakon èetrdeset minuta kada je policija konaèno uspela da smiri situaciju i gostujuæe navijaèe vrati na svoju tribinu. Hearts je u nastavku uspeo da preokrene rezultat i pobedi 2-1. Pobedonosni gol proslavili su i panduri kojima je laknulo, jer su znali da bi u sluèaju poraza Heartsovi divljaci nakon utakmice poravnali ceo grad.
Kada je osnovan klub navijaèa Heartsa u Manchesteru, i koliko sliènih klubova ima još u Britaniji i širom sveta?
# 1985. godine moj prijatelj Dez Burns i ja osnovali smo Manchester Hearts Supporters Club. Ja sam bio predsednik do 2002. godine kada sam, zbog prezauzetosti na poslu, prepustio mesto jednom malðem navijaèu. Pre tri godine imali smo rekordnih 165 èlanova, dok nas je danas 130. Brojna je i ekipa iz Londona kao i iz Severne Irske. Takoðe klubovi navijaèa Heartsa postoje i u Oslu, Stokholmu, Majorci, Berlinu. Ne treba zaboraviti ni zvanièno registrovan fan klub koji je pre nekoliko godina osnovan u Beogradu! Napomenuo bih još da je naš klub navijaèa iz Manchestera najbolje organizovan. Redovno se ide na svaku utakmicu. Ja sam 1986. godine pokrenuo prvi Heartsov fanzin "Heartbeat" koji je izlazio punih pet godina i koji se prodavao u tiražu od preko hiljadu i po komada. "Heartbeat" je inspirisao i direktno uticao na pokretanje kasnije najtiražnijeg Heartsovog fanzina "No Idle Talk", koji je izlazio punih èetrnaest godina prestavši sa radom 2003. Danas izlazi samo jedan fanzin, "Always The Bridesmaid".
Navijaèi najjuæeg rivala Hiberniana su uglavnom katolici iz Edinburgha. Da li je i vaš rivalitet poput glasgowskog zasnovan na verskoj osnovi?
# Ne, ne može se ništa meriti sa mržnjom Celtica i Rangersa. Hibsi jesu katolici a mi protestanti, ali je naš rivalitet uglavnom zasnovan na klupskoj osnovi. Brojne tuèe koje su se dešavale i dešavaju se i danas nemaju toliko jaku versku pozadinu, iako je bilo pojedinaènih sluèajeva kada smo se mlatili sa njima zato što su katolici. Hearts je neuporedivo popularniji klub u Edinburghu i uvek je imao više navijaèa od zelenih. Èak i dok smo igrali u drugoj ligi a oni u prvoj naš stadion je bio puniji od njihovog. 1970. godine Hibernian je igrao protiv Rangersa u veèernjem terminu, Heartsovi navijaèi besni zbog poraza od Dundee Uniteda po povratku sa gostovanja upali su na tribinu punu Hibsa i svoj bes iskalili na njima.
Koja æe ti sezona ostati zauvek u seæanju i koje bi evropsko gostovanje izdvojio kao najbolje?
Mnogi navijaèi Heartsa æe reæi da je naša najbolja sezona 1998. kada smo nakon tridesetšest godina posta osvojili trofej, kup Škotske. Ja æu ipak ceo život pamtiti sezonu 1985/86. Tada smo igrali najlepši fudbal i atmosfera na utakmicama je bila za nezaborav. Hearts nije izgubio èak dvadesetosam utakmica u nizu, ali smo na kraju ostali praznih šaka. Kako se prevnstvo bližilo kraju nekoliko kljuènih igraèa se povredilo. Za titulu nam je trebao jedan bod u poslednjem kolu na stadionu Dundeea. Dva dana uoèi utakmice èak sedmorica igraèa dobiju grip, pa je na teren istrèao gotovo rezervni sastav. U sluèaju da mi izgubimo 1-0, Celticu je trebala pobeda od pet razlike protiv St. Mirrena. Oni su naravno pobedili sa 6-0, a mi primili dva gola u poslednjih sedam minuta i izgubili titulu. Nakon svega nedelju dana ekipa još u šoku izgubila je i finale kupa od Aberdeena.
Svako evropsko gostovanje je prièa za sabe, a ja nisam propustio ni jedno od te godine. Proputovao sam Evropu uzduž i popreko, od Mostara do Taliana. U Bordou prošle godine bilo je fenomenalno. Preko èetiri hiljade navijaèa Heartsa oèitalo je lekciju Francuzima iz navijanja i što je najbitnije pobedili smo 1-0
Hearts je prvi u Škotskoj imao huligansku ekipu. Koji incident æeš uvek pamtiti?
Tokom sedamdesetih godina Hearts je imao najbrojniju i najnasilniju ekipu u Škotskoj. Nije bilo organizacije kao danas. Jednostavno, išli smo na gostovanja i mlatili sve pred sobom. Nismo imali ravne sebi. Gde god su se pojavili Heartsovi huligani su izazivali incidente, a od pesme "Hello, hello we are Gorgie Boys" (naziv Gorgie je po istoimenoj tribini na kojoj su se okupljali najvatreniji navijaèi Heartsa) protivnièkim navijaèima se dizala kosa na glavi. U poslednjem kolu u sezoni 1981/82. na našem stadionu igrali smo protiv Motherwella. Nama je za ulazak u Premier ligu trebala pobeda, dok su oni veæ obezbedili prvo mesto i rezultat im nije znaèio. Kada je Motherwell poveo na tribinama je nastao haos. Heartsovi navijaèi su odlepili. Utakmica je nekoliko puta bila prekidana zbog uletanja navijaèa na teren i gaðanja protivnièkih igraèa i sudija. U jednom momentu gostujuæi navijaèi bili su napadnuti sa obe strane. Ne pamtim da je neko dobio sliène batine! Narednih petnaest godina izbegavali su da doðu na naš stadion. Svi Motherwellovi autobusi, ukljuèujuæi i onaj koji je prevozio igraèe bili su polupani, a neredi su trajali do kasno u noæ. Najužasniji prizor bio je kade je grupa Heartsovih huligana prvo opkolila a potom prevrnula i razbila policajski kombi u kojem je bilo dvanaest prestravljenih pandura. Potom su se neredi preselili na železnièku stanicu kada su Heartsovi navijaèi napali i fanove Hibsa koji su se vraæali sa gostovanja u Glasgowu. Nakon dve, tri sezone svo to nasilje na utakmicama Heartsa odjednom je iz neobjašjivih razloga isèezlo. Osamdesete su potom u potpunosti pripale navijaèima Aberdeena, koji su prvi imali casuals ekipu.
Aberdeen je 1980. igrao protiv Liverpoola. U tuèi navijaèa posle utakmice jasno se videla razlika u odevanju dve zaraæene strane. Dok su navijaèi Aberdeena na sebi imali klupska obeležja, Scouseri (navijaèi Liverpoola) su bili odeveni drugaèije. Dominirali su Burberry šalovi, Pringle puloveri, Lacoste i Fila majice. Škoti su maznuli fazon od navijaèa Liverpoola i ubrzo se na stadionu Aberdeena pojavila prva casuals ekipa na severu Velike Britanije, "Aberdeen Soccer Casuals" ili skraæeno ASC. Šopovi u Londonu bili su prepuni moderne casual odeæe koja se nije mogla kupiti u Škotskoj. Momci iz prve Aberdeenove ekipe bili su èesti posetioci britanske prestonice. Kupovali su i krali vredne krpice i njima snabdevali sebe i svoje prijatelje. U to vreme nisu postojali sigurnosni alarmi i kamere u prodavnicama, pa se bez problema u njima operisalo. ASC su ubrzo promovisani u najjaèu ekipu na huliganskoj sceni Škotske, koja je brojala i do hiljadu ljudi. Tek dve godine nakon njih casulasi su se pojavili i meðu Motherwellovim navijaèima, koji su sebe nazvali "Motherwell Saturday Service". Tako su osamdesete godine protekle u èestim okršajima Aberdeenovih i Motherwellovih huligana. Jedna od najbrutalnijih tuèa odigrala se na Motherwellovom stadionu kada je ASC upao na domaæu tribinu i primorao domaæe fanove da spas potraže begom na teren. Ubrzo su casualsi zapali za oko policiji i upravama klubova, pa je èak Motherwell izdao zvanièno saopštenje po kojem niko od navijaèa ko je na sebi imao Kappa ili Fila odeæu nije mogao na tribinu. Interesantno je da se u to vreme i u Glasgowu pojavila Celticova casulas ekipa "Roman Chatolic Casuals", koja nije dugo trajala pošto su im najveæeg protivnika predstavljali obièni navijaèi Celtica. 1985. Aberdeenov ASC i Motherwellov SSC dobili su brojnu konkurenciju. "Capital City Service" bio je najekstermnija Hibernianova ekipa. Pojavili su se i Rangersov "Inter City Firm", Heartsov "Casual Soccer Firm", St. Mirrenov "Love Street Division" kao i "Utility Crew" koji su bili saèinjeni od huligana oba kluba iz Dundeea. Èak su i mali klubovi imali svoje ekipe, a najbolji primer su Arborathov "Soccer Minority" i Airdriev "Section B", koji iako malobrojni znali su da iznenade i mnogo jaèe i organizovanije bande od sebe. Tuèe su postale sve brutalnije, i nije bilo velike razlike u odnosu na dešavanja u Engleskoj. Aberdeenov fan izboden je u tuèi sa Hibsima 1987, a veæ naredne sezone dug je naplaæen. Škotski huligani ustalili su odlaske na utakmice u Engleskoj gde su kupili fazone i sticali mnoga poznanstva. Tada su engleske ekipe bile izuzetno brojne. Manchester United i Chelsea imali su na svakoj utakmici preko dve hiljade momaka uvek spremnih za akciju. Èak i mali timovi poput Blackpoola bez problema su brojali i po petsto huligana. Najpoznatije huligansko prijateljstvo koje traje veæ dvadeset godina sklopljeno je izmeðu Rangersovog ICF-a i Chelsea Headhuntersa. Aberdeenov ASC se sprijateljio sa Tottenhamovom ekipom, a par godina kasnije i sa Leedsovim Service Crewom, dok je veoma èvrsto prijateljstvo i izmeðu huligana Hiberniana i Stoke Citya. Krajem osamdesetih neredi na stadionima u Škotskoj su se proredili. Jedan broj huligana zasitio se svega i jednostavno digao ruke od fudbala, dok su drugi shvatili da šibanje po stadionima nije vredno ležanja u zatvoru, pošto je policija maksimalno postrožila kontrolu i kazne za izgrednike.

"Mislim da je veliki udeo što je casual scena u Škotskoj splasnula imala nadolazeæa dance/rave kultura." kaže Dave Low, originalni èlan Aberdeen Soccer Casulasa i nastavlja: "U periodu izmeðu 1988. i 1992. godine mnogim navijaèima je bilo zanimljivije da uz ecstacy ðuskaju u diskotekama nego da idu na utakmice. Naravno navijaèki pokret tu nije ugašen, veæ se sve samo malo primirilo, a ekipe su se prepolovile. Najaktivniji su bili Hibsi, koji su poèetkom devedesetih imali zapažene uspehe u tuèama sa navijaèima Aston Ville, Oldhama, Millwalla, kao i fanovima belgijskih klubova Anderleht i Standard sa kojima su igrali u kupu Uefa." Na Daveovu prièu nadovezao se njegov prijatelj Stan Thain: " Policija u Škotskoj se ugledala na kolege iz Engleske, pa su oformljene posebne jedinice za borbu protiv fudbalskih huligana. 1994. igrali smo protiv Hibsa u Edinburghu. Panduri su zaustavili naš autobus i svi smo bez razloga završili u stanici. Držali su nas tamo šest sati, a potom nas poslali nazad za Aberdeen. U maju iste godine naša prva ekipa otputovala je u Holandiju na utakmicu reprenzetacije. Udružili smo se sa navijaèima Hiberniana i pošteno se pošibali sa Holanðanima u Utrehtu. Pedeset Škota je bilo uhapšeno u tim neredima, a to je bio prvi put da su se na istoj strani našli huligani Aberdeena i Hibsa. Dve godine kasnije na evropskom prvenstvu u Engleskoj dogodila se slièna stvar. Huligani nekoliko klubova napravili su ekipu od èetristo momaka. Aberdeenovih je bilo najviše, oko stodvadeset. U neredima na Trafalgaru grupa od preko dvesta Škota, uglavnom casualsa, uspela je da probije obruè pandura i napadne pab pun engleksih navijaèa na Leicester Squeru."

Krajem devedesetih huligani škotskih timova pokrenuli su inicijativu za osnivanje ekipe koja æe pratiti reprenzetaciju. Voðe Rangersovih, Hibernianovih i nekih manjih timova okupile su se i oformile Scottish National Firm, SNF. Jedan deo umerenijih Heartsovih huligana im se pridružio. Poziv je stigao i na adresu Aberdeenovih casualsa, ali je usledio negativan odgovor. " Jednostavno nismo mogli na istu stranu sa omraženim neprijateljem. ", kaže Dave Low. " Izmeðu nas i SNF je zbog našeg odbijanja da im se prikljuèimo zavladala netrpeljivost, koja je kulminirala pred svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. Ugovorili smo tuèu u Bordou, ali je škotska policija to saznala i sa kolegama iz Francuske i Španije organizovano pratila kretanje škotskih huligana. SNF su odseli u jednom letovalištu u Španiji odakle su trebali da krenu put Bordoa, ali su ih panduri spreèili i vratili nazad za Škotsku." na Daveovu prièu ponovo se nadovezuje Stan: " Unutar SNF-a stvari su poèele da idu naopako. Navijaèi Hiberniana zaratili su izmeðu sebe. Pojedinci su se okrenuli raznim prljavim poslovima poput tapkanja karata, dilovanja droge... sve je moralao ubrzo da pukne."
U poslednjih nekoliko sezona jedino su se Aberdeen Soccer Casuals održali na sceni. 1997. sukobili su se sa navijaèima Rangersa u centru Glasgowa. Neredi na utakmici u Kilmarnocku bili su najžešæi u celoj sezoni. Jurnjava sa policijom trajala je èitav dan, a prièinjina je velika materijalna šteta u brojnim pabovima i lokalima u centru grada. U prijateljskoj utakmici sa Evertonom izbilo je nekoliko sukoba izmeðu ASC i Scousera. Naknadno je policija uhapsila pedesetak huligana oba tima na osnovu video snimaka. Nereda je bilo i u Sheffieldu, sa navijaèima Uniteda, gde su Aberdeenovi momci proveli vikend nakon prijateljske utakmice sa engleksim Rotherhamom. Incidenti sa Rangersovim ICF-om postali su sve uèestaliji. U aprilu 2000. nakon tuèe u centru Aberdeena uhapšeno je sedamnaest domaæih huligana, a žestoko je bilo i godinu dana kasnije u Glasgowu. Prošle sezone grupa od osamdeset ASC putovala je u London da bi zajedno sa prijateljima, navijaèima Tottenhama, uèestvovala u okršaju sa West Hamom. Poèetkom 2002. godine na utakmici izmeðu Rangersa i Aberdeena koju je televizija direktno prenosila, domaæi navijaèi gaðali su novèiæima povreðnog fudbalera protivnièke ekipe. Tada je sa suprotne tribine na teren utrèala Aberdeenova ekipa i zaletela se prema Rangersovom sektoru. Policija ih je sve pohapsila, a oko tog incidenta podigla se velika prašina. Tih dana su se sukobili i navijaèi Heartsa i Celtica odnosno nižerazrednih klubova Ayr Uniteda i Airdriea, što je javnost osudila." Ova sezona je prilièno mirna, pošto su jednom broju naših momaka stigli sudski pozivi za neke ranije incidente. Ipak primetno je da se nakon par godina zatišja sve veæi broj casualsa okuplja i reaktivira i u drugim ekipama, tako da neæe biti iznenaðenje ako sve uskoro ponovo eksplodira." završavaju svoju prièu Dave Low i Stan Thain.

Situacija u fudbalskim klubovima Dundee i Dundee United nije ni malo vesela. Oba kluba su u dubokoj finansijskoj krizi, pa se èak prošle godine pojavio predlog o fuzionisanju dva tima. Ipak, najvatreniji navijaèi oba kluba izrièito su se usprotivili tom predlogu. "Istina je da utakmice oba tima posmatra po pet-šest, maksimalno deset hiljada gledalaca, ali to nije znak da odmah treba zaboraviti i ugasiti tradiciju i rivalitet.", kaže navijaè Dundee Uniteda Alan Dalziel, novinar. "I dalje ima i onih ekstremnih navijaèa koji zbog vere ne bi pristali da se mešaju. Ipak verska netrpeljivost se ovde gotovo i ne oseti. Oko Dundeea su se u prošlosti okupljali protestanti, dok je United važio za katolièki klub. Mnogima je bilo èudno kako to da katolici nose narandžaste dresove, ali treba napraviti razliku izmeðu protestanske Orange boje i Dundee Unitedove Tangerine narandžaste nijanse (od prilike kao i razlika izmeðu crnogorske plavetne i srpske plave, prim.aut.). Jedino što je zajednièko za oba tima su huligani kojih nema mnogo i koji moraju da se ujedine kada u grad dolaze Aberdeen, Hibernian, Motherwell ili Rangers."objašnjava Alan i za kraj dodaje: "Meni je reprenzetacija na prvom mestu. Ne zanimaju me huliganske aktivnosti. Mislim da je èast biti u koloni od nekoliko desetina hiljada "Tartan Army-a" dok se maršira gradovima evropskih metropola."

Finansijska situacija tamna je i u fudbalskom klubu Hearts, koji je zbog duga od sedamnaest miliona funti prinuðen da na kraju ove sezone proda svoj stadion Tynecastle, na kojem igra još od daleke 1886. godine. Klub æe svoje utakmice kao domaæin igrati na obližnjem ragbi stadionu Murrayfield, koji ima kapacitet od skoro sedamdeset hiljada i koji je proglašen najboljim stadionom u Škotskoj. Dobra atmosfera sa Tynecastlea æe tako nestati, pošto æe se deset hiljada navijaèa, koliko je trenutno Heartsov prosek, izgubiti na ogromnom stadionu, ali æe klub zaraditi na utakmicama protiv Celtica i Rangersa tako što æe gostujuæim navijaèima dati po trideset hiljada ulaznica, a zanimljivo æe biti i u gradskom derbiju protiv Hibsa na kojem veæ dugo nije bilo više od petnaest hiljada navijaèa.

Škotska reprenzetacija svoje domaæe utakmice igra na èuvenom stadionu Hampden Park u Glasgowu, koji je prošle godine proslavio stogodišnjicu. Do pre par godina veliki stadion je pripadao malom klubu Queens Parku, ali ga je fudbalska asocijacija Škotske renovirala i otkupila, ostavivši pravo prvom vlasniku da svoje prvenstvene meèeve igra na njemu. Zanimljivo je reæi da je za vreme renoviranja stadiona reprenzetacija svoje utakmice igrala na stadionima Celltica i Rangersa, ali je atmosfera na tim meèevima bila veoma èudna. Naime, na Ibroxu su se uglavnom okupljali navijaèi Rangersa i pri tom pozdravljali samo igraèe koji su igrali ili igraju za protestante, a ostalima zviždali. Na Celtic Parku situacija je bila razumljivo obrnuta.
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[size=18:e7acf04100][b:e7acf04100]15. VINNIE JONES[/b:e7acf04100][/size:e7acf04100]

Mnogi engleski glumci kada ih novinari pitaju da li bi ponovo krenuli istim putem da mogu, odgovaraju da bi se verovatno prvo oprobali u premijer ligi i da im je neostvareni deèaèki san bio da postanu poznati fudbaleri. Vinnie Jones je jedan od retkih, ako ne i jedini uspešan glumac koji iza sebe ima i bogatu fudbalsku karijeru.
Vincet Peter Jones, roðen je 05. januara 1965. godine u Watfordu, Hertforshire. Odrastao je u siromašnoj, radnièkoj porodici uz pijanog oca i bio svedok svakodnevnih svaða roditelja, koji se razvode dok je još išao u osnovnu školu. Sudbina ga je naterala da celo detinjstvo provede na ulici, tako da je imao sve preduslove da izraste u kriminalca, pošto je kuæu napustio veæ u petnaestoj godini života. Kao i svi klinci voleo je da juri za loptom. Komšija, koji je èesto gledao Vinnia i drugare dok igraju fudbal u njemu je pre svega primetio požrtvovanog momka koji je na loptu išao glavom gde mnogi ne bi ni nogom. Jednog dana odveo ga je na trening lokalnog amaterskog kluba Wealdstone F.C. u kojem Vinnie beleži svoje prve fudbalske korake. Krajem 1986. godine trener južnolondonskog kluba u usponu Wimbledona, Dave Basset uzima ga na pozajmicu pošto mu je veliki broj odbrambenih igraèa bio povreðen. Vinnie Jones je u novembru debitovao protiv Nottingham Foresta. U igru je ušao sa klupe tokom drugog poluvremena, i za nepunih èetrdesetak minuta koliko je proveo na terenu uspeo da zaradi žuti karton i masnicu ispod oka. Veæ naredne nedelje bio je starter u timu protiv Manchester Uniteda. U velikoj pobedi nad favorizovanim protivnikom Vinnie je uspeo i da se upiše u strelce. U maju 1988. godine u finalu FA kupa na Wembleyu mali Wimbledon je naèinio èudo pobedivši èetvrostrukog prvaka Evrope, neprikosnoveni Liverpool, golom Lorija Sancheza 1-0. Vinnie Jones je bio zadužen da èuva najboljeg napadaèa Liverpoola Johna Aldridgea, koji je uspeo da promaši i penal. Naravno, Vinnie je obavio posao besprekorno i ponosno podigao pehar osvajaèa kupa. Nedavno je ta pobeda Wimbledona nad Liverpoolom proglašena za najveæe iznenaðenje u istoriji takmièenja FA kupa, a od tada je fudbalski klub iz južnog Londona dobio nadimak "luda družina". Vinnie Jones je postao poznat svetskoj fudbalskoj javnosti najviše zahvaljujuæi fotografiji koja je obišla ceo svet na kojoj se vidi kako je na utakmici protiv Newcastlea šèepao Paula Gascognea za muda. Ta fotografija najbolje je opravdala njegov nadimak "football's tough guy". Naredne godine, Howard Wilkinson, trener drugoligaša Leedsa platio je 650.000 funti kako bi u svoje redove doveo pojaèanje koje mu je kako je izjavio: "neophodno za povratak u prvu ligu". Logièno bi bilo da je doveo napadaèa ali se Wilkinson odluèio za Vinnie Jonesa i nije pogrešio… Leeds se ekspresno vratio u društvo najboljih, a Jones je komandovao najboljom odbranom koja je primila najmanje golova u ligi. Iako je odigrao samo jednu sezonu za Leeds, navijaèi su ga zavoleli i nisu mogli da oproste upravi što je odluèila da ga proda lokalnom rivalu Sheffield Unitedu, kojeg je tada trenirao èovek koji ga je doveo u Wimbledon Dave Basset. Nakon godinu dana usledio je povratak u London, prvo u Chelsea, a potom 1992. godine u njegov Wimbledon u kojem æe kao kapiten tima provesti punih pet sezona. U tom periodu zabeležio je i devet nastupa za reprenzetaciju Velsa. Ništa ne bi bilo èudno da mu oba roditelja nisu Englezi, i da mu je jedina veza sa Velsom bila baba sa majèine strane. Na terenu je Vinnie bio pravi voða. Kada ekipi nije išlo znao je klupske drugove da morališe u svlaèionici u poluvremenu tako da je u nastavku Wimbledon èesto preokretao rezultat u svoju korist. U karijeri je zaradio 12 crvenih kartona ali je pauzirao mnogo više utakmica nego što mu je sledovalo pošto ga je fudbalski savez naknadno kažnjavao tek nakon odgledanih video snimaka. Vinnie je bio majstor da faulira protivnika iza sudijinih leða. Jednom prilikom je kažnjen neigranjem na šest utakmica nakon što su fudbalski zvaniènici ustanovili na snimku da je namerno startovao s' leða na protivnièkog igraèa, što naravno sudija nije uspeo da vidi tokom meèa. Mnogi novinari su èak digli glas protiv Vinniea i još nekoliko grubijana engleskog fudbala, ali sam Vinnie Jones nije mnogo mario za kritike. Èak je jednog novinara ugrizao za nos nakon što mu je ovaj postavio provokativno pitanje. U inat svima izdao je video kasetu sa snimcima najgrubljih startova i svojim predavanjem na temu"kako povrediti protivnika a da te sudija ne primeti!" Javnost je bila šokirana, video kaseta zabranjena, a autor kažnjen od strane fudbalske asocijacije sa 20.000 funti. Ipak "siledžija" Jones je imao i veliki broj fanova, koji su iznad svega cenili njegovu požrtvovanost na terenu. Malo je bilo igraèa koji su imali tako veliko srce i žestok temperament kao on. Dok je odsustvovao sa terena zbog odraðivanja kazni suspenzije, kompanija "Walkers" koja pravi èips i razne druge grickalice angažovala ga je za snimanje reklamnog spota za svoj novi proizvod. Tada je šira javnost imala priliku da ga upozna, a to mu je ujedno bila odskoèna daska i prekretnica u daljem životu. Vinnie Jones nije štedeo protivnièke igraèe, ali ako bi primetio da se neko od njegovih saigraèa nije dovoljno zalagao znao je i prema njima da bude izuzetno nezgodan. U poluvremenu utakmice protiv West Hama šèepao je napadaèa Deana Holdswotha i beka Warrena Bartona, pribio ih uza zid i oèitao im lekciju "kako se bori za boje svog kluba". Wimbledon je u nastavku zaigrao kao preporoðen i uspeo da izbegne siguran poraz, a Holdsworth je postigao dva gola. U martu 1998. godine Vinnie Jones je potpisao za Queens Park Rangers u kojem prihvata ulogu igraèa/menadžera. Imao je 33 godine kada je dobio poziv režisera Guy Ritchiea da glumi u njegovom novom filmu. Prihvatio je i odluèio da prekine fudbalsku karijeru u kojoj je odigrao 384 utakmice i postigao 33 gola, veæinu za Wimbledon. Inaèe Vinnie Jones je svetski rekorder po brzini dobijanja žutog kartona. Uspeo je da faulira protivnièkog igraèa nakon svega tri sekunde od poèetka meèa. Bez audicije je dobio ulogu uterivaèa dugova, Big Chrisa u filmu "Dve èaðave dvocevke". Guy Ritchie ga je prethodno video na reklami za èips i u nekom Božiænom TV šou. Prekinuti petnaestogodišnju fudbalsku karijeru i posvetiti se neèemu o èemu do tada nije imao pojma mogao je samo lik poput Jonesa. "Bio sam izuzetno nervozan kada sam se prvi put pojavio na snimanju. Guy i ostali glumci su mi mnogo pomogli da razbijem poèetnu tremu. Mislim da mi nikada nije bila takva frka na nekoj utakmici", izjavio je jednom prilikom Vinnie Jones. Film "Dve èaðave dvocevke" postao je hit, a Jones veoma traženi glumac. Holivudski producent Jerry Bruckheimer bio je oduševljen Jonesom. Usledio je poziv za snimanje filma "Nestali za 60 sekundi", sa Nicolasom Cageom u glavnoj ulozi, u kojem je Jones igrao èlana njegove bande. Film je oduševio amerièku publiku. Usledio je povratak u Englesku na ponovni poziv Guya Ritchiea i snimanje filma "Snatch" sa Brad Pittom u glavnoj ulozi, u kojem je igrao neuništivog Bullet Tooth Tonya. Vinnie se na snimanju "Snatch"-a ponašao kao iskusan glumac. Pomagao je Ritchieu hrabreæi druge glumce debitante. Kada su ga nakon premijere novinari pitali da uporedi "Snatch" sa "Dve èaðave dvocevke", Jones je odgovorio: "Dvocevke su film koji se ne kapira iz prve. Mora se gledati nekoliko puta. Snatch je mnogo pitkiji. U oba filma je prisutna izvesna doza humora koja je došla sasvim spontano." Prvog dana snimanja filma "Snatch" Vinnie Jones je zakasnio pošto je morao na suðenje. Godinu dana ranije posvaðao se oko neke gluposti sa komšijom. Pukao mu je film, prskoèio je ogradu, patosirao ga i izgazio. Komšija ga je naravno tužio, a sud žestoko novèano kaznio i odredio mu sto sati dobrotvornog rada. Kako je završio snimanje filma "Snatch", Vinnie Jones se vratio u Holivud gde je u filmu "Swordfish" igrao pljaèkaša i Travoltinu desnu ruku. Sve više vremena je provodio u Holivudu, pa je odluèio da više ne odseda po hotelima veæ je iznajmio kuæu na Beverli Hilsu, u kvartu koji je poznat po tome što u njemu žive mahom engleski glumci i muzièari. Sa ženom i decom se uselio u kuæu Hugh Granta i Liz Harley. Rod Stewart je u istoj ulici iza æoška, Steve Jones gitarista Sex Pistolsa mu je prvi komšija, a jedno vreme je tu živeo i pokojni pank heroj Joe Strummer. Veæ punih šest godina Vinnie Jones piše kolumnu za nedeljno izdanje novina "Sun", ima svoj TV i radio šou, a pojavljuje se i u popularnoj seriji "Ellington". Usledili su filmovi Adama Rifkina (producent filma Detroit Rock City) "Night at the Golden Eagle" (snimljen za svega milion dolara) i "Meanmachine" (glavna uloga), a od ponuda za snimanje reklama i spotova Vinnie Jones više ne može da se brani. Pre dve godine bio je glavni model Yves-Saint Lauranta, a nije odbio ni ugovor vredan 1.5 miliona funti za reklamiranje novog parfema Penny Black. Pored steèenog velikog novca i slave, Vinnie Jones je ostao isti kao u vreme dok je igrao za amaterski Wealdstone F.C. Kad god je u rodnom Watfordu, obavezno poseti staro društvo u pabu, gde odigra partiju bilijara ili pikada. 30.000 funti koje je dobio za ulogu u filmu "Dve èaðave dvocevke" poklonio je Harefield bolnici u kojoj je njegovoj supruzi izvršena transplantacija srca.



Vinnie Jones obožava sve filmove sa mafijom,… Robert De Nira, Al Pacina…i sliène, kao i vesterne od kojih su mu omiljeni: "Dobar, loš, zao", "Za šaku dolara" i "Za dolar više". Omiljeni glumac mu je naravno Clint Eastwood.

Osim filma i fudbala veliki je zaljubljenik i u trke pasa. "Trkališta u Walthamstonu i Romfordu su mi druga kuæa", izjavio je jednom prilikom. Prvog psa kojeg je kupio nazvao je "Smoking Barrel". Nakon brojnih osvojenih nagrada na trkama pas je pre dve godine penzionisan, a Vinnie je u meðuvremenu kupio još nekoliko sjajnih trkaèa nazvavši ih sve po prvom snimljenom filmu: "Smoking Jacket", "Smoking Tom", "Smoking Snatch", "Smoking Boy", "Smoking Bullet"… Koliko mu obaveze dozvole Vinnie Jones se èesto može sresti i na konjièkim trkama u Chesteru pogotovo kada se takmièi i njegovo grlo "Sixty Seconds".

Poput veæine Britanaca i poznatih liènosti i Vinnie Jones ima nekoliko tetovaža na svom telu. Crvena ruža je istetovirana na levoj podlaktici, a pehar sa natpisom "FA cup winners 1988." na listu leve noge. Kada je sa Leedsom ušao u prvu ligu, na istoj nozi, ali sa druge strane istetovirao je grb kluba. Velškog lava je uradio na grudima nakon što mu je u meèu protiv Holandije dodeljena kapitenska traka. Na leðima mu se nalaze imena žene Tanye i dece Aarona i Kayley.

Nedavno ga je jedan engleski novinar pitao koje mu je omiljeno pivo. Jones je odgovorio: "Ne pijem pivo. Pio sam ga dok sam igrao fudbal, pošto sam se tada mnogo trošio. Nisam želeo da poput veæine penzionisanih fudbalera na ostrvu nabacim pivski stomak, tako da sada uglavnom pijem vino."

U svojoj bogatoj fudbalsko-glumaèkoj karijeri Vinnie je dobio brojna priznanja i nagrade od kojih sam izdvaja: Nike nagradu igraèu utakmice Arsenal-Wimbledon 30.12.1995, potom nagradu publike bioskopa Odeon za najboljeg glumca u filmu "Dve èaðave dvocevke". Tu je još i nagrada" Najbolji britanski glumac 2001." koju svake godine dodeljuje "Empire magazine". Dve godine ranije isti magazin dodelio mu je nagradu za najboljeg debitanta nakon sjajne uloge u filmu "Dve èaðave dvocevke". "GQ magazine" ga je proglasio najuspešnijom poznatom liènosti godine, a vrednu nagradu za ostvarenje na filmu dodelio mu je i MTV. Pehar namenjen osvajaèu FA kupa jedini je prestižni trofej koji je Vinnie Jones osvojio kao fudbaler.

Još jedna strast Vinnie Jonesa su i automobili. "Kao klinac vozio sam mini kombi. Kada sam potpisao za Wimbledon uprava je meni i mom cimeru Marku McNeilu dala na korišæenje veliki beli Saab, da bih od prve ušteðene love kupio sebi polovnog crvenog Forda Cortinu. Od para dobijenih prelaskom u Leeds ponovio sam se novim BMW 525. Ubrzo sam ga ipak prodao i doplatio za Mercedesa, da bih pred kraj fudbalske karijere kupio i Range Rover. Nakon uspeha filma "Snatch" èastio sam sebe plavim Ferrarijem.

[b:e7acf04100]Filmografija:

- "Dve èaðave dvocevke" (1998.)
- "Nestali za 60 sekundi" (2000.)
- "Snatch" (2001.)
- "Swordfish" (2001.)
- "Night at the Golden Eagle" (2001.)
- "Mean Machine" (2002.)
- "The Big Bounce" (2003.)
- "Tooth" (2004.)
- "Eurotrip" (2004.)[/b:e7acf04100]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/854/vinnies.jpg/][img:e7acf04100]http://img854.imageshack.us/img854/113/vinnies.jpg[/img:e7acf04100][/URL]
"Poštovani ljubitelji fudbala......"
RETRO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 398
Pridružio se: Sre Okt 13, 2010 10:56 pm

[b:51ea08750f]Русский Фан-Вестник - первый выпуск

RUSKI FAN VESNIK - PRVI BROJ[/b:51ea08750f]

[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/59/20534129.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/834/62343516.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/51/83911537.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/850/31706364.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/19/82164629.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/33/59371523.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/152/54038642.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/22/68486830.jpg/]Slika[/URL]
[URL=http://imageshack.us/photo/my-images/198/26709097.jpg/]Slika[/URL]
FOTO TIFO
Grobar Senior
Korisnikov avatar
 
Postovi: 622
Pridružio se: Čet Feb 26, 2009 2:02 pm

Kakav Samizdat :)
A, kad dodje do poslednjeg casa
i poslednju rec kad dade Bog
svi ce znati da ste hrabro pali
za slobodu i za kralja svog...
http://www.youtube.com/watch?v=BnqV1O3hseQ
Drazen_Niksic
Grobar Senior
 
Postovi: 708
Pridružio se: Uto Dec 14, 2004 10:26 am

Sledeća

Povratak na OUT OF TEMPLE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju